Регион

11. 10. 2021.

Аутор: Борис Павелић Извор: Цензоловка/ Aljazeera

Шамарање медија тужбама

У Хрватској, сиромашној земљи с мање од четири милиона становника, данас постоје 924 тужбе против новинара, с одштетним захтјевима вишим од десет милиона еура.

Точно 924 судске тужбе с одштетним захтјевима вишим од десет милијуна еура – толико је тренутно у Хрватској SLAPP тужби против новинара.

Тај податак изнио је предсједник Хрватскога новинарског друштва (ХНД) Хрвоје Зовко на годишњој скупштини Еуропске федерације новинара (ЕФЈ), која је у петак и суботу одржана у Загребу.

Премда скован још осамдесетих у САД-у, појам “SLAPP тужби” релативно је нов у каталогу репресије према медијима на подручју бивше Југославије. Ријеч је о спретном акрониму који твори ријеч “слап”, што на енглеском значи шамар.

“SLAPP” је, пак, акроним од “стратегиц лаwсуит агаинст публиц партиципатион”, што би се могло превести као “стратешка тужба против јавног дјеловања”, односно, врло једноставно – тужба да се ушутка медиј.

Ријеч је, дакле, о судским процесима какве познаје вјеројатно сваки медиј од Словеније до Македоније, а наравно и шире: нису то тужбе у којима тужитељи доказују да је против њих, намјерно или не, изнесена чињенична неистина, односно клевета, него управо супротно: тужбе су то, врло често, баш због објављене истине, ауторскога става, или чак само коректно пренесене изјаве, али које се тужитељима, ето, не свиђају; понајчешће се такве тужбе појављују у форми захтјева за големом новчаном одштетом због феномена који у хрватским медијским кулоарима одавна већ служи као доскочица: “душевне боли”.

И уистину, такве се тужбе подносе само да се медијима отежа рад, да им се одузима вријеме, уздрма самопоуздање, улије страх ако може, и да их се оптерети аутоцензуром, како би убудуће “пазили што пишу”.

У Хрватској, сиромашној земљи с мање од четири милијуна становника, данас је, дакле, 924 такве тужбе, с одштетним захтјевима вишим од десет милијуна еура.

“У Хрватској се над новинарима и медијима већ годинама проводи терор SLAPP тужбама, којима је главни циљ ушуткати их и увести аутоцензуру. Туже нас владајући политичари, пословни људи изникли на сумњивом капиталу, али и опозицијски политичари, у намјери да нас униште”, поентирао је предсједник ХНД-а на годишњој скупштини ЕФЈ-а у Загребу, скупу због чије организације треба честитати ХНД-у и Синдикату новинара Хрватске, и који је снажно упозорио на горући проблем SLAPP тужби у Хрватској.

ХНД, подсјетио је Зовко на скупштини, на проблем упозорава већ дуго. “Тражимо измјене закона, како би се смањио притисак. Новинарство је јавно добро. Као што имају право на образовање и здравствену заштиту, људи имају право на точну и праводобну информацију”, нагласио је.

Министар финансија на раменима подузетника

У Загреб су дошли и челни људи ЕФЈ-а.  Главни тајник Ricardo Gutiérrez ситуацију са SLAPP тужбама у Хрватској оцијенио је “врло тешком”.

“С толико тужених новинара, уистину требамо снажну мобилизацију против SLAPP-ова. Наша порука Еуропској комисији треба бити јасна: требамо еуропску директиву која би омогућила санкционирање моћника који злоупотребљавају закон како би зауставили новинаре. Такво је поступање голема пријетња праву грађана да буду обавијештени”, казао је Gutiérrez, а његову су се мишљењу придружили и остали челници ЕФЈ-а.

Скупштина је одржана само неколико дана након што је медијски крајолик у Хрватској потресао нови скандал.

Хрватски подузетник Јосип Стојановић Јоллy – познат по фотографији из српња 2018, с ногометне утакмице Хрватска-Енглеска у Москви, на којој на раменима носи раздраганог навијача, хрватског министра финанција Здравка Марића, тужио је четири медија, захтијевајући одштету вишу од 800 тисућа еура.

Ријеч је о угледноме националном порталу Телеграм.хр, који је основао утемељитељ и бивши власник Јутарњег листа и цијелог низа најутјецајнијих хрватских новина Нинослав Павић, те три локална портала: Шибеник Ин, Шибеник Неwс и Шибенски портал.

Та су три портала пренијела Телеграмов текст који је извијестио о једној неправомоћној судској тужби.

Стојановић, којему епизода с министром финанција није једина афера с хрватским министрима, тужио је Телеграм захтијевајући око 300 тисућа еура због, како су извијестили медији, повреде угледа и части те нанесене пословне штете.

Текст из Телеграма пренијела су споменута три шибенска портала јер, како је објаснила уредница Шибенског портала Ксенија Билан, Стојановић је позната особа из Шибеника, а Телеграм угледан и читан портал.

Због те логичне новинарске реакције, три су шибенска медија добила Стојановићеве одштетне захтјеве у укупноме износу од око 500 тисућа еура.

“Очито је циљ свега овога да се уништи и затвори портале и да нам се онемогући да пишемо”, казала је Билан. “Ми немамо новаца да се носимо с људима који новца  имају, и у случају да морамо платити, осуђени смо на гашење”, додала је.

Главна уредница портала Телеграм Јелена Валентић изјавила је како портал има низ “исцрпљујућих и потпуно бесмислених” судских процеса. “Све је то велико застрашивање с циљем да се новинарима онемогући да раде свој посао”, устврдила је Валентић.

Судије против медија

Предсједник ХНД-а Стојановићеву је тужбу назвао великим и поновљеним нападом на медије у Хрватској.

“То нам се чини као увод у нове серије тужби против новинара. Ради се о сулудом и скандалозном захтјеву и новом незабиљеженом удару на медије. Напросто као да постоји натјецање у томе тко ће више тужити и застрашити медије и онемогућити им да раде свој посао”, казао је Зовко.

Позвао је Стојановића да одустане од тих, како је рекао, “бесмислених тужби”, а   министрицу културе и медија Нину Обуљен Коржинек да се огласи.

Хрватска, рекао је, препозната је као земља с огромним проблемима с оваквом врстом тужби, које подижу богати и моћни, спречавајући да се проблематизира начин на који стјечу богатство.

Не туже новинаре, међутим, само “богати и моћни”. Суце се, наиме, обично не сврстава у ту категорију, која обично подразумијева тајкуне, новопечене транзицијске богаташе и сумњиве подузетнике с дебелим новчаницима.

Па ипак: хрватску медијску сцену посљедњих је година потресло неколико шокантних процеса које су против медија покренули суци.

У просинцу прошле године, неправомоћно је окончана још једна етапа у готово петогодишњем судском процесу који је против главне уреднице шибенског портала Tris.com, дугогодишње угледне новинарке Даворке Блажевић, покренула суткиња хрватског  Врховног суда Сенка Кларић-Барановић.

Суђење траје годинама, исцрпљујући Трис и Даворку Блажевић и професионално, и емотивно, и егзистенцијално: најприје је досуђено да суткињи има исплатити голему своту новца, али је та пресуда у жалбеноме поступку укинута, да би у другом суђењу Даворка Блажевић била ослобођена.

Но, поступак још није правомоћно окончан – а читатељ ће сам процијенити како таква тужба може утјецати на професионални интегритет непрофитнога, финанцијски скромнога али независнога и храброг портала, какав је независни шибенски Трис.

‘Правосудна фарса’

У свибњу ове године, предсједник Жупанијског суда у Осијеку Звонко Врбан најавио је тужбу против портала Телеграм с одштетним захтјевом од сто тисућа еура.

Врбану се нису допали Телеграмови текстови о томе како је стекао особну имовину. Најаву те тужбе предсједник ХНД-а Хрвоје Зовко назвао је “врхунцем правосудне агресије” против медија.

Главна уредница Телеграма Јелена Валентић објаснила је да су пет текстова што их је портал објавио о Врбану “резултат вишемјесечног истраживања”.

“Све је поткријепљено документима и уговорима, а суца Врбана смо покушали контактирати десетак пута, али никад није хтио дати своју страну приче. Но, након што смо ми то објавили, дошао је  његов захтјев” за одштетом, објаснила је Валентић.

Вања Јурић, хрватска одвјетница специјализирана за медијско право и чланица стручне скупине коју је Еуропска комисија недавно формирала за SLAPP тужбе, најаву тужбе суца Врбана протумачила је као “искључиво покушај притиска на редакцију Телеграма”.

“Поред свих других околности, износ који потражује незабиљежен је у пракси хрватских судова, када говоримо о накнади ради повреде права особности. С обзиром на висину одштете и начин на који је то учинио, можемо закључити да његова најава тужбе садржи елементе агресије, будући да за његов захтјев не постоји ни чињенично ни правно оправдање”, казала је за Вања Јурић хрватској агенцији Хини.

Више је утјецајних хрватских медија потврдило како су тужбе судаца озбиљан проблем.

Главна уредница портала Индеx Андреја Худика, примјерице, казала је на конференцији за новинаре посвећеној том проблему како је Index “жртва тренда који траје већ неколико година”.

Подсјетила је да је Index још 2018. објавио серијал “Правосудна фарса” у којему је констатирао како “уобичајена накнада за душевне боли судаца износи око десет тисућа еура, али такве врсте накнада често су и много веће”.

“Још тада смо нашли и анализирали преко двадесет случајева у којима су новинари и медији губили судске парнице против судаца, а због новинских чланака у којима су новинари пропитивали биографије, одлуке и рад суткиња и судаца. Мислим да је јасно да суци подижу тужбе јер знају да ће све ићи у њихову корист. Наше истраживање показало је да хрватски суци највише пате од душевних боли, а разина њихове боли није успоредива ни с једном боли другог хрватског грађанина”, казала је Худика.

Сличне су спознаје о суцима, али и другим моћним подноситељима SLAPP тужби, изнијели уредници Вечерњег листа, 24 сата, али и Ханза медије, бившег Еуропапресс холдинга, издавача Јутарњег листа, Глобуса и осталих утјецајних новина, против којих је, према подацима из свибња ове године, петнаест судаца поднијело 33 тужбе, с укупним потраживањима од тристо тисућа еура.

Стручна скупина

А што чини држава? Покреће “радну скупину”. Почетком српња ове године, одржан је први састанак Стручне радне скупине Министарства културе и медија, “ради обликовања политике сузбијања SLAPP тужби”.

У њој су представници медија, струковних удруга, правосудних тијела, одвјетништва и академске заједнице.

“Стратешке тужбе против јавног судјеловања (SLAPP тужбе) посебан су облик узнемиравања новинара и других укључених у заштиту јавног интереса. Ријеч је о неутемељеним или преувеличаним тужбама против оних који у јавном интересу изражавају критику или шаљу поруке које су неугодне за подноситеље тужбе, а покрећу их моћни појединци у друштву, државна тијела или пословне корпорације”, приопћило је министарство, признајући да проблем постоји.

И, што ће радити стручна скупина? “Размјењиват ће знања и најбоље праксе те успостављати иницијативе ради унапрјеђења положаја новинара суочених с SLAPP тужбама”.

Поткрај рујна, у организацији Министарства, одржан је и округли стол, на којему је министрица Нина Обуљен Коржинек признала како се “притисак на медије појачава”.

Као средства борбе против SLAPP тужби истакнула је, према приопћењу, “уједначавање судске праксе, професионално новинарство и посвећеност јачању слободе медија, механизме корегулације и саморегулације унутар професија те дијалог и едукацију судионика из медијског сектора, правосудних тијела, одвјетништва и академске заједнице”.

Било је то, отприлике, баш у вријеме када су одвјетници Јосипа Стојановића Јоллyја, другара министра финанција, припремали одштетне захтјеве против медија тешке око осамсто тисућа еура.

А можда ипак постоји разлог због којега се Хрватска никако не може отрести тако очитог и неприкривеног гажења слободе медија, какво су SLAPP тужбе.

Можда је напросто ријеч о некој врсти “источног гријеха” власти у Хрватској. Ваља се, наиме, присјетити какав је однос према медијима обликовала данашња и ондашња владајућа странка, још на самоме почетку хрватске самосталности.

‘Business as usual’

Након што су у Хрватској утихнула најжешћа ратна непријатељства, један од првих потеза ондашње власти, коју је носио, као и данас, ХДЗ, био је казнени прогон новинара.

Тужитељство, које је у оно вријеме водио ХДЗ-ов ветеран Владимир Шекс, наложило је истрагу против двије новинарке и једних новина: популарних колумнистица Тање Торбарине и Јелене Ловрић, те Ферал Трибунеа, у оно вријеме сатиричко-политичког подлистка сплитског дневника Слободна Далмација.

Једино што је Торбарину, Ловрић и Ферал у оно вријеме повезивало, било је то да су били критични, сјајни новинари, и да су мислили својом, а не властодршчевом главом.

Означило је то почетак суставне репресије према независним и критичким новинарима и медијима у Хрватској, која никада није посве престала.

Штовише, она је с временом развила софистицираније и теже препознатљиве облике, па је од отворене државне репресије деведесетих, попут SLAPP тужбе коју је уиме предсједника државе против Ферал Трибунеа поднијело државно одвјетништво, прерасла у шири друштвени феномен, у којему данас свједочимо економским уцјенама, профињенијим врстама политичког притиска, али и, ето, ономе што данас погрешно препознајемо као “нови” феномен:SLAPPтужбама.

Нису SLAPP тужбе ништа ново у Хрватској, дапаче. Као и у свим државама насталим из бивше Југославије, оне постоје – да тек мрвицу претјерамо – откад је свијета и вијека.

Тек кад ту чињеницу освијестимо, можда ће се бољци почети проналазити лијека.

Дотад, бит ће “business as usual’: образи ће се медијима црвењети од шамарања тужбама. А можда мало и од срама, јер и сами оклијевају попу рећи “поп”, а бобу “боб”.