Из историје београдске штампе

27. 12. 2021.

Аутор: Драгана Јанковић Извор: УНС

Преглед београдске штампе од 1850. до 1945. године кроз 25 листова

Од појава првих српских новина, које су имале за циљ искључиво да информишу јавност, није прошло много и почеле су да се појављују специјализовани часописи – сатирична штампа, пољопривредни, православни и феминистички листови, они који се баве медицином или они који се баве неком врстом уметности. Периодичност излажења листова се разликовала, од дневне и недељне штампе, преко месечника, до издања који су излазили свега неколико пута годишње. У Београду је 1904. године објављивано 13 дневних листова, а укупно 72 листа. Педесет година касније на територији Србије је било више од 2.500 листова и часописа, а тај број се удвостручио до 1768. године. Разноврсност штампе 19. и 20. века представили смо кроз 25 издања.

Шумадинка 

Лист за књижевност, забаву и новости. Први број се појавио 1850. године. Главни и одговорни уредник био је Љубомир Ненадовић. У почетку је излазио два пута недељно, касније три пута и на крају једном недељно. Шумадинка је била друштвено-политички, културни и књижевни часопис. Бавио се сатиром и често је тај садржај усмеравао према властима и друштвеним појавама. Због тога је често и забрањиван, што је утицало на прекиде у излажењу. Поједини бројеви су садржали књижевне додатке. Цена годишње претплате била је 8 цванцика.

(Шумадинка – “Огласи“, саопштење уредништва да лист више неће излазити, број 74, 31. децембар 1857. године, страна 278)

Земунски гласник

Лист који је излазио недељно у Земуну од 1867. до 1869. године. Занимљивост је да је излазио увече. Издавач и уредник био је Игњат Сопрон, штампар и публициста немачког порекла. У листу се највише пажње посвећивало вестима локалног карактера, а доносио је и прилоге из књижевности, како домаће тако и преведене. Један од сарадника био је и Сима Поповић. У Земуском гласнику био је велики број огласа и реклама. Годишња претплата износила је 5 форинти, а за Србију и Босну и Херцеговину 60 гроша.

(“Земунски гласник“ – чланак поводом првог броја, текст уредништва о уређивачкој политици листа, са најавама тема којима ће се часопис бавити, први број, 4. новембар 1867. године, страна 1)

Пастир

Први стручни лист за православно свештенство у Србији, који је излазио у Београду од 1868. до 1870. године. Штампан је у штампарији Николе Стефановића у Београду, а часопис је издавао и уређивао свештеник и професор Никола Поповић. У почетку је излазио три пута недељно, а затим сваке недеље. Цена овог листа била је 60 гроша или 6 форинти. Престао је да излази закључно са 35. бројем, 1870. године. Уместо њега појавио се нови лист Православље. 

(Пастир – “У име Оца и Сина и светога Духа“, текст поводом првог броја којим уредник најављује нови часопис, први број, 7. јануар 1868. године, страна 1)

 

Тежак

Излазио је у Београду од 1869. до 1941. године, са прекидом у току Првог светског рата. Издавач овог часописа било је Српско пољопривредно друштво, а као први уредник појављује се Милан Миловук, кога је ускоро заменио Ђорђе Радић. До Првог светског рата сменило се око 20 уредника, а међу њима најзначајнији били су Милован Спасић, Коста Таушановић, Светозар Гавриловић, Душан Спасић, Милутин Савић и Урош Стајић. Често је мењао и формат и периодичност излажења. Уз лист су излазили и додаци у виду брошура. Поред практичних савета било је научно-популарних чланака и пригодних литерарних прилога. Овакав садржински концепт учинио је часопис веома популарним и радо читаним на селу.

(Тежак – “Програм “Тежак“ов“, текст поводом првог броја који потписује одбор “друштва за пољску привреду“, у ком се наводи програм часописа, уз истицање да ће га се уредништво сваком приликом придржавати, први број, 10. фебруар 1869. године, страна 1)

Отаџбина

Др Владан Ђорђевић, један од оснивача Српског лекарског друштва и покретач часописа Српски архив за целокупно лекарство покренуо је и месечник Отаџбина 1875. године који је са прекидима излазио до 1892. године. Ђорђевић је уређивао овај часопис све време, осим две године, када је био у иностранству, а за које време је уредник је био Милан Јовановић Морски. Велики број песама Ђуре Јакшића и многе песме Милорада Шапчанина, Бранка Радичевића, Драгутина и Војислава Илића први пут су објављене у овом часопису. Романи и приповетке наших најпознатијих писаца тога времена Јакова Игњатовића, Стјепана Митрова Љубише, Симе Матавуља, Лазе Лазаревића, Јанка Веселиновића и других такође су објављивани у часопису. У редовним рубрикама објављиване су расправе из природних и друштвених наука, књижевне белешке, библиографије нових књига, политички, књижевни и позоришни прегледи и преводи дела страних писаца. 

(“Отаџбина“ – песма Ђуре Јакшића, објављена на почетку првог броја часописа написана на молбу др Владана Ђорђевића, први број, 1. јануар 1875. године, страна 5)

Мале новине

Дневни лист за свакога, излазиле су у Београду свакодневно од априла 1888. до октобра 1903. године, са прекидима 1900. и 1901. године. Први власник је била Штампарија Медицијан и Кимпановић, а одговорни уредник Ђорђе Кимпановић. Од 1889. власник новина је Пера Тодоровић, који је дефинисао профил листа, усмеравао његов развој и од њега начинио први модерни дневник у Србији. Када је купио Мале новине хтео је да направи лист који ће “бар приближно личити на јевропске листове“. Најавио је да ће лист бити “за људе свију праваца и погледа“ – дакле нестраначки лист. Смањио је цену примерка на пет пара (“петпарачки лист“) и раширио уличну продају, која се тада први пут појавила у Србији. По много чему су Мале новине биле и први српски таблоид, јер је Тодоровић у њима објављивао и разноврсне друштвене скандале, па и наручене нападе на одређене личности. Новине су достизале дневни тираж од 30.000 примерака. Нису почињале политичким уводницима, већ најсвежијим вестима. У њима су била и обавештења о временским приликама, лутријски извештаји, вести са пијаце, а имале су и црну хронику и хумористички кутак. Прве су у Србији објављивале класичне фељтоне. Такође, на првој страни објављиване су рекламе што је власнику омогућило да покрије трошкове, а и да додатно заради. Мале новине (касније излазиле и под насловом Старе Мале новине 1901. године) одржале су се до краја владавине Александра Обреновића, иако су имале више судских забрана. Кратко време су излазиле у два издања - јутарње и вечерње. У то време мото новина је био: Орган свију који слободу љубе, истини теже, правду врше, споразум траже, творе шта говоре и тиме служе отаџбини и српској мисли. Пера Тодоровић сматран је човеком који подржава Обреновиће и због таквог политичког става за време ове династије се благонаклоно гледало на Мале новине. Лист је објављивао многе занимљивости и специјалне додатке као што су Хајдучија који је доносио извештаје са хајдучког претреса у Чачку, Бршљан који је доносио прилоге за књижевност и забаву, специјални број Врачарац посвећен Александру Обреновићу, поводом 18. рођендана. Ове новине представљају прворазредни историјски извор, сведочанство о једном времену, о обичајима и догађајима, али и о почетку модерног српског новинарства.

(Мале новине – “Нова претплата“, осврт на прве три године излажења, текст уредништва који сумира развијање листа пред улазак у четврту годину излажења, најављује промене у смислу поправке и усавршавања листа и објашњава о којим се променама ради, број 354, 30. децембар 1890. године, страна 1)

Дело

Лист који се бавио науком, књижевношћу и друштвеним појавама, што је писало и у заглављу новина. Први број је објављен 1894. године. Био је у власништву Радикалне странке, мада је објављивао и текстове сарадника другачије политичке оријентације. У новинама је било прилога из књижевности, историје и књижевне критике.

(Дело – “Слободно зидарство“, реферат Јаше Продановића, новинара и књижевника који је у том периоду био уредник неколико београдских листова, први број, 1. јануар 1894. године, страна 223)

Звезда 

Часопис је почео да излази 1894. године и трајао само годину дана, после чега је поново покренут 1898. године. Звезда је у почетку излазила свакодневно, касније три пута недељно, потом два пута недељно, да би на крају излазио једном месечно. Био је лист за забаву, који је давао простор и младим књижевницима. Бавио се позоришном и књижевном критиком, при том објављујући радове наших највећих књижевника. Од сарадника истичу се Алекса Шантић, Коста Абрашевић, Мирослав Шантић, Јаша Продановић и други.

(Звезда – “Читаоцима“, чланак поводом првог броја, обраћање читаоцима због поновног покретања листа, са именима сарадника,обавештењем о начину излажења и цени часопис, као и нарочитом напоменом власника листа да је “излажење осигурано“. Овај број је дељен бесплатно, први број поновног покретања листа, 15. септембар 1898. године)

Нова искра

Илустровани лист чији је власник и одговорни уредник био Риста Одавић. Од 1911. године власник је Живојин Дачић. Лист је у почетку излазио два пута, а касније једном месечно. Издаван је у Београду, а штампан је у Државној штампарији Краљевине Србије, Парној радикалној штампарији, Милану Великом - штампарији Бојовића и Мићића, Краљевско-српској Државној штампарији. Излазио је од 1899. до 1911. године, са прекидом од 1908. до 1910. године. Када је почео да излази био је једини српски илустровани књижевни лист. Уређиван је са великим успехом и доносио прилоге из наше и стране књижевности, вести и чланке из науке, полемике, приказе и оцене књига, библиографске прилоге, кратке вести о културним дешавањима и научним достигнућима, али и рекламе и огласе, некрологе и читуље познатих личности тог времена. Сарадници овог листа били су многи наши књижевници, научници и значајне личности српске културе, као што су Милутин Бојић, Јанко Веселиновић, Ружа Винавер, Станислав Винавер, Милан Грол, Јелена Димитријевић, Радоје Домановић, Јован Јовановић Змај, Паја Јовановић, Слободан Јовановић, Петар Коњовић, Петар Кочић, Радован Кошутић, Симо Матавуљ, Димитрије Митриновић, Стојан Новаковић, Бранислав Нушић, Сима Пандуровић, Владислав Петковић Дис, Павле Поповић, Јаша Продановић, Владислав Рибникар, Јован Скерлић, Стеван Сремац, Иво Ћипико, Јован Цвијић, Веселин Чајкановић, Алекса Шантић...

(Нова искра – “Сарадници“, насловна страна првог броја часописа доноси листу сарадника, међу којима се налазе еминентна имена српског новинарства, науке, културе и књижевности, први број, 1. јануар 1899. године, страна 1)

Недеља

Илустровани забавни лист, који је излазио недељно у Београду, од 1907. до 1910. године, са прекидом током 1908. године. Власник и одговорни уредник био је Стева Видаковић. Велики део листа заузимали су књижевни прилози, приче, романи и песме. Лист је доносио и фоторафије државника, политичара, књижевника, уметника и других истакнутих личности. У сталним рубрикама објављиване су кратке вести из културе, науке и друштва. Имао је велики број реклама и огласа.

(Недеља – “Читаоцима“, текст поводом првог броја који најављује како ће лист изгледати, какав ће садржај у њему бити заступљен, као и уређивачку политику листа, први број, 1. август 1907. године,  страна 2)

Београдске новине

Излазиле су у Београду од 1915. до 1918. године, у почетку два пута недељно, а од 1916. године као дневни лист. Издавач је било Београдско новинско друштво. Основни циљ листа био је да се успостави контакт немачке окупационе власти са српским народом. Будући да је био окупаторски лист, штампан је латиницом. Одговорни уредник прва четири броја био је Вилим Ухер, затим Јурај Оршић-Славетићки, а последње две године уредник је био хрватски књижевник Милан Огризовић. Новине су редовно доносиле вести о догађајима у свету и земљи. Имале су честе књижевне и научне прилоге наших и страних аутора, са домаћом или страном тематиком.

(Београдске новине – “Хапсбуршка монархија и Доситеј Обрадовић“, чланак који покушава да представи Доситеја Обрадовића као некога ко је у свом стваралаштву величао Аустријску царевину, први број, 1. јануар 1916. године, прилог броја)

Вечерње новости

Дневни лист, који је излазио махом у Београду, од 1893. до 1929. године. Од 1914. до 1918. године новине су излазиле у Нишу. Власник и уредник је био Љубомир Бојовић. Пред рат власник и уредник био је Милан Савчић. Неко време заступао је начела Либералне странке, а увек у опозицији према Радикалној странци. Поред вести из политике и културног живота, постојали су и књижевни прилози, често из стране књижевности. Мења име у Јутарње новости 1909, а од 1918. године враћа стари назив Вечерње новости. Лист је током година мењао и поднаслове, излазио је као Независан политички лист, Независан народни лист, Јутарње издање, Независан лист, Независан политички и друштвени лист. 

(Вечерње новости – “Нашим читаоцима“, обавештење читаоцима да Вечерње новости од сада настављају своју делатност, јер је настало ново доба, и да неприлике у које је запало српско новинарство и штампарство за време туђинске окупације не допуштају да лист одмах почне излазити у свом старом формату, већ да ће за сада излазити у смањеном облику, први број, 28. октобар 1918. године, страна 2)

Време

Дневни лист покренут 18. децембра 1921. године у Београду. Оснивач је био Коста Луковић, а уредник Бошко Богдановић. Лист је излазио дневно, до априла 1941. године у Београду. Оснивачи Времена су припадали групи радикалских политичара. Међу главним уредницима били су Љуба Поповић, Михаило Живанчевић, Станислав Краков. Лист је био дворски и радикално режимски. Иницијативу за његово оснивање дао је Момчилу Нинчићу лично краљ Александар. Његова жеља је била да се оснује лист који би био конкурент београдском листу Политика, а који би подржавао рад режима. Новац за оснивање и почетни рад је узиман из диспозиционих фондова Министарства иностраних послова, а исплаћиван је преко Ескомптне банке. Да би Време било на нивоу Политике, за директора је ангажован бивши сарадник тог листа Коста Луковић. Председник владе Милан Стојадиновић је преузео власништво над Временом у фебруару 1936. године. На аукцији одржаној 7. фебруара, за суму од 20 милиона динара, већински акционари су постали чланови породице, кумови и блиски пријатељи председника владе, иако Стојадиновић формално није откупио акције. За директора је постављен радикал и бивши уредник партијског органа Самоуправа др Љуба Поповић, главни уредник је остао Гргур Костић. Посебан утицај је имао брат председника владе и народни посланик Драгомир Стојадиновић, који је постављен за директора листа децембра 1935. године, уместо Станислава Кракова. Браћа Стојадиновић су се потрудили да Време буде на европском нивоу. Подигнута је зграда у Дечанској улици, у којој су смештени редакција и штампарија, најмодернија на Балкану, а опрема је набављена из САД и Немачке.

(Време – “Укрцавање у Фалерону“, чланак који је написао Станислав Краков (1895-1968), који је у то време био сарадник листа, касније његов главни уредник, а потом и директор, број 732, 1. јануар 1924. године, страна 1)

Криминална библиотека

Предратни часопис, који је изашао први пут у марту 1924. године. Часопис је излазио два пута месечно. Продавао се као и већина часописа тог времена путем претплате на 3, 6 и 12 месеци. Цена је износила пет динара за појединачни примерак. Уз годишњу претплату се добијао и тврди повез за коричење целе године. Сваки примерак имао је 24 стране. Област коју је покривао је криминална литература. Овај забавно-литерарни часопис садржао је по једну причу из живота илустровану фотографијом уметничке слике. Уредник часописа је био Михаило Ђокић, а један од сарадника др Арчибалд Рајс. 

(Криминална библиотека – “Читаоцима“, текст уредништва поводом првог броја о разлозима за покретање часописа, уз најаву садржаја који ће бити заступљен у часопису, први број, 1. март 1924. године)

Глас народне женске заједнице 

Новине које су први пут издате крајем 1927. године. Излазе два пута месечно по цени од два динара. Циљ Гласа народне женске заједнице било је истицање права жена и указивање на потребу једнакости у свим друштвеним пословима, заштиту положаја жена и могућност да се чује њихов глас.

(Глас народне женске заједнице – “Наша прва реч“, текст поводом првог броја саопштење Управе Народне Женске Заједнице о покретању листа као свог органа преко ког ће решавати озбиљна друштвена питања, први број, 6. децембар 1927. године)

Општинске новине

Београдска општина је покренула Општинске новине 1882. године и у континуитету су излазиле једном недељно до 1913. године, када је због рата излажење прекинуто. Одговорни уредник био је Драгољуб Стојиљковић. У периоду од 1882. до 1913. године лист објављује научне расправе и књижевне прилоге. Поново је покренут 1928. године, богато илустрован фотографијама и од тада искључиво објављује вести о месним проблемима, прати рад општинске управе и органа те управе. Других прилога је било мало, али се истиче преглед историје Београда аутора Тодора Стефановића Виловског. У периоду од 1932. до 1941. године упоредо излазе часопис и недељне новине под истим називом. И новине и часопис су веома значајна грађа за проучавање јавне управе, градске проблематике, али историје, културне историје и архитектуре Београда. 

(Општинске новине – “Сарадници Општинских новина“, списак сарадника часописа, међу којима се, уз универзитетске професоре и књижевнике, налазе и новинари, уредници других листова, први број, 1. јануар 1930. године)

Билтен Лиге Обера

Изразито антикомунистички лист, који се први пут појавио у јануару 1933. године. Излазио је најмање четири пута годишње и био је бесплатан. Задатак Обере је био „да прошири правилно схватање о комунизму, да упозори на Комитерну или тадашњу трећу интернационалу и на совјетску комунистичку владу која је завладала Русијом”. Први број је посвећен наоружавању Совјетског Савеза, што је представљено као опасност за светски мир и културу човечанства. Лига Обера је била део међународне антанте за борбу против треће интернационале чији је оснивач био швајцарски адвокат др Теодор Обер. Власник и уредник Билтена Обере био је др Петар Сергијевски.

(Билтен Лиге Обера – “Од Уредништва Билтена“, обраћање читаоцима поводом првог броја,  којим уредништво упознаје читаоце са Лигом Обера, начином излажења Билтена и његовим задацима, и темом првог броја, први број, 1. јануар 1933. године)

Сељачко право

Недељник који је је почео да излази 1934. године, по цени од једног динара. Уредништво су чинили образовани људи, који су били потомци сељака. Овај лист је своју пажњу поклањао, како му и име каже, праву сељака. Један од циљева листа био је да Београд постане најјефтинији град за становање. Предлаже се и електрификација свих домаћинстава како би чак “сиромашак“ могао да ради послове под светлом. Нуди се помоћ задругама и предочавање сељацима какве користи би могли да имају од удруживања. Уредник новина је био Милорад Рачић. 

(Сељачко право – “Нашим суграђанима!“, текст поводом првог броја који Београђане и Београђанке обавештава о намерама уредништва, први број, 7. октобар 1934. године)

Живот села

Власник и уредник Милан Комаднинић је 1936. године покренуо лист са циљем посматрања друштвених појава на селу. Бавио се променама и развојном снагом села. Циљ је био да прикаже како живе сеоска домаћинства и какав је однос између села и градова. Доста пажње лист је посвећивао спољним сарадницима који једино могу дати праву слику о селу тог времена и функционисању цркава на селу. Живот села је покушавао да дође до статистичких података који би помогли у анализи, али и унапређивању живота на селу. Цена по броју је износила 1,5 динара.

(Живот села – Чланак поводом првог броја, обраћање читаоцима о темама и фокусу часописа, и тражење сарадника међу читаоцима, са детаљним упутством какву врсту података теба да сакупљају, први број, 6. март 1936. године)

Студент

Лист револуционарних београдских студената ширио је и популарисао комунистичку идеју. Излазио је легално и био под сталном присмотром полиције. Да не би био укинут мењао је више пута назив: Студент (1937-1938), Београдски студент (1939), Наш студент (1939-1940) и Нови студент (1940). После рата под именом Народни студент излази од 26. фебруара 1946. Репринт издање (1937-1940) изашло 1977. у издању ГК ССО Београда и Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић“.

Неки од сарадника су: Јован Жујовић, др Асен Златаров, Ристо Лекић, Авдо Хумо, Јанко Ђоновић, Душан Костић, Милинко Ђурђевић, Милета Новаковић, др Јован Ђорђевић, др Ђорђе Мирковић, др Михаило Константиновић, др Илија Ђуричић, др Милан Бартош.

(Студент – “Наши задаци“, текст поводом првог броја часописа, у коме редакциони одбор информише читаоце о својим задацим и циљевима, први број, 15. март 1937. године, страна 1)

Балканска ревија 

Лист се бавио политичким, социјалним и привредним питањима на Балкану.Власник и уредник био је Михаило Чујовић, а адреса уредништва и администрације Кнез Милетина 53а.  Лист је излазио два пута месечно и то 1. и 15. у месецу, од 1938. до 1941. године, уз опцију полугодишње и годишње претплате. Штампан је у штампарији Графика у Београду. Први број се појавио 1. маја 1938. године. Цена броја је износила два динара. 

(Балканска ревија – „Пре свега“, обраћање читаоцима поводом првог броја,  којим уредништво објашњава своју намеру да допринесе свестранијем упознавању јавности са политичким, привредним и културним живот балканских народа, а самим тим и омогући што већу привредну и културну сарадњу надајући се да то може трајно повезати народе Балкана. Промовисали су идеју мира на Балкану а својим радом су желели да допринесу стварању новог Балкана и новог доба на овим просторима, први број, 1. мај 1938. године)

Земљорадник 

Специјализовани месечник на чијем је челу био уредник Богољуб Зечевић. Највише се бавио темама из пољопривредне делатности. Штампан је у штампарији ЛУЧ – Митровић и Лазаревић, у улици Краљице Наталије. Годишња претплата била је 12 динара.

(Земљорадник – “Нека крв говори“, текст поводом првог броја, чланак Милана Пурића који говори о односу друштва према селу, објашњава разлоге појављивања часописа баш у том тренутку, и наводи циљеве, идеју и намеру часописа, први број, 1. јануар 1940. године)

Филмске новости

Часопис чији је први број изашао у октобру 1941. године. Оснивач је била фирма Југо-исток, која се бавила увозом и дистрибуцијом немачких филмова. Филмске новости су нудиле описе филмова и формације из кинематографије. Лист је излазио сваке треће недеље и био је бесплатан. Уредник је био Константин Шимић. 

(Филмске новости – “Уводна реч“, текст редакције поводом првог броја, којим истиче намеру да лист послужи власницима биоскопа и позива их да са њом сарађују, први број, 1. јануар 1941. године)

Бодљикаво прасе

Лист је почео да излази после окупације у Београду 1941. године. По свом формату, рубрикама, опреми и прелому подсећао је на лист Ошишани јеж, чији је пандан требало да буде. Међутим, Бодљикаво прасе служило је окупатору и излазило је под строгом цензуром, али се не може рећи да је било без српског смисла за хумор. Овај шаљиви пронедићевски лист, настојао је да утиче на читаоце сатиром и карикатуром, настојећи да антифашистичку коалицију у свету и партизански покрет у Југославији представи као инструмент за ширење совјетског комунизма. Зато није нимало чудно што је Стаљин најчешће приказиван на овим карикатурама. Лист је престао да излази 1944. године.

(Бодљикаво прасе – “Наш велики наградни конкурс, у жељи да својим читаоцима пружи прилику да покажу обимност свога духа, редакција “Бодљикавог прасета“ у првом броју листа расписује конкурс за најбољи виц из области спољне политике”, први број, 6. децембар 1941. године, страна 6)

Сељачка борба

Недељни лист који је излазио четири године у Београду од 12. септембра 1945. године. Главни и одговорни уредник био је Никола Вујановић, а после њега од, 1946. године, Милорад Милошевић. Од петог броја, 1947. године уредник је постао Милорад Гајић. Адреса уредништва и администрације је била у Дечанској улици, а штампане су у штампарији Новинско-издавачког предузећа Борба.

(Сељачка борба – “Читаоцима Сељачке борбе“, текст поводом првог броја, којим се редакција часописа обраћа својим будућим читаоцима, да својим дописима, писмима и питањима редакцији помогну да удовољи захтевима села, први број, 12. септембар 1945. године, страна 3)

************************************************************************

Tekst je nastao u okviru projekta "Beogradske novine i novinari"