Из историје београдске штампе

29. 04. 2025.

Аутор: А.Момчиловић Извор: УНС

Лист „Политика“ за време Првог балканског рата – Како је један он најутицајнијих листова информисао јавност о дешавањима на бојном пољу?

„Балкански рат“ – био је наслов рубрике којом је почињала друга страна сваког октобарског издања дневног листа „Политика“ 1912. године.

Балкански ратови вођени су у два наврата. Први балкански рат трајао је од 8. октобра 1912. до 30. маја 1913. године и водио се између чланица Балканског савеза (Црне Горе, Бугарске Србије и Грчке) с једне и Османског царства (Турске) с друге стране. Рат је завршен победом војске Балканског савеза.

Нападом бугарске војске на српску, 29. јуна 1913. године почео је Други балкански рат, који је трајао до 10. августа 1913. године. Разлог за избијање овог сукоба било је незадовољство поделом освојених турских области од стране Балканског савеза након Првог балканског рата.

„Синоћ је наша Влада после дугих мирољубивих преговора била принуђена да објави рат Турској“, овако је између осталог, 5. октобра 1912. године „Политика“ објавила да је рат почео.

Целу другу страну овог броја „Политика“ је посветила рату између Балканског савеза и Османског царства.

„Од објаве мобилизације до објаве рата, протекло je двадесет дана. За све то време, прожета истинском мирољубивошћу, Србија је чинила код Турске представке, које су могле до мира довести. Пре три дана, она је учинила последње покушаје. И кад мирољубивост није помогла, оставила је да суд оружја пресуди о нашим захтевима”, писало је у тексту под насловом „Рат је објављен”.

Овај ратни сукоб био је прилика да „Политика“, најчитанији дневни лист из тог периода, који је основан 1904. године, први пут извештава домаћу и светску јавност о дешавањима са фронта.

Релативно млад, овај дневни лист је већ тада, својим стилом писања и начином извештавања, али и бројним истакнутим именима која су се потписивала испод текстова у „Политикиним“ издањима, уживао  углед међу читаоцима. Балкански ратови изазвали су велику пажњу домаће и стране публике, а „Политика“ је, од када је рат објављен,  на странама својих штампаних издања кроз вести, извештаје, а највише “вести у низу“ обавештавла читаоце о актулностима са фронта.

„Политика“ је у овом периоду извештавала у складу са тренутном политиком српске Владе и националним интересима, а извештавање о актуелним ратним дешавањима било је неутрално.

 Жива реч са фронта

  „Ратнички доживљаји“ – репортажа са фронта која је своје место нашла у штампаном издању овог дневног листа 12. октобра, шест дана након почетка рата, прво је опширније сведочење са ратишта.

„У проласку за границу, наше трупе биле су тако свесрдно у свим местима дочекане, тако су их села и вароши усрдно примили, да је то, по причању војника, било јединствено. Било је случајева, прича један од рањеника, да су сељаци кад смо у њихово село стигли, испразнили своје куће и сами, са женом и децом преноћили на пољу, под ведрим небом, само да нама војницима направе место“, речи су рањеника објављене у овој репортажи.

Док први рањеници нису стигли у Београд, наведено је тада у овом тексту, ми нисмо имали могућност да добијемо ниједан опширнији извештај, ниједан детаљ о нашој војсци.

Закаснели извештаји са терена

Да су извештаји са терена у првим данима рата каснили, сведочи и текст који је такође објављен у овом броју новина.

Дванаестооктобарско издање „Политике“ почело је текстом „Ратни извештаји“, а у њему између осталог пише да су сви дотадашњи ратни извештаји који су „Политици“ достављани били “штури“, “празни“ и “задоцнели“.

„Најзад се нашло објашњење за тако рђаво обавештење српске штампе. Као представник нашег пресбироа отишао је у главни штаб један млад и неискусан господин, који је поред младости и искуства ипак стигао да се побрине и за свој рачун“, пише у овом тексту.

Новинари пре Првог балканског рата нису имали прилику да извештавају са ратишта, а и за „Политику“ овај ратни сукоб био је прва прилика да извештава о рату, што може да се узме у обзир као разлог кашњења извештаја са терена.

Међутим, све дотадашње актуелности са бојног поља објављене су већ у наредном броју новина, 13. октобра,  у тексту под насловом „Досадашњи резултати“.

У овом тексту читаоци су могли да сазнају да је савезничка војска однела победе на простору од хиљаду километара, од планине Јавор до Крк-Килиса.

„Сјеница је пала; код Новог Пазара наша восјка потпуно је уништила Турске трупе; Куманово је заузето и нашој главној армији стоји отворен пут ка Скопљу. Турским трупама од Новог Пазара до Скопља пут је потпуно пресечен. Целокупна турска и арнаутска војска која се налази на простору од Куманова, Врања, Ћустендила и Новог Пазара онеспособљена је за даљу борбу“, овако је „Политика“ између осталог преносила информације са ратишта о подвизима наше војске.

Иако су опширнији извештаји са терена каснили и били “штури“, овај дневни лист је публику, о најважнијим информацијама у вези са нашом војском, али и целокупној ситуацији на фронту, свакодневно информисао у „Вестима у низу“ које су биле објављивљиване на првим странама „Политике“.

У ратним издањима овог дневног листа, периодично су излазиле и рубрике под насловима „Српско ратиште“, „Црногорско ратиште“, „Грчко ратиште“.

Рубрике које су понеле назив по савезничким ратиштима јавности су доносиле вести које су се истовремено, у периоду Првог балканског рата, дешавале на бојним пољима у  Балканском савезу.

Сходно томе, читаоци су били информисани о детаљима на свим линијама фронта у Балканском савезу, али и положају наших ратника у односу на восјку Османског царства.

Ратни биланс и мировни преговори

Већина борби након првог месеца ратовања завршена је у корист балканских земаља, а Турска је због тога одлучила да званично започне преговоре за закључење мира са земљама Балканског савеза.

Тим поводом, новембарска издања „Политике“ била су посвећена мировним преговорима између зараћених страна.

Све је мање било вести и извештаја са терена и живих речи са фронта, а у текстовима који су се од почетка новембра до краја јануара 1913. године објављивали у овом дневном листу, објављиване су информације о актуелним преговорима за склапање мира између Балканског савеза и Османског царства, али и о унутрашњој и међународној политици која је утицала на ратно стање.

Међутим, тренд да објављује актуелности са фронта у кратким вестима – вестима у низу, „Политика“ је наставила и у издањима у новембру.

Вест да је примирје између зараћених страна – Балканског савеза и Турске потписано 20. новембра на Чатлаџи, као и то да ће преговори о миру отпочети 30. новембра у Лондону, објављено је на исти начин као када је овај лист објавио да је Балкански рат почео.

Наиме, целу једну страну у броју који је изашао 22. новембра „Политика“ је посветила информацији да је примирје потписано, што показује да су ове новине посветиле једнаку важност почетку и крају рата.

Сукоби су привремено прекинути, али рат званично није завршен, па је тако „Политика“ с времена на време, поред вести о актуелним мировним преговорима, објављивала и информације о дешавањима са фронта.

Публика се у извештајима са терена најчешће могла информисати о самом току рата, ситуацији на бојним пољима, активностима наше и противничке војске и постигнутим резултатима обе стране у рату.

„Лекар у рату“  још једна је “жива реч“ са фронта објављена у „Политици“ која је  читаоцима донела “другу страну приче са ратишта“. У овом тексту, који је сведочење лекара са ратишта, описано је како је организован лекарски тим и на који начин се спасава и лечи рањеник на фронту.

“Живе речи“ са фронта „Политика“ је у својим издањима преносила и у рубрикама – „Телеграми“ и „Писма са југа“ која су стизала уредништву.

„На Рашкој беше тихо, восјка отишла, рањеници прездравили и напустили болницу, те је сад празна. Преко Ибра види се маса кола коњиских и волујских. То је наша комора која путује на бојиште и овде се одмара“.

Овако је између осталог писало у једном од писама које је уредништву „Политике“ стигло, а у коме је описана Рашка област у време мировних преговора.

Привремено примирје

Мировни преговори у Лондону нису окончали рат. Балкански делегати на конференцији у Лондону 16. јануара 1913. године прекинули су преговоре за закључење мира.

„Политика“ је обавестила своје читаоце да се сукоби између Балканског савеза и Османског цасрства настављају.

Објављен је текст под насловом „Рат се наставља“, а у њему се наводи да “у тренутку када цела Европа жели мир и када је већ и цела Турска била уверена да је и за њу саму најкориснији што бржи мир, младотурци су начинили преврат који доноси рат“.

У наставку рата „Политика“ је наставила да извештава о актуелним ратним дешавањима. 

Међутим, текстови из овог периода више су били усмерени на међународну и политичку ситуацију и ток рата, него на извештавање са ратишта.

Уговор о коначном миру између зараћених страна у Првом балкаснком рату потписан је 17. маја у Лондону.

 „Политика“, лист који је уживао велики углед и поверење међу читаоцима, активно је пратио и кроз различите новинарске жанрове – вести, извештаје, репортаже, чланке, фељтоне, информисао је јавност о Балканским ратовима, док фотографија са ратишта готово да није било.

Ратна издања овог дневног листа, поред информативне остварила су и мобилизаторску функцију.

Ипак, „Политика“ је у периоду Првог балканског рата у својим издањима највише објављивала вести и извештаје, па би могло да се закључи да је примарни циљ новинара и уредника био да јавност информише о актуелној ратној ситуацији.

Овај текст настао је  у оквиру пројекта "Преломни догађаји 20. века кроз београдску штампу", који је суфинансиран из буџета Града Београда, Градске управе града Београда, Секретаријата за информисање