Из историје београдске штампе

25. 12. 2023.

Аутор: Милица Радојковић Извор: УНС

Мода под окупацијом - Стил кроз странице окупационе српске штампе

"Мода данас више није привилегија појединаца, него, могло би се скоро рећи, потреба широких слојева. Ствараоци моде имају у виду да данас нису времена да се стварају модели који се не могу остварити. У границама могућности они стварају новине, који су доказ стваралачке снаге, позитивног схватања живота и идејног богатства", како стоји у једном од бројева месечника Коло, била је водећа идеја о моди ратне штампе.

Када данас замишљамо моду у магазинима, прво на памет падају луксузни западни брендови, скупоценост. Ово је последица њихове еволуције, као и развоја улоге коју мода има у свету. Међутим, занимљиво је видети колико је пре око сто година свет модног журнализма био другачији, па самим тим и какво је место мода имала у тадашњем друштву.

У периоду рата и окупације, мода засигурно није тема која долази у први план. Она, као и многе друге области свакодневног (поготово женског) живота, запостављена и скрајнута у корист тема које намећу сурови ратни услови. Штампа окупиране Србије често се фокусира на војна, политичка или економска питања као на централне теме.

Међутим, иако се кроз историју штампе мода провлачила као непотребни елемент свакодневног живота, који постоји само да задовољи ,,плитке” естетске потребе омладине, она је увек одражавала друштвене, културне и политичке вредности одређених епоха.

Свакодневни живот у периоду под немачком окупацијом можемо посматрати кроз призму моде и одеће како бисмо разумели како су се нацистичка култура и нацистичке вредности, провлачили и суптилно наметали публици. Овакве промене важности најјасније се могу видети у штампи која је тада информисала јавност.

Модна штампа, која је пратила ток времена на исти начин на који су то чинили европски листови, а која се појавила у Београду у међуратном периоду, имала је способност да пренесе европски дух, културу и начин живота.

Први пут нагласак је на краћим сукњама, откривању пре него покривању, струкираној одећи као и женском интимном рубљу, материјалима од којих је израђено, облицима и бојама. За усвајање ових промена заслужни су страни и домаћи модни часописи који су преносили моду великих европских престоница југословенским женама.

У периоду под нацистичком окупацијом, модни свет на простору Краљевине Југославије доживео је значајне промене које су одражавале политичке, социјалне и економске околности тог времена. Иако је мода често сматрана површном и небитном у контексту ратних дешавања, она је ипак имала своју улогу у друштву и била је сведок времена.

Странице српске штампе су биле значајан извор информација о моди у то време. Иако су биле под цензуром и контролом окупационих власти, новине су наставиле да извештавају о модним трендовима, дизајнерима и догађајима из света моде. Такође, мода се често користила као средство пропаганде како би се шириле одређене идеје и вредности.

Пре рата Југословенке нису заостајале у односу на Парижанке када је одевање по последњој моди у питању. Модернизација Краљевине Југославије могла се посматрати кроз модернизацију женског одевања које је прешло пут од изразито патријархалног на крају 19. века до отвореног и слободног средином 20. века. Исто тако, модна штампа није заостајала за европском. Међутим, ситуација се значајно мења почетком рата.

Како да вам сиромаштво добро стоји?

Током велике ратне и економске кризе која је захватила цео свет, Београђанке су заостајале за актуелним модним дешавањима, а узрок томе је, између осталог, и промена у начину на који су новине сада преносиле модне трендове.

С једне стране, недостатак ресурса изазван ратним стањем у земљи обележо је један период одевања у Југославији и свету. Уместо луксузне гардеробе и материјала, који су постали недоступни већини људи, популарне су постале једноставније и практичније одевне комбинације које су одражавале скромност и штедљивост. Текстилни материјали, одећа и обућа су се, због ове несташице, узимали искључиво преко бонова. Увозну гардеробу  заменила је домаћа производња, најчешће она коју су жене саме правиле, а модни трендови су се прилагодили новонасталој ситуацији.

С друге стране, ове несташице су изнедриле промену у приступању моди који је евидентан у дневном листу Ново време.

Овај лист је био дневно-информативног (и пропагандног) карактера и као такав циљао је и најширу публику, користећи се најопштијим темама свих сфера.

Начину одевања се није приступало на исти начин како су то чинили специјализованији магазини. О моди се писало искључиво спорадично у рубрици ,,Женски свет” која је, у бројевима у којима се уопште и налазила, добијала највише четвртину једне од последњих страна.

Текстови о моди који су излазили обраћали су се широком слоју женске публике која је имала жељу да, упркос рату и несташици, буде одевена с укусом. Како су и модни текстови продужетак мање транспарентног  пропагандног деловања, тако је и наратив у текстовима био исмевање жена које нису пригрлиле умереност коју је нови начин ,,одевања преко бонова” донео, како су то чиниле Немице или Бечлијке, него су остали верни моди Париза.

Често су у овим текстовима били практични савети за чување одеће или „уради сам“.

Један од занимљивијих показатеља јесте текст ,,За даме које терају бицикл”. Дамама, нарочито онима које су ,,пуније”, се саветује вожња бицикла као здрава насупрот ходању које је, због прескупих ципела, постало неисплативо.

Настављајући наратив исмевања појединих жена (што није ретко у медијима усмереним ка женама), текстови попут овог, осим што нам говоре о сиромаштву које је владало, суптилно нуде начине својим читатељкама како да се достојанствено изборе са немаштином.

Мало текстова у Новом времену тицало се женске моде, а још мање дечије и мушке моде. Стандарди мушког одевања током рата остајали су непромењени, а деца су носила оно што су родитељи могли да приуште. Као у тексту насловљеном ,,Од остатака мамине хаљине”, саветује се мајкама да ,,буду практичне” и да од остатака своје хаљине деци сашију најпростије хаљинице за девојчице, али и дечаке пошто се у најранијем узрасту свакако не распознаје разлика.

 

Од модних текстова, чешће су биле рекламе које су се, у великом броју, налазиле на крају сваког броја Новог времена. Упркос несташици материјала, често се проналазе  огласи  који су се односили на одећу и обућу, највише за даме.

 

Зашто Карола Хен воли плаву боју?

Другачији од ,,обичних” дневних новина, које су имале за циљ да пренесу актуелне (не обазирући се увек на теме из света моде), били су специјализовани часописи који су били намењени женском делу публике. Осим што су теме моде чешће у њима, оне се такође и на другачији начин баве стилом и облачењем.

Месечни лист Коло и Филмске Новости били су водећи часописи за оне који су хтели да прочитају о трендовима.

Модне рубрике у листу Коло и Филмским Новостма изгледале су слично, а разлике су биле суптилне.

Међутим, није било само текстова елегантним одевним комбинацијама. Уз текстове о моди (који су се у просеку налазили на крају сваког листа) на истој страни и стајале би и неке свакодневне женске теме попут ,,У недостатку средстава за прање рубља”, „Одсуство у брачном животу“ и ,,Жене у средњим годинама” у којем се у првом пасусу објашњава да је ,,старост несрећа, која се може избећи само смрћу” (ни специјализовани женски часописи нису избегли дискурс о женама и изгледу који би се данас сматрао превазиђеним).

Како је Коло лист намењен домаћицама, уз модне савете су наглашаване и свакодневне обавезе (,,јевтина кујна”) и како се најпрактичније обући за њихово обављање.

Осим практичности било је важно да изгледа и модерно и елегантно. Зато је Коло, у периоду од све три године у којем је месечник излазио, доносио својим читатељкама последњу моду из Беча или Берлина, попут вунених џемпера, пуловера, капута и хаљина спортског модела.

Фотографије, које је доносила Београдска агенција за слике (Belgrader Bildagentur), углавном су биле из немачких часописа, са немачким моделима. Крајем 1943. године број текстова о моди се знатно смањио, што вероватно има везе са смањењем бројева у последњим данима изласка. До последњег броја, који је изашао у септембру 1944. године, текстови о моди, иако нису потпуно нестали,  постали су знатно скромнији у односу на оне.

 

 

Стапање елегантног и свакодневног види се кроз дизајн младе гимназијалке Љиљане Шимић,  којој је посвећен текст у једном броју листа Коло.

Љиљана Шимић ни по тадашњим ни по данашњим стандардима није била велика дизајнерка. Међутим, како се наглашава у тексту, она није шила хаљине које се носе само у посебним, свечанијим приликама, које су носиле даме високог друштва, већ се бавила и кућним хаљинама.

Када је завршила своју прву колекцију од двадесетак модела и дала јој непретенциозно назив: „Мали модни нотес”, дошла је да понуди своје моделе за модну рубрику Кола  ,,тако да нико не зна”. Она је била дизајнерка за читатељке Кола.

 

Часопис Филмске новости, који је почео да излази у октобру 1941. године, основала је фирма која се специјализовала за увоз и дистрибуцију немачких филмова.

Овај бесплатан штампани магазин, који је излазио сваке треће недеље у месецу, је описивао филмове и давао информације из света кинематографије. Иако су највећи простор и пажњу аутора добијали немачки филмови и немачке глумице, међу његовим страницама мода је била доминантна тема. Његове модне рубрике ослањале су се искључиво на популарне филмове.

То најбоље показује рубрика ,,Мода у филму” у којој се анализирају елегантне одевне комбинације које су глумице носиле у филмовима, кроз цртеже (које потписује Корнелсен).

Идеална „nazi chick“ била је жена која има, како пише, ,,очи враголасте и мало потсмешљиве, усне сочне и страсне, нос правилан и нешто сензибилан, чело је високо и интелектуално, нежну линију лица, браду правих размера и дивну косу, мекану као свила”, која се облачи по последњој моди.

Најпопуларнија глумице ових часописа Маргот Хишлер, док су популарне биле Елфа Мајер Хофер, Рут Бу Харт, Ирена фон Мејендора и  Шараита Гило.

 

 

Текстови су често интегрисали немачке лепотице и свет стила и облачења у текстовима који су личили на интервју-портрете.

Тако у једном броју Филмских новости немачка глумица Карола Хен, осим што говори о почетку свог глумачког живота објашњава како је, због прве машне и таличне хаљине, плава постала број један њених одевних комбинација. 

,,Велики орман, дуж целог зида, пун хаљина, костима и капута. Заиста, гардероба ове симпатичне глумице садржала је све најлепше нијансе плаве боје: од тамно-плавих костима до лаких летњих и вечерњих хаљина азурно-плаве боје. Pубље и остала модне ситнице такођер су у знаку плаве боје”, што је био недостижан сан за већину читатељки Филмских новости.

 

 

У годинама окупације, мода је била привилегија малог броја људи. У дневној и недељној штампи су објављиване информације о томе који одевни производи су доступни, док су специјализовани листови објављивали илустроване текстове о високој моду у Немачкој, често игноришући ратну реалност.

Женама, које су већином биле домаћице, ови магазини пружали су одушак од тешке свакодневнице, како рата тако и тешког домаћег рада.

То су чинили кроз текстове о модним трендовима и животима филмских дива који су, за обичну српску жену, представљали недостижну стварност. Савети који су домаћице добијале из магазина, идеје како да са мало материјала које су имале сашију нешто по последњој моди, учинили су период несташице лакшим.

Ипак, са или без додира са суровим животом током рата, модна штампа имала је своје место у окупационој пропаганди, а то је да ублажи последице рата и приволи читаоце идеалима немачких лепотица високог друштва.

 

Овај текст настао је  у оквиру пројекта "Окупирана штампа – Штампа у Београду 1941-1944. године", који је суфинансиран из буџета Града Београда, Градске управе града Београда, Секретаријата за информисање