Регион

07. 08. 2020.

Аутор: Хрвоје Шимичевић Извор: www.portalnovosti.com

Министарство медијског мрака

Скандалозна одлука министрице културе Нине Обуљен Коржинек: 1,3 милијуна куна из Еуропског социјалног фонда додијељено је порталу Priznajem.hr који отворено промовира проусташки ревизионизам, српске повратнике назива ‘аболираним четницима’, невладине активисте ‘нехуманим мрзитељима Хрватске’, а понашање ЛГБТ особа ‘знаком озбиљне болести’

Министарство културе и медија које води Нина Обуљен Коржинек додијелило је минулог тједна 1,3 милијуна куна удрузи Признајем из Славонског Брода, која преко истоименог портала годинама шири несносне количине лажи, проусташке пропаганде и хушка на етничке и сексуалне мањине. Шеф удруге и главни уредник портала Priznajem.hr Хрвоје Мацан и шеф маркетинга те његов брат Марио били су, к томе, чланови профашистичке организације Хрватски национални фронт која је у оснивачкој поруци 2010. године зазивала насилне методе рада. Новац им је додијељен у склопу натјечаја ‘Медији заједнице – потпора социјалном укључивању путем медија’ за пројект ‘развој информативне платформе Хрватски Бранитељ’. Према пропозицијама натјечаја, пројект ће укључивати објаву медијског садржаја, едукацију новинара и вођење радионица.

Браћа Мацан су 2010. постали чланови ускрсле емигрантске организације Хрватски национални фронт, која је за вријеме Југославије проводила политичка убојства. На њиховој страници имена Мацанових налазе се испод огромног натписа ‘Усташе смо и тиме се поносимо’

Ради се о натјечају у укупној вриједности од 30 милијуна куна, од чега ће за половицу износа тендер бити расписан накнадно. Новац је из Европског социјалног фонда осигуран још за вријеме мандата министрице Андрее Златар-Виолић. Њеном насљеднику Златку Хасанбеговићу није падало на памет довршити посао. Умјесто суфинанцирања непрофитног сектора, он је радио на његовом уништењу. Нина Обуљен Коржинек у дијелу је медија потом оптуживана за вишегодишње одуговлачење натјечаја и тражење начина да се новац додијели и изван непрофитног сектора. Натјечај је расписан у задњи трен, јер би предвиђене финанције у противном биле враћене у европску касу.

Готово до задњега дана мијењали су се и натјечајни увјети, а у суставу бодовања досадашњи рад пријављених организација остао је занемарив. Осим удруге Признајем, готово милијун куна додијељено је организацији Свјетски савез младих Хрватске, локалној испостави мреже радикалних католичких конзервативаца који се боре против абортуса и права геј заједнице. Износ од 1,3 милијуна куна добила је Матица Хрватска за ширење ‘социјалне инклузије’ преко Вијенца, док је 1,1 милијуна куна додијељено Хрватском католичком радију. На натјечају је субвенционирано укупно 13 накладника непрофитних медија. Међу њима се налазе и удруге које стоје иза портала Х-Алтер и Лупига, па је ваљда направљен и својеврсни баланс по мјерилу Министарства културе: с једне стране су медији познати по квалитетном и професионалном новинарском раду, а с друге аматери који шире банални национализам, вјерски фундаментализам и усташки мрак.

У задњих 20 година било је неколико спорних пројеката за чији је развој додијељен новац кроз државне институције. Мало се с чиме, међутим, може успоредити чињеница да је удруга Признајем ушла у дотацијски сустав тијела јавне власти, и то с оволиким износом. Ресор министрице Нине Обуљен Коржинек финанцирао је удругу и портал који су настали 2016. године на темељима Фацебоок групе Признајем, Хрват сам. На тој су се страници годинама несметано ширили шовинизам и мржња: тамо су, на примјер, у пет година рада пратитељи и администратори девет тисућа пута написали ХОС-ов усташки поздрав За дом спремни.

Њихов политички активизам који је најважнији за повод овога текста десио се 2010. године. Браћа Мацан постали су чланови ускрсле емигрантске организације Хрватски национални фронт, која је за вријеме Југославије проводила политичка убојства. На њиховој страници имена Мацанових налазе се испод огромног натписа ‘Усташе смо и тиме се поносимо’. То је уједно и сукус цијелога портала, на којем се омладина позива на борбу за Велику Хрватску и давање грађанских права само Хрватима.

Марио је био тајник усташког покрета, а Хрвоје администратор затвореног интернетског форума у којем се расправљало о њиховим активностима. У уводном тексту форумашке странице, који је доступан на интернету, данашњи шеф удруге Признајем Хрвоје Мацан је написао да се не смијемо одрећи раздобља од ‘41. само зато што је неки аутор написао да је било мрачних страна, јер их ионако има у сваком рату. Те је мрачне стране назвао ‘нормалним слиједом прочишћења’.

Стави ли се по страну таква идеолошка позадина, која поприлично вјерно одражава и рад удруге коју је министарство министрице Обуљен Коржинек издашно наградило, скандал бива још већи због базичног струковног аспекта. Ради се, наиме, о обичним дилетантима. Ако у Хрватској постоји антиновинарство, то је темељ портала Priznajem.hr. Импрессум се састоји од само два имена: Хрвоје Мацан је оснивач и главни уредник а брат Марио Мацан задужен је за продају и маркетинг. Највећи дио садржаја преузет је с других портала. Текстови су у правилу непотписани, уредничка опрема је редовно неписмена а садржај исијава насиљем према мањинама и хисторији. Једино је чврст уређивачки курс: Мацани су, наиме, избрусили концепт негативне селекције – сваки дан се спусте на дно медијске септичке јаме и узимају биране плодове објављеног екстремизма у Хрватској.

Уз величање усташтва у НДХ и ратних злочинаца из Домовинског рата, српска заједница у Хрватској и хрватски изроди су им приоритет, али ни друге мањине нису боље прошле. На порталу Priznajem.hr до данас стоји текст у којем се гејеви називају ‘емоционално оштећенима’, док је њихово понашање описано као ‘знак озбиљне болести’. Осим што шире ХИВ, имају и ‘озбиљног проблема с промискуитетом’. ‘Зато ће успјешно проширити сваку болештину која се преноси излучевинама, и данас и у будућности’, стоји у тексту, у којем се наводи да је типична гаy пракса ‘прави медицински хорор’. ‘Замислите размјену слине, фекалија, сперме и крви с десецима непознатих мушкараца тијеком године. Замислите пијење урина, гутање фекалија и ректалне трауме на редовитој бази’, поручује (непотписани) аутор на порталу организације коју је министарство финанцијски наградило.

Тамо је објављено на десетке текстова у којем су усташе портретирани као ‘наши’ хероји. Јасеновац је измишљотина, а Срби су у НДХ покушали починити геноцид над Хрватима. Остатак садржаја, а ради се о стотинама објава, искориштен је за обзнану да у ‘институцијама РХ раде србочетници који су проводили агресију и судјеловали у рушењу уставно-правног поретка РХ’. Српски повратници су ‘аболирани четници’, а администрација Зорана Милановића сачињавала је око 49 посто ортодоксних великосрпских идеолога. Весна Пусић, Стјепан Месић и Милорад Пуповац су велеиздајници, с тиме да је Пуповац још и проводитељ великосрпске политике, међу осталим и преко тједника Новости, чије је спаљивање прије пар година поздрављено насловом ‘Горе Милорадове новине мржње’. У хибридном рату Србима помажу и невладини активисти, који се на порталу Priznajem.hr називају ‘нехуманим мрзитељима Хрватске’ и успоређују с ‘исиловцима’. Сличним епитетима почашћени су највиђенији представници либералне културне и медијске сцене. Бојану Главашевићу поручили су да пита ‘свог ментора Пуповца’ како му је убијен отац на Овчари јер ‘он то сигурно зна’.

Избјеглице и мигранти с Блиског Истока, к томе, редовно се портретирају као силоватељи и насилници. Што се тиче бранитељске популације, због којих је удруга добила новац од Министарства културе, највише простора посвећено је промоцији осуђених злочинаца попут Слободана Праљка, ХОС-а и припадајућег усташког поздрава. Нема сумње да ће онај милијунчић из ресора Нине Обуљен добро доћи за значајно размножавање таквих идеја. Због тровачког садржаја који редовно преносе и на Фацебоок обиље посла имао је портал Фактограф. Медиј специјализиран за провјеру истинитости изјава у јавном простору задњих је годину дана реагирао више десетака пута. Након што су указали на њихове дезинформације о избјеглицама, усташама, Биллу Гатесу, Блеибургу или Титу, Фацебоок је у неколико наврата ограничио видљивост њихових објава.

Из удруге Признајем најприје су оптужили Фактограф за цензуру у име ‘глобалистичке идеологије’. Кад хушкање није упалило, дилетанти су од Фактографа покуњено замолили да им одржи школицу основа новинарства. Након што им је речено да конзултирају Закон о медијима и друге документе о етичком извјештавању, замолили су Хрвоја Зекановића да назове уредништво Фактографа, што је тај портал понукало да напише апел саборским заступницима да их престану звати и говорити им како да раде.

Разлог за ону цмиздраву комуникацију из удруге Признајем, чији су оснивачи годинама јуначки ширили непотписану мржњу, прагматичне је нарави. Ограничење досега на Фацебооку лоше је за бизнис, и не само због оглашавања и монетизирања садржаја у предизборном раздобљу. Тамо су, наиме, браћа Мацан продавали проусташке одјевне предмете. У јеку расправа око поздрава За дом спремни, основали су фирму МцЕлит и почели штанцати мајице које су потом рекламирали на порталу Признајем и по разним Фацебоок групама. До данас је, међу осталим, у понуди роба с натписом ‘Слободан Праљак – херој и мученик’, затим мајица која велича усташе на Блеибургу с натписом ‘У част и славу хрватске војске’ те натпис ‘Реци гласно, реци смјело, да је прво поље бијело’. Сватко тко је желио купити шилтерицу с поздравом За дом спремни, која се продавала и преко Фацебоок групе ХОС је хрватски понос, требао се јавити на маил Хрвоја Мацана.

Задњих неколико година Хрвоје на Yоутубе поставља видео-уратке који су сасвим у складу с уређивачком политиком портала Priznajem.hr. Једнаким садржајем испуњен је и његов јавни Фацебоок профил. Тамо је Мацан поручио бранитељима да је гријех што деведесетих нису порушили све партизанске споменике. Заложио се за обнову Херцег-Босне, а Колинди Грабар-Китаровић је написао да лаже као Србин. На вијест о полицијском насиљу над избјеглицама, закључио је: ‘Нисмо их тукли јако, само мало по глави да се опамете. Подршка полицији’. Његови пратитељи несметано пишу усташке пјесме и остављају фотографије војника с митраљезом, уз натпис: ‘Све под стројницу, мајку им и оца партизанског’. По мишљењу Мацана, власт у Хрватској је тоталитарна, а ХДЗ, СДП и СДСС треба забранити.

Гледајући у контексту цјелокупног садржаја у власништву удруге Признајем, ради се о организацији која у жестокој конкуренцији шири понајвише мрзилачког садржаја у хрватском јавном простору. Поред њих, сви други добитници натјечаја министрице Обуљен Коржинек вриједни су тек успутног спомена. Свјетски савез младих Хрватске, који је добио 941 тисућа куна, дјелује у складу с циљевима и мисијом истоимене америчке организације Wорлд Yоутх Аллианце. На глобалној разини боре се против сексуалног одгоја, абортуса, предбрачног секса и презерватива. Њихови политички спонзори тврде да је ХИВ ‘божја казна за хомосексуалност и упорабу дрога’. Жестоко су лобирали и за избацивање гејева из антидискриминацијских докумената. Претпрошле године споменути Фактограф писао је да је њихова хрватска испостава добила готово сто тисућа куна од Националне закладе за развој цивилног друштва за проведбу ултраконзервативног курикулума у основним школама. Удрузи је дозволу за активности у школама издало Министарство образовања за вријеме мандата Паве Баришића, чији је син Мислав Баришић од липња 2018. био први човјек ове организације. Сада су добили десет пута већи износ, и то за пројект ‘mimladi.hr– ново лице насловнице.’ Споменута домена, иначе интернетска страница ове организације у Хрватској, нека је врста аматерског студентског блога, на којем двадесетогодишњаци пишу о филмовима, глазби, књижевности и младима. У складу с увјерењима удруге која је добила новац, ту су и свјетоназорски ставови. У службеном приопћењу Свјетски савез младих написао је да ‘пракса умјетне оплодње, сурогатног мајчинства те побачаја нарушава људско достојанство у његовом темељу и супротна је начелима биоетике’. Траже и законску заштиту ‘људског живота од зачећа’. Феминизам је у другом тексту описан као напад на брак и обитељ, а феминистице као жене које су постајале све сретније што су мање и мање бивале управо женама. На њиховим скуповима излагала је и Карла Ресслер, супруга ХДЗ-овог заступника у Европском парламенту Карла Ресслера.

Такве су, дакле, организације и њихови аматерски медијски производи лијепо профитирали од натјечаја Министарства културе. Засад нису позната имена чланова комисије који су бодовали пријављене радове. Зна се зато име министрице за чијег је мандата дошло до оваквих резултата. Најбоље је, стога, цитирати поруку коју је у липњу ове године на Фацебооку написао добитник Хрвоје Мацан: ‘Нина Обуљен национална је срамота’.