Из историје београдске штампе
26. 12. 2022.
Поруке Београдских општинских новина за Нову 1931. годину
„Београду је логиком историје досуђена једна велика улога у животу Европе. Још већа у животу Југословена“, писао је у уводнику уредник Београдских општинских новина Слободан Ж. Видаковић давног 1. јануара 1931. године.
„Зато Београд мора да се развија, и то да се развија у једном невероватном темпу, у галопу, без предаха и одмора. Али жеља свију нас мора бити да се Београд развија и разумно, и смишљено, реалним решењем сваког његовог проблема унапред. А то расветљавање и покретање свих питања будућег Београда не да се ни замислити без једног муниципалног листа, без једне ревије Београда, која ће у сваком погледу бити достојна Југословенске престонице.“
Општинске новине су уласком у 1931. годину започеле 49. годину излажења. Уредник је даље писао како је лист почео да се продаје широм Европе и Америке. Упркос томе, како даље наводи, најважније циљ листа је био и остао да служе Београђанима који редовно читају ове новине, а све у интересу остваривања здравог, модерног и напредног Београда.
„Београдске Општинске Новине, далеко и од помисли да своме раду придају толике заслуге, у овој години наставиће са још више снаге и пожртвовања не само да истичу на дневни ред све проблеме, који се посредно или непосредно тичу наше престонице, не само да их формулишу и кад их спонтани народни осећај покреће, него неће пропустити ни једно питање из области урбанизма, комуналне или социјалне политике, а да о њему не изнесу мишљења наших најјачих ауторитета. А у својим даљим тежњама Београдске Општинске Новине желе да буду слика пуног одсјаја свестране динамике и живота Београда“, пише уредник у првом тексту новогодишњег броја.
У даљем тексту покушаћемо да вас, кроз фотографије које су објављиване на почетку сваког броја 1931. године, кроз улице и тргове којима и данас шетате, вратимо у Београд који више не постоји.
Народно позориште у Београду
На Тргу републике од 1868. године налази се величанствена зграда Народног позоришта.
Зграда је више пута успешно рестауирана и дограђивана, према пројектима најуспешнијих београдских архитеката.
У то време зграда Народног позоришта била је једна од највећих и најраскошнијих палата у Србији, а подсећала је на оперску кућу Скалу, која је саграђена деведесет година раније у Милану.
Прва представа која је изведена у овој згради била је „Посмртна слава кнеза Михаила“, која је одиграна 30. октобра 1868. године. Из једне сачуване позивнице штампане на свили, упућене Хрватском народном казалишту у Загребу, види се да су у представи учествовали скоро сви тадашњи чланови позоришта.
Нађимо се „код коња“
Споменик на Тргу Републике кнезу Михаилу Обреновићу подигнут је 1882. године. Овај споменик је најпознатије београдско састајалиште данас, а било је и некада.
Постоји много теорија зашто се овај споменик најчешће назива „код коња“. Некада је иза споменика, прекопута Народног позоришта постојала кафана Дарданели. Стални гости ове кафане били су Бранислав Нушић, Ђура Јакшић, Стеван Сремац и многи други виђени људи тога времена. Елита која се окупљала у кафани често је критиковала династију Обреновић. Ругајући се династији, а са погледом на задњу страну споменика, они су кафану често звали „код коњскe задњице“, па тако остаде и споменик „код коња“. Кафана је срушена 1901. године, а на том месту данас се налази Народни музеј.
Први разговори преко жице
Министар војни Тихомиљ Николић и капетан Коста Радосављевић сaмо седам година након што је Бел изумео телефон обавили су први телефонски разговор у Србији. Прве јавне телефонске говорнице код нас почеле су да се користе почетком 20. века преко услужних телефона који су се налазили у хотелима, ресторанима и телефонским централама. Прва аутоматска централа у Београду постављена је 1931. године.
Зграда телефонске централе се налази у Косовској 47 у Београду и од 1981. године је заштићена као културно добро од великог значаја.
Симбол Београда на највишем бедему тврђаве
Иван Мештровић је 1912. године пројектовао фонтану, која је требало да буде постављена на Теразијама. Замисао је била да се у центру фонтане налази петоспратни стуб, као симбол петовековног ропства нашег народа под Турцима, на чијем врху је требало да стоји Победник.
Мештровић је рад на скулптури започео 1913. године. Он је за осам месеци обликовао и извајао скулптуру у фискултурној сали једне београдске основне школе. По завршетку споменик је послат на ливење у Чешку, где је остао до краја Првог светског рата.
Када је враћен у Београд ипак је одлучено да своје место заузме на највишем бедему београдске тврђаве. Споменик је свечано откривен 1928. године.
Улазак у пету деценију
„Пола века пожртвованог и пуног части служења својој општини и своме грађанству... Кроз читаве те деценије Београдске Општинске Новине вршиле су тихо своју корисну улогу малог и скромног комуналног листа“, пишу Београдске новине првог дана 1932. године.
По завршетку 1931. године Општинске новине ушле су у 50. годину излажења, а последњи број је изашао у јуну 1941. године.
***********************************************************************************
Текст је настао у оквиру пројекта "Београдска општинска штампа 1882 - 1941 - Сведочење о историји престонице" који је суфинансиран из буџета Града Београда, Градске управе града Београда, Секретаријата за информисање
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.