Регион
13. 04. 2022.
Правосудно-политички удар на новинаре: ХНД најављује просвјед ако се не зауставе серијске тужбе
"Овакви судски прогони новинара системски су и институционални јер томе прибјегавај они припадници друштва које због повлаштеног третмана који незаслужено уживају зовемо естаблишментом те се то може назвати једино цензуром. Ништа се не мијења и наставља се злостављање и терор тужбама против новинара. Очекујемо реакцију надлежних, а ако се то не догоди, организират ћемо велики просвјед новинара", речено је на данашњој конференцији за новинаре челника ХНД-а у Новинарском дому.
Најсвјежији случај нелогичне и срамотне правосудне пресуде је онај накладнику непрофитног портала Virovitica.net Горану Газдеку, по којој саборској заступници Романи Николић на име накнаде штете мора исплатити 7500 куна заједно са затезном каматом. Ова серијска тужитељица тражила је чак 20.000 куна те је тужила и остале накладнике и све добила.
Предсједник ХНД-а Хрвоје Зовко казао је да се овим срамотним тужбама убија новинаре и новинарство и гуши слобода медија. Посебно је апострофирао случај још једног серијског тужитеља, суца осјечког суда Анте Врбана, који је против портала Телеграм поднио чак пет тужби тражећи по свакој износ од 150.000 куна.
- Не знам како је судац Врбан дошао до тог износа за своју душевну бол, али знам да кукавички тужи новинаре, а није се осудио тужити Здравка Мамића, казао је Зовко и додао како је Врбан тужио и главну уредницу Телеграма Јелену Валентић и најбољег хрватског новинара Драгу Хедла те да тиме заправо жели финанцијски уништити Телеграм, који је једна од перјаница неовисног новинарства у Хрватској.
Зовко се такођер осврнуо и на случај некадашње саборске заступнице СДП-а, а сада Социјалдемократа, која је имала правомоћну пресуду због пријетњи смрћу колегици, али је у међувремену рехабилитирана па се сматра неосуђиваном и мисли да новинари о томе морају шутјети.
- Романа Николић права је серијска тужитељица која све редом тужи и добива. Недавно је Опћински грађански суд у Загребу пресудио да јој Ханза медиа треба платити 40.000 куна плус трошкове суђења. Затим је на Опћинском суду у Метковићу тужила, и добила 20.000 куна, један локални портал. Прије пет година тужила је 24 сата за текст под насловом „Осуђеној за пријетње смрћу Бернардић дао важну функцију“ те је тражила 75.000 куна. Поступак је правомоћно завршен, а на крају јој је досуђена накнада штете у износу од 15.000 куна плус 748 куна судског трошка. Тужила је и Телеграм и од њих тражи 20.000 куна, а тужила је и Глас Славоније, али је с њима постигла нагодбу, казао је Зовко те додао како законске одредбе омогућавају силеџијама да туже новинаре, а те законске одредбе су накарадне и требају се укинути, навео је Зовко те позвао и надлежну министрицу да не затвара очи пред оваквим срамотним пресудама и шиканирању новинара.
Потпредсједник ХНД-а и власник портала Virovitica.net Горан Газдек казао је како ова пресуда вјеројатно није преседан међу оних готово тисућу тренутно активних тужби.
- Но случај нам говори да су сви политичари, и владајући и опорбени, исти кад треба газити медије и упозоравати их да пазе што пишу. И кад год имају прилике, да на све привилегије и примања која имају, додатно згрћу новац на нечему што није јасно дефинирано јер не постоји инструмент вјештачења наводне штете, казао је Газдек и сложио се са Зовком како је од свега тога пуно важнији и за новинаре погубнији законски и правосудни оквир који им то омогућава.
- У конкретном случају тужилица је јавна особа, политичарка и саборска заступница. Јавност има право знати баш све о њој, па и да је рехабилитирана. Но она је и правомоћно осуђена због пријетње смрћу. Оно што је важно и забрињавајуће у овом случају је да смо проглашени кривим и не само ми, него и други медији, премда смо објавили точну информацију. Наиме, колегици је пријетила смрћу и за то је правомоћно осуђена. У међувремену је рехабилитирана па се сматра неосуђиваном и мисли да новинари ту натукницу из њезине биографије не смију спомињати, што је потпуно апсурдно, казао је Газдек те је предложио да се разговара с осталим накладницима који због истог случаја морају серијској тужитељици надокнадити штету те да се заједно јавно реагира и обрати институцијама те еуропским колегама.
Потпредсједник ХНД-а Бранко Мијић навео је како ово што се данас догађа Горану Газдеку, а јучер се догађало Даворки Блажевић, прекјучер Фералу те оно чему су једнако изложени и Драго Хедл и Борис Дежуловић и Хрвоје Зовко и многи други и по чему су уједињени и Телеграм и Вечерњи и Јутарњи и Новости, није случајно, а још мање безопасно.
- Овакви судски прогони новинара системски су и институционални јер у њима не судјелују, рецимо то тако, обични и нормални грађани, њима искључиво и увијек прибјегавају они припадници друштва које због повлаштеног третмана који незаслужено уживају зовемо естаблишментом, навео је Мијић те додао како се све то може заједничким називником назвати једино цензуром.
- И зато када равнатељ ХРТ-а Роберт Швеб недавно пред саборским одбором за информирање и медије каже како на „ХРТ-у не постоји цензура, нити листа забрањених гостију“, онда не говори истину, поготово када говори о разлозима због којих је његов претходник Казимир Бачић два пута дао отказ предсједнику ХНД-а Хрвоју Зовку иако је ХРТ правомоћно већ изгубио спор против Зовка. Бачићеву подвалу како је Зовко напао инвалидну особу „унутар ХРТ-а“, коју демантира иста та особа као свједок у другом судском спору, Швеб папагајски понавља пред парламентарним одбором без да је провјерава, обмањујући јавност. О томе да се Зовку и даље суди за повреду угледа и части ХРТ-а, а да је Казимир Бачић још увијек угледни запосленик државне телевизије иако је ухваћен и оптужен за 50.000 еура мита те да се о таквој срамоти не говори и расправља на ономе што би по дефиницији требао бити јавни сервис који ради у интересу грађана ове државе, само по себи говори о постојању цензуре на ХРТ-у, казао је Мијић.
Главна тајница ХНД-а Ema Tarabochia нагласила је како треба под хитно порадити на законским одредбама које тужитељима омогућавају злоупотребе према новинарима.
- Сматрамо да јавност треба знати све о јавним особама, што су и како радиле, и да је одредба о рехабилитацији у случају Романе Николић спорна и да је спорно право на заборав, навела је Tarabochia.
Одвјетник Борис Козјак казао је како је суд аргументе којима су се служили у случају тужбе Романе Николић игнорирао премда су навели како не могу бити одговорни за пренесени текст, о чему говори и пракса те пресуде Суда за људска права Вијећа Еуропе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.