Из историје београдске штампе

05. 12. 2022.

Аутор: Тамара Радојковић Извор: УНС

Из историје београдске штампе

Општинске новине - сведочанство о историји Београда

Први број Општинских новина изашао је 1888. године. Биле су у власништву Општине града Београда и у зависности од периода излазиле су на недељном или месечном нивоу. Највише су писале о важним питањима везаним за комуналне проблеме града, важним информацијама са скупштинских распава, буџету града...

Читајући Општинске новине данас можемо да замислимо Београд какав је некад био.

21 година од одласка Турака из Београда, 17. април 1888. године

Турски управник града Али Риза-паша, давног 19. априла 1867. године, свечано је предао кључеве Београда кнезу Михаилу Обреновићу. Тај догађај окупљени грађани из целе Србије славили су уз топовске пуцње, кићењем српског барјака и уз музику.

Овај дан се дуго славио као државни празник. Ево примера обраћања грађанима Београда поводом 21. прославе овог догађаја.

„Ту своју светковину престоница ове године, због краткоће међувремена, удружује са општенародном о Цветима, да тако, задужена делима ретке државничке мудрости и јунаштва наших Обреновића, нераздвојно ода заслужено признање својим Великим Добротворима, и спомен срећи народној.

Честитајући грађанству оба ова народна празника, представништво врши само врло пријатну дужност кад га позива на учешће у светковању: доласком на благодарење (код трибине у граду), манифестацијом код споменика, украсом домова са тробојкама и вечерњим осветљењем“.

Рођендан краљице Драге

Драга Обреновић била је супруга краља Александра. Путем Општинских новина 11. септембра 1902. године грађанима Србије суд је проследио инструкције како треба да прославе краљичин рођендан.

„Тога дана помолиће се Свевишњем и грађани београдски за дуг и срећан живот свога љубљеног Господара и Краља АЛЕКСАНДРА I и своје пресветле Краљице ДРАГЕ. Уверен, да ће погодити најбоље и најнежније осећаје народне и грађанске, суд београдске општине овим само даје јавна израза својој нади: да ће Београђани и овом приликом засведочити своју ваздашњу љубав и поданичку верност према своме Господару и Његовом Дому, кићењем својих домова тога дана заставама а у вече осветљењем и присуствовањем благодарењу, које ће тога дана бити у 10 часова пре подне у Саборној цркви“

Мајски преврат

Непуних осам месеци касније Драга и Александар Обреновић убијени су током Мајског преврата и тиме је прекинута лоза Обреновића.

Општинске новине јутро после овог догађаја објавиле су вест о смрти краљевског пара.

„Ноћас су погинули Краљ Александар и Краљица Драга. У овом озбиљном и судбоносном тренутку, пријатељи земље и народа споразумели су се и образовали владу. Објављујући ово српском народу, влада је уверена да ће се народ искупити око ње, и помоћи јој да се свуда у земљи одржи ред и безбедност“.

Ко је финансирао „асфалтирање“ града          

Лоши путеви одувек су били важно питање, али некада су трошкове њихове поправке сносили непосредно грађани.

У марту 1899. године појединци који нису измирили трошкове за калдрму у Београду позвани су путем Општинских новина да уплате своја дуговања, да не би уследила судска наплата дуга.

„Овом приликом чине се пажљивим купци имања, да се претходно увере да дотично имање не дугује општини за калдрму, у противном плаћају они дуг, јер дуг од калдрме није лични дуг, него дуг имања“.

Наредба

Новембра 1892. године суд Београда преко Општинских новина издао је наредбу којом су грађани у обавези да одржавају тротоаре испред својих кућа.

„Ради чистоће, лакшег и сигурнијег саобраћаја као и угледа престонице, суд општине вароши Београда наређује да се тротоари одржавају чисто и са њих снег и блато уклања; а кад је поледица, да се по тротоарима посипа песак, пепео или томе подобно“.

Ко не би испуњавао ову своју грађанску дужност био би кажњен по кривичном закону.

Гласање у 19. веку

Према Уставу Кнежевине Србије из 1869. године право гласа имао је сваки пунолетан Србин који плаћа порез држави најмање 15 динара годишње. Право гласа нису имале жене и војници.

Међутим, свако ко је своје бирачко право желео да употреби његово име се морало наћи у списковима који су били расути по јавним местима престонице. О томе говори текст из Општинских новина 15 дана пред изборе у децембру 1888. године.

„Тога ради сваки грађанин, који се жели користити својим бирачким правом на дан избора народних посланика треба да узме број свога имена из азбучног списка било оригиналног (који је изложен на преглед у благајноме одељењу општине), било из штампаног, ма гди да га нађе“.

Коњи слободно шетају Београдом

Данас је чудно и замислити да је некада било неопходно да Управа града позове грађане да не пуштају коње да шетају слободно градом. Позив је упућен 1900. године са циљем да се отклоне несрећни случајеви, којих је очигледно било.

„Што појединци врло често пуштају улицама одраслију ждребад па и саме коње, а без икаквог или са врло малим надзором, Управа града Београда, позвана дужношћу да се стара о личној сигурности престоничких грађана, овим објављује истима, да ће у будуће сваки онај, чије би се одрасло ждребе или коњ нашао на улици, а не би био од нарочитог лица вођен или за кола везан, бити кажњен по члану 326. казненог Закона“.

ОБНАВЉАЊЕ ЛИСТА 1928. ГОДИНЕ

Општинске новине престале су да излазе 1913. године због Првог светског рата и нису се штампале до 1928. године. Обновљено издање листа било је илустровано са много више фотографија. У новинама се најчешће могло читати о проблемима месних заједница и извештаји о раду општинске управе.

Свечано отварање трамвајске пруге

Једна од највише коришћених трамвајских пруга у Београду, код Цветкове пијаце, свечано је пуштена у саобраћај 12. новембра 1928. године. Трамвај који је први пут прошао овим шинама био је окићен барјацима и дочекан уз песму.

„У 11 сати на нови колосек ступила су нова трамвајска кола, којима је из вароши довезен велики део општинских одборника и чланова општинског суда, на челу са председником општине г. Куманудием“.

Како даље у Општинским новинама пише становници овог краја изашли су на улицу и весело посматрали први трамвај који пролази поред њихових кућа.

„Пред Цветковом Механом трамвај је дочекан прангијама и циганском музиком“.

На свечаном ручку одржаном овим поводом Стефан Кумануди позвао је грађане да одржавају ред и чистоћу у својим крајевима, како би Београд постао најлепши град.

„Наша је дужност, завршио је г. Кумануди, да од Београда створимо најлепши град у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. У то име кличем; Живели Београђани, живео Београд!"

Вечито неуређен град

Кроз текстове у Општинским новинама често је описиван проблем одржавања лепог изгледа кућа и улица у Београду. Велики проблем Општинске новине виделе су изгледу Немањине улице, јер управо је то оно што путник прво види када стигне у град.

„Одмах наиђе на чатрље место да види монументалне зграде. Ако тај рђави утисак и престаје кад се заокрене уз Кнеза Милоша улицу ка Лондону, ипак му он остаје у памети кад долази на железничку станицу“.

Трагало се за начином како да се ниске куће замене лепим грађевинама. Кроз текстове се апеловало на власнике да подигну спрат, како би помогли улепшавању града, али су они „гледали само свој интерес“.

„Кад сами власници неће да подижу нове зграде, онда их на то треба нагонити законским путем. Требало би дакле настати на томе да се донесе један закон, који ће прописати да су за извесно кратко време власници земљишта у томе делу Немањине улице дужни подићи више спратне зграде, а по истеку тога времена ако их не подижу дати београдској општини овлашћење да их може експроприсати и куповну цену платити у извесном дужем року у годишњим ануитетима са малом каматом“.

Шта је то псетарина?

Средином 1941. године Ветеринарски одсек у Београду најавио је попис паса и контролу њиховог држања.

„Власници паса дужни су да контролним органима покажу признанице о плаћеној псетарини за 1941. годину као и место где држе псе“.

Истовремено обавештени су грађани да постоје људи који лажно наплаћују псетарину.

„Истовремено се извештава грађанство да се псетарина наплаћује само у Кафилерији. Уколико се неко појави с намером да исплаћује ове таксе за рачун Кафилерије, упозорава се грађанство да од таквих лица затражи легитимацију и да о њиховим именима одмах извести Ветеринарски отсек и најближу полициску власт пошто је, као што је горе наведено, забрањена свака приватна наплата таксе ван саме Кафилерије“.

Потенцијалне мере за појефтињење станова у Прагу

Општинске новине у децембру 1930. године објављују текст о мерама за појефтињење станова у Прагу:

„Нашавши, да је сразмерно скупа цена цемента, коју намеће строго картелирана чехословачка индустрија цемента, један од битних разлога скупоћи станова у Прагу, општинска управа чехословачке престонице решила је да и у том правцу утиче на појевтињавање станом куповином фабрике цеменга, а из које би се уз повољне услове издавао цемент лицима, која се обавежу да граде зграде са јевтиним становима по условима које буде прописала прашка општинска управа. У ту сврху поведени су преговори са управом властелинства кнеза Шварценберга око куповине фабрике цемента, која се налази на једвом од кнежевих имања“.    

Велики говор вође рајха

Скоро читав број Општинских новина објављен 5. маја 1941. године био је посвећен обраћању Адолфа Хитлера са скупштине одржане у Берлину дан раније.

Како је дошло до рата?

„Први пут обратио сам се вама у моменту избијања рата, у тренутку када је захваљујући енглеско-француској завери против мира пропао сваки покушај мирног решења спора са Пољском који је иначе био сасвим могућан“, започиње Хитлеров говор.

„Сви моји покушаји да баш са Енглеском дође до споразума, шта више од једне трајне и пријатељске сарадње, пропали су на тај начин услед жеље и воље једне мале клике, која је, било из мржње или из материјалних разлога, одбила сваки немачки предлог споразума“.

Хитлер је за водећу личност овог „фантастичног и демонског“ плана оптужио Винстона Черчила.

„У времену све већег незадовољства махинацијама које нису доносиле никаквих плодова, одговорни људи веровали су да могу постати господари проблема, који се иначе не могу решити, најпре посретством једног успешног рата. Иза њих налазио се велики међународни, јеврејски, банкарски, берзански и капитал ратних фабриканата, који су опет као раније наслућивали могућности једног, иако прљавог, ипак великог посла. Исто као и раније били су они без скрупула спремни да за љубав свог злата жртвују крв својих народа. Тако је отпочео овај рат“.

Сукоб са Југославијом

„Моји посланици, чланови немачког Рајхстага, већина од вас, пре свега ви, моји стари партијски другови, знате колико сам се трудио да између Немачке и Југославије успоставим коректне односе разумевања, чак пријатељства. Кад су се Балкану, услед британских интрига, приближила опасност да пре или касније буде увучен у рат, моји напори су се тим више повећали да учиним све, како бих Југославију очувао од тако опасних заплета“

Министар иностаних послова Немачке фон Рибентроп, како се наводи у тексту, поднео је влади Југославије предлоге како да се „бар овај део Европе сачува од несрећног рата“.

„Наш поштен циљ био је да путем успостављања тесне сарадње с Југославијом можда по могућству постигнемо и праведно и сношљиво ликвидирање италијанско-грчког конфликта.“

Југославија је 25. марта у Бечу потписала Тројни пакт, који је југословенској држави обезбеђивао „највећу будућност и који је могао да обезбеди мир на Балкану“. Међутим, два дана касније избио је пуч против такве одлуке, после чега су силе Осовине напале Југославију.

„Ви ћете даље разумети, моји посланици, што сам одмах дао наредбу за напад. Јер немогућно је да се на овај начин поступа с Немачким Рајхом. Не може се дуго година молити за једно политичко пријатељство. Немогућно је исто тако закључити један споразум, који само другом доноси користи, па затим доживети да се овај споразум не само преконоћ прекрши, већ да се као одговор инсултира представник Немачког Рајха, да се војни аташе угрожава“.

Нове неистине Черчила

У говору објављеном у Општинским новинама Хитлер даље говори о статисици и лажима које износи британски премијер.

„Г. Черчил не може отстранити последице свог пораза. У Грчкој је била накрцана британска армија од 60-70 хиљада људн. Пре ове катастрофе г. Черчил је тврдио да је искрцано 240.000 људи“

Како се наводи, циљ британске војске тада био је да се Немачка нападне с југа и тиме јој се нанесе пораз, али је та акција остала неуспешна, јер је помоћник кога је Черчил бацио у несрећу, у овом случају Југославија, непуне две недеље после почетка те акције био  уништен.

„Он сада изјављује са својим гвозденим дрским челом, да нас је овај рат стајао 75.000 мртвнх, дакле више него двоструко приликом офанзиве на западу. Шта више, он иде још даље; он преко својих плаћених креатура саопштава својим ретко интелигентним Енглезима да су се Британци, пошто су побили тако огроман број Немаца најзад повуклн и услед гађења пред толиким злочинима, тако рећи, само зато напустили Грчку“.

Крај Општинских новина

После много чланака у којима је критиковано извештавање листа Ново време, прекинуто је издавање Општинских новина у јуну 1941. године.

Последњи број углавном је био посвећен ратним извештајима из целог света и комуналним питањима Београда.

***************************************************************

Текст је настао у оквиру пројекта "Београдска општинска штампа 1882 - 1941 - Сведочење о историји престонице" који је суфинансиран из буџета Града Београда, Градске управе града Београда, Секретаријата за информисање