Регион

02. 08. 2021.

Аутор: Тамара Марковић Субота Извор: Експрес

Крај без краја

Истрага убиства Душка Јовановића, главног и одговорног уредника подгоричког листа „Дана, поново је отворена одлуком црногорског Бироа за координацију, а ради разрешења злочина контактиране су и стране службе

 

Истрага убиства главног уредника подгоричког листа „Дан“ Душка Јовановића поново је отворена одлуком црногорског Бироа за оперативну координацију да се формира посебан тим у коме ће бити представници више надлежних институција, а који ће заједно покушати да открију кривце за најтежи случај напада на новинаре из 2004. године. 

На челу тима биће потпредседник црногорске владе Дритан Абазовић, а формирање тог тела, чији је једини задатак да, како пишу црногорски медији, коначно утврде ко је 27. маја 2004. године пуцао у Јовановића и ко је наредио убиство, договорено је прошле седмице на седници Бироа за оперативну координацију. 

На расветљавању овог случаја, представници Бироа контактирали су и међународне партнере, од којих је тражена оперативна помоћ у решавању убиства. 

Главна вест у истрази убиства је да је тужилаштво Црне Горе већ саслушало неколико особа, које су дале изјаве у новоотвореном поступку. 

„Више државно тужилаштво у Подгорици је, у предмету формираном поводом убиства Д. Ј., а у циљу потпуног расветљавања истог, у току априла и маја месеца 2021. године, обавило саслушање одређених лица, те предузима друге мере и радње за које се укаже потреба“, изјавила је тужитељка Лепа Меденица, без прецизирања о којим особама се ради и на које конкретно околности је обављено њихово саслушање. 

Није прецизирано ни да ли је међу саслушанима особа из Србије, а која је наводно понудила своја сазнања о том злочину.

Сва сазнања биће објављена 

Власник и главни уредник „Дана“ Душко Јовановић убијен је хицима из аутоматског оружја 27. маја 2004. године, када је изашао из редакције тог дневног листа. У истрази и судском поступку који је уследио није утврђено ни ко је, због чега, а ни по чијем наређењу усмртио Јовановића. 

За учешће у убиству осуђен је једино Подгоричанин Дамир Мандић, коме је Апелациони суд у априлу 2017. потврдио пресуду за саучесништво и осудио га на 19 година затвора. На седамнаесту годишњицу убиства Јовановића Абазовић је рекао да је амбиција Владе Црне Горе да се питање подмуклог убиства Јовановића реши, да су у том правцу већ предузете одређене активности, као и да се нада успеху. 

Само један мотив   Иако пресудом није утврђено ко је и зашто наредио убиство директора „Дана", истрага вођена упркос опструкцијама није открила ниједан други мотив осим новинарског рада и истраживања Душка Јовановића.

„Мислим да ова прича коначно може добити свој епилог. То заслужује породица Душка Јовановића, његови пријатељи, то заслужују сви борци за праведну и часну Црну Гору, као и грађани. Наша је обавеза да ту истину коначно изнесемо на видјело и да се тиме затвори једна ружна прича за историју Црне Горе“, казао је Абазовић тада. 

Он је у редакцији тог дневног листа, на састанку са супругом убијеног Јовановића Славицом и извршним директором и сувласником тог листа Младеном Милутиновићем, рекао да „Душко Јовановић није и неће бити мртав док се макар и један човјек у Црној Гори буде борио за правду“. 

Тада је рекао и да је, за разлику од раније, политичка клима другачија и да постоји јасна интенција да се то питање изведе до краја. 

„Не могу откривати детаље, али ова влада жели да врати овај случај на дневни ред. Знам да претходне гарнитуре, и то сте могли да чујете од лица која су обављала значајне државне функције, да они мисле да је овај случај завршен на начин што је истрага рађена на погрешан начин и да више нема доказа и да ће да умре све - јер године пролазе. Морамо да ствари окренемо у другом току, да кажемо да и даље има људи који су можда спремни да свједоче, да и даље има људи који су спремни да улажу и неке друге чињенице, те да нијесу све ствари посложене онако како је то жељело да се прикаже. То је мукотрпан посао, прошло је доста времена и због тога треба већа и снажнија координација. Будите сигурни, будемо ли дошли до неких сазнања да ћемо их изнијети у јавност колико год то буде болно за одређене структуре, људе или за одређене политичаре“, рекао је раније Абазовић. 

Посланици претходног црногорског скупштинског сазива иначе су у више наврата тражили контролно саслушање бившег директора полиције Веселина Вељовића, а који је на затвореној седници Одбора за безбедност, како су тврдили, саопштио да је убиство Јовановића оперативно решено, односно да полиција зна ко је то урадио, али да нема материјалне доказе. 

Умор тужиоца 

Вељовић је, такође, средином септембра 2019. године рекао да је умор надлежног тужиоца, који није изашао на лице места у ноћи ликвидације, разлог што до данас до краја није расветљен случај убиства власника „Дана“ и што је тај предмет неповратно изгубљен. 

Истрага убиства Душка Јовановића једна је од многих које су запеле на релацији полиција - Државна безбедности и током које не само да су скриване информације од јавности, него и од оних који су водили поступак. 

Шифра: „Набављене су перике“  Хапшење Вука Вулевића 2005. у београдској пицерији „Њујорк" изведено је након што је српска полиција пресрела телефонски разговор између Цветка Симића и Луке Бојовића, а у ком Симић изговара реченицу: „Набављене су перике."  Како је тада утврдила полиција, Бојовић је био у Подгорици, а Симић је у страху од прислушкивања са њим разговарао из јавне телефонске говорнице у центру Београда у унапред договорено време и у шифрама. Полиција је успела да уђе у траг њиховим разговорима, а онда је Симић изговорио да је све спремно и да су набављене перике. Претходно је полиција праћењем евидентирала контакте Симића и Вулевића, због чега се и сумњало да је он ангажован за извршење неке ликвидације. Да ли су и чији атентат спремали, никада није откривено јер је Вулевић ухапшен пре извршења злочина.

Део информације потекао је и од српске безбедносне службе, али су и оне касно прослеђене. 

Једна од најзначајнијих информација српске безбедносне службе јесте да је аутоматска пушка са урезаним натписом „Пиљак“, а која је била главни доказ на основу ког је Дамир Мандић осуђен за саучесништво у убиству, припадала црном фонду оружја за специјалне потребе црногорске Службе државне безбедности.

Пушка са натписом „Пиљак" 

Према тим информацијама, та пушка која је са Мандићевим отисцима два дана после злочина нађена у „голфу 3“ је још деведесетих година по налогу руководства црногорског ДБ-а дата Мандићевом ујаку Самиру Усенагићу, чувеном каратисти, који је ликвидиран 2001. године. Усенагић је званично био припадник МУП-а Црне Горе, али је тајним акцијама био везан и за црногорску Службу ДБ. 

Усенагићево име у истрази убиства Јовановића, међутим, није помињано само по пушци која је после атентата вештачена у Визбадену. Чувени каратиста је оперативно био сумњичен и за напад на Јовановића 2000. године, када су директора „Дана“ претукла тројица нападача. Та информација је такође дуго скривана и од полиције и од јавности. 

Подгорички медији тада су извештавали да су напад на Јовановића извеле „сгпе тројке“, специјалне антитерористичке јединице, али истрага није дошла ни до једног извршиоца, па ни до Усенагића. Цео случај, иако је касније повезиван са атентатом, до данас није расветљен. 

Али то није било једино што је крио црногорски СДБ. 

Улога раковичког клана убиствима и прикривању злочина  Раковички клан, који је имао задатак да заштити Дамира Мандића, исти налог добио је и годину дана касније у новом злочину, у убиству инспектора подгоричке полиције Славољуба Шћекића. По наредби Небојше Стојковића, вође клана, а који је ожењен сестром Баранина Љубе Биговића, касније оптуженог за убиство полицијског инспектора, раковички клан скривао је и другог учесника злочина Милана Шћекића Чилу.

Далеко важнија је улога припадника СДБ-а који су после злочина штитили осумњичене и тако и спречили откривање наручилаца, а подршка извршиоцима договорена је на релацији - вези припадника Службе са сарадницима у црногорском и српском подземљу, и то на најважнијем питању - питању алибија. 

Наиме, за све време поступка заступници породице Јовановић узалуд су указивали на очигледно намештене алибије тада осумњичених Вука Вулевића и Армина Муше Османагића, који захваљујући томе нису ни процесуирани, као и Мандића, који је најпре ослобођен, а затим осуђен на 30, па на 18 година затвора. 

Алибији су обезбеђени у црногорском подземљу, а сведоци који су давали исказе на суду редом су сведочили у корист осумњичених. 

А главну улогу у заштити Османагића и Мандића је, како је касније откривено, имало српско подземље. Финансијску и логистичку подршку Османагићу је 2005, према подацима српских безбедносних служби, пружао Ратко Бутуровић, звани Бата Канкан, новосадски бизнисмен и тадашњи председник ФК Војводина, а управо је Бутуровића у новинарским истраживањима Јовановић пре убиства повезивао са шверцом кокаина из Латинске Америке. 

За Дамира Мандића био је задужен раковички клан Небојше Стојковића Стојкета. Иако је Стојковић у време убиства Јовановића био у притвору, његова екипа и даље је била активна у београдском подземљу, и у српској престоници је прикривала и штитила Мандићеве људе и њихове послове. 

И трећи својевремено осумњичени Вук Вулевић био је повезан са београдским подземљем. Годину дана после злочина, 21. маја 2005, он је ухапшен у Београду где је, како је сумњала српска полиција, планирао нову ликвидацију - атентат на особу чији идентитет припадници МУП-а никада нису открили, али је утврђено да је Вулевићу прва веза за планирано убиство био Цветко Симић, блиски сарадник Луке Бојовића. Пет година касније, Симића је у Загребу убио и раскомадао одбегли земунац Сретко Калинић. 

Вулевић је те 2005. ухапшен у пицерији „Њујорк“ у Крунској улици у друштву Милана Чиле Шћекића и Љубе Биговића, који су три месеца касније у Подгорици убили инспектора црногорске полиције Славољуба Шћекића. 

И Милан Чила Шћекић се повезивао са убиством Душка Јовановића. Црногорска полиција сумњала је да је управо он, поред Вулевића и Мандића, трећи човек из „голфа 3“ из кога је на директора „Дана“ у мају 2004. испаљено 16 хитаца. Према тој претпоставци, Армин Османагић, четврти учесник атентата, био је логистичка подршка убицама, на неколико стотина метара даље. 

Вулевић је после хапшења у Београду изручен Црној Гори, где је био у затвору до децембра 2009, а у међувремену су једна за другом падале оптужбе против њега, за убиство Јовановића, за кријумчарење 200 килограма кокаина, шверц кафе, утају пореза... 

У затвору су га службено посећивали најутицајнији функционери Службе, али нису само њихова имена била на списку контаката. Вулевић је, како је откривено и пре убиства директора „Дана“, у Подгорици имао састанак са неколико утицајних особа, и то у локалу у близини зграде СДБ-а. 

Претпоставка полиције била је да је Вулевићу на том састанку и дат налог за атентат. Све то је међутим остало само на сумњи, без доказа, а хоће ли их сада бити остаје да се види.