Путовање кроз историју српске штампе

13. 12. 2022.

Аутор: Проф. др Владимир Баровић Извор: УНС-ДНВ

Нова пошта у служби окупатора

Било је разних облика сарадње уредника и новинара са окупационим и квислиншким апаратом на подручју поробљене Србије за време Другог светског рата, а један медијски пример те нечасне работе забележен је и у Новом Саду. Лист Нова пошта покренуле су мађарске окупационе власти у Новом Саду крајем 1941. године са жељом да пацификују српско становништво у Бачкој, јер су схватили да је контрапродуктивно да не постоји ни један лист на српском језику у „јужним крајевима“, како су званично називали окупирану територију Бачке.

За посао покретања листа нашли су новинаре који су се окупационој управи и сами снисходљиво нудили и то свега пар дана по заузимању Новог Сада. Своје медијске услуге окупатору су понудили Душан Чампаг и Велислав Спасић. Поменути су поднели молбу за покретање листа на српском језику гувернеру окупиране Бачке Хенрику Верту убрзо по уласку хонведских јединица.

Првенац односно први број листа Нова пошта изашао је 16. децембра 1941. године и то без икаквог уводника, поздравне речи или новинарског коментара. На основу анализе текстова и козерија које су новинари писали можемо реконструисати редакцију Нове поште која је била смештена у згради тадашњег биоскопа Аполо у самом центру Новог Сада.

Главни уредник листа био је Војислав Матић, а у редакцији су били новинари: Велислав Веца Спасић, Марко Теодоровић, Иван А. Мудрински, Жарко Огњановић Абуказем јуниор, Урош Чобанов и други.  

Најчешће је о ратним операцијама, борбама на форнту али и међународним односима писао Марко Теодоровић. Абуказем јуниор био је главни преводилац стране штампе, писао је извештаје, репортаже и вести из иностанства (нпр. „Пољопривредне прилике у Француској“), неретко и козерије, вицеве и хумористичке приче.

Велислав Веца Спасић захваљујући свом богатом новинарском искуству (био је журналистички ветеран јер до тада је 27 година био активан у новинарству, као оснивач и покретач листова, уредник и дописник домаће и стране штампе), често је писао занимљиве текстове на разне теме, од дешавања у далекој будућности („Какав ће бити последњи Божић на свету?“), кратких прича („Узалудно утрошена енергија“), до коментара текућих догађаја и недаћа.

На основу анализе текстова може се установити да су агенцијске вести (ради се о осовинским агенцијама: ДНБ, Стефани, МТИ) углавном обрађивали Марко Теодоривић и Велислав Спасић. Спољни сарадник Нове поште био је Сава Давидовић –Зеремски који се посебно о већим празницима јавља са научно популарним и широј публици интересантним текстовима о науци, великим историјским личностима, истраживачима и сл. (нпр. написао је запажен текст о Руђеру Бошковићу).

Са дописима, причама и сећањима јављају се и члан редакције Урош Чобанов („Како се некад писало и радило у редакцији Заставе“), Владан Бодановић („Две сенке“) и други.  Велики проблем је идентификација текстова у Новој пошти јер је мали број текстова потписан или су наведени измишљени иницијали: x-z (и сл).

 

Карикатура из предратног периода новинара и уредника Велислава Веце Спасића једног од првих пера Нове поште

 

Ни речи о погрому над Србима у Новосадској рацији

Насловна страница остављена за вести са фронта (уочљиво је да се готово редовно пише о успесима јапанске војске у рату против Британаца и Американаца на Далеком истоку); на насловници у горњем десном углу испод заглавља налази се рубрика „Догађаји дана“ у којој су сублимиране три до четири најважније вести које су по оцени редакције најбитније. На насловницама је често био објављиван извештај немачке Врховне команде о стању на бојишту, где се по правилу преувеличавају савезнички губици и фаворизују успеси сила Осовине.

Сличан садржај је на другој страници док на трећој има доста вести из иностранства и неутралних држава, из региона и сл. 

На другој или трећој страни објављивана је и рубрика „Кроз штампу“ у којој се објављују вести о ратним операцијама из немачких и мађарских листова који се цитирају, што је класичан пример ратне пропаганде. Четврта и пета страница резервисане су углавном за вести из „Ујвидека“ (нови Сад) и „јужних крајева“ (у рубрици „Ситне вести“), објављиване су вести и извештаји о криминалу, разбојништвима, крађама. Стране шест и седам углавном би подвели под рубрику друштво и привреда а ту је често објављиван и фељтон (обично роман или популарна прича у наставцима).

Последње странице Нове поште углавном су биле резервисане за спорт,  рекламе и мале огласе. На последњој страници уобичајена је рубрика „Данас“, где су смештене сервисне информације: дежурне апотеке, рођени, венчани, умрли, личне и породичне вести. Рубрику „Данас“ углавном је сервисним вестима и информацијама попуњавао Иван Мудрински.

Постојала је и рубрика „Биоскопи данас“, где је објављиван репертоар новосадских бисокопа: Аполо, Одеон, Рекс и Палас.

На последњој страници обавезно је објављивана спортска рубрика као и детаљан програм „Радио Будапешта“ (тако стоји у листу – прим.аут.), који је трајао од 6,40 часова изјутра до поноћи. У листу је постојала рубрика „Дечја пошта“ намењена најмлађима, као и рубрика „Женски свет“ која се бави разводима, модом, негом, козметиком и сл.

Нова пошта је била својврстан „службени гласник“ мађарских окупационих власти јер је редовно преносио говоре, указе, наредбе и прогласе окупаторских власти. Има и примера преношења ауторских текстова највиших мађарских званичника из будимпештанских листова (нпр. „Уводник претседника мађарске владе г. др. Бардошиа у Пестер Лојду“ , Нова пошта, 26.12.1941, бр. 10, насловна).

Неке од текстова потписао је и окупациoни градоначелник Новог Сада „витез“ др Миклош Нађ, који се путем Нове поште обраћао Србима. Посебно је прослављан тзв. „регентов имендан“, који је обележаван  уз свечане акламације и хвалоспеве Хортију (Нова пошта, 06. 12. 1942., бр 272, насловна).

Немогуће је не приметити да је у време по злу чувене новосадске рације која је брутално спроведена против српског становништва јужне Бачке у јануару 1942. године Нова пошта ништа, чак ни у траговима или алузијама није објавила.

 

Мађарско-италијански „јуриш“ на Совјете преко попуцалог леда

Што се тиче локалних новосадских тема често се пише о сузбијању црне берзе и поскупљењима: „Црноберзијанска афера у Сабатки-Суђење Антуну Ивићу и друговима“ (Нова пошта,  15.07.1943, бр.  154,  стр. 5), „Пресуде по закону о сузбијњу скупоће“, „Поново суђење велетрговцима текстилне робе Блажек Јожефу и Пасти Ернеу“ (Нова пошта, 01.07.1943, бр., 143, стр.5). Честе су информације о поскупљењима, црној берзи, свакодневним комуналним проблемима а спорадично има вести и о активностима мађарског Црвеног крста: „Стигле су нове поруке преко Црвеног крста у Ујвидек“ (Нова пошта, 03.07.1943., бр.145, стр.3).

Од првог броја видљива је орјентација слугерањског додворавања новинара окупаторима,  јер од првог броја се не пише Нови Сад већ Ујвидек, Сомбор је Зомбор, док се Суботица пише Сабатка, Бачка се назива Јужни крајеви и сл.

На самом почетку излажења листа дошло је до проблема са лажним аквизитерима Нове поште, те редакција објављује јавно упозорење: „У ПАЖЊУ НАШИМ ЧИТАОЦИМА! Сазнајемо, да у унутрашњости нека лица сакупљају претплату за „Нову Пошту“.  Тако нам из Чурога (тако стоји у тексту – прим. аут.), пише г. Марко Латов, гостионичар, да је неком лису, које му се представило као наш путник, исплатио 17 пенга на име шестомесечне претплате , и чуди се што лист не добија.

Међутим, до сада са наше стране нису слати у унутрашњост никакви аквизитери а када то буде и било , они ће бити снабдевени са исправним легитимацијама са фотографијом. Зато поново упозорујемо (тако стоји у тексту – прим.аут.) наше читаоце, да не наседају у оваквим случајевима“ (Нова Пошта, 19.12. 1941, бр. 4, стр 3).

У листу има релативно мало фотографија и оне су већином из домена немачке ратне пропаганде јер се објављују слике немачких војника на фронту а има и фотоса јапанских војника. Занимљиво је да се појављује чак и једна фотографија новосадског спортисте – стонотенисера, под насловом „Варга првак у синглу“ (Нова пошта, 03.01.1942, бр 2, стр. 8).

 

Насловне странице Нове поште

 

Ратно извештавање и рубрицирање 

У првој половини 1942. године објављиване су афирмативне вести са ратишта углавном у форми извештаја немачке Врховне команде, а индикативно је да се већ у новембру 1942. године воде велике бробе на Источном фронту те се на насловницама Нове поште све више пише о јаким совјетским нападима и „успешној одбрани“ немачких и сателитских снага међу којима су и мађарске војне јединице.

Да би се подигао морал становништва код куће, лист пише о наводним успесима мађарских трупа на Истоку, и то баш у време офанзиве Црвене армије на стаљинградском сектору фронта, која је довела до окружења и уништења немачких и сателитских снага: „Најновији допунски извештај немачке Врховне команде о борбама на Источном фронту јавља о успешним акцијама мађарских и италијанских јуришних трупа. Мађарске и италијанске јуришне трупе на јужном фронту продрле су преко делом попуцалог леда (нагласио ВБ), на реци у непријатељске положаје на другој обали, уништили више бетонских утврђења заједно са посадама и са заплењеним оружјем вратиле се на своје положаје...У међувремену у једном шумском логору уништена је једна бољшевичка група са  више од 2000 људи. Совјети су у овим борбама изгубили 49 тенкова и 29 топова“ (Нова пошта, 12.12.1942., бр. 276, насловна).

Ово је класична ратна пропаганда и лажна вест зато што је немогуће напредовати преко „делом попуцалог леда“, што је сваком познаваоцу војне доктрине и тактике познато. Може се закључити да када Немци и њихови сателити Италијани, Румуни и Мађари губе позиције и повлаче се пред Црвеном армијом, тада су обавезни наслови: „Велика одбрамбена битка код Дона наставља се непроменљивом жестином – Немачке трупе дају жесток отпор“ (Нова пошта, 23.12.1942., бр 285, насловна). Да се ради о озбиљним губицима и да мађарска војска стоји веома лоше на ратишту може се између редова прочитати у тексту божићњег обраћања Хортија: „Синоћ је Регент преко радија упутио посланицу хонведима на Источном фронту“ (Нова пошта, 25.12.1942., бр 287, насловна).

Слично као и у време Стаљинградске битке, у време чувене битке код Курска, Нова пошта пише уопштено и са вером да немачке трупе успешно воде операције, о чему сведоче наслови: „Код Курска и Орела битка бесни све  већом жестином- Немци су одбили совјетске противнападе“ (Нова пошта, 08.07.1943., бр. 149).

Такође је занимљиво приметити каква је несразмера у губицима немачких и совјетских снага, јер у јеку битке код Курска Нова пошта објављује на насловниици следећу вест: „..Током тих борби трупе војне снаге, контра-авионска одбрана и ваздухопловство уништили су преко 400 совјетских тенкова. ...У жестоким ваздушним борбама као и од стране контра-авионске артиљерије на средњем сектору источног фронта оборено је 193 совјетска авиона. Изгубљено је 13 немачких апарата“ (Нова пошта, 09. 07.1943., бр. 150, насловна).

У истом стилу Нова пошта је пренела и вести о инвазији на Сицилију где се пише о „покушају инвазије на Сицилију“, као и жестоком отпору бранилаца: „Јуче изјутра Англосаксонцису извршили покушај инвазије на Сицилију -  Напад на Сицилију наишао је на жесток отпор у ваздуху и на земљи“ (Нова пошта, 11.07.1943, бр.  152,  насловна). На истој насловници се доноси вест да су савезници првог дана инвазије изгубили 33 авиона, као и извештај немачке команде да је напад на Сицилију дочекан са жестоком одбраном на земљи и у ваздуху.

У истом броју на трећој страници објављен је текст о бици код Курска под насловом: „Совјети су до сада изгубили 1282 тенка и 983 авиона“ и додаје: „Колико је  одговор немачког војног вођства у пуној мери изненадио непријатеља, и како је на други начин замишљао развитак ствари, види се и из тога што се непријатељ разбацује са немогућим бројкама о губицима. Једним делом те бројке бацају јасно намеру пропаганде, а са друге стране имају за циљ да сакрију огромне совјетске губитке“ (Нова пошта, 11.07.1943., бр. 152, стр. 3). Јасно је да осовинска пропаганда оптужује Совјете за исте поступке које су и они у својим медијима примењивали: умањивање својих губитака на минимум а подизање противничих губитака до највећих бројки.

 

После Нове поште и пештански радио на српском

Можда један од преломних догађаја у рату, пад Мусолинија у Новој пошти је коментарисан у стилу црне пропаганде: „Италијански краљ и цар усвојио је Мусолинијеву оставку и за његовог наследника наименовао маршала Бадоља. Како се сазнаје – наводи се у саопштењу агенције Стефани - ова оставка доводи се у везу са Мусолинијевим здравственим стањем“ (Нова пошта, 27.07.1943, бр. 164, насловна).

Пад Мусолинија и сасвим извесно испадање Италије из рата одједном је отоплио однос мађарске окупационе власти према Србима, те Нова пошта у истом броју на трећој страни  објављује вест: „Јуче је пештанска радио  станица почела са давањем вести на српском језику. Емисије на српском језику даваће се сваки дан по подне у 16,35 часова.“

У опширном тексту о првој информативној емисији мађарског државног радија на српском донете су све вести: о борбама и немачкој „успешној“ одбрани на Источном фронту, борбама на Сицилији, објављена је вест да због жетвених радова власти дају одсуство људима који су позвану на радну службу (Срби су били насилно мобилисани у ненаоружане радне јединице), и на крају је објављена вест да је Мусолини дао оставку због здравственог стања и да Бадољова влада наставља рат на страни Немачке.

 

Нова пошта јавља: Ограничење потрошње хлеба у Мађарској

Нова пошта је у смислу жанровске поделе али и избора новинских хроника/рубрика, била доста разноврстан лист који се могао похвалити широким пољем интересовања. Посебна рубрика која се бавила привредом, индустријом, економијом, трговином звала се „Привредни живот“ и њу је редовно испуњавао Жарко Огњановић Абуказем јуниор (син др Илије Огњановића), тако да се он може одредити као уредник те хронике/рубрике у Новој пошти. Огњановић има широка интересовања те пише о железничком саобраћају, проблему привредних сировина  Европе, о могућностима биљне производње Мађарске, о немачко-мађарској индустријској сарадњи и сл. Како је рат одмицао видело се да је привредна ситуација све сложенија и тежа, што се очитава већ у насловима привредне рубрике: „Ограничење потрошње хлеба у Мађарској“ (Нова пошта, 10.12.1942, бр. 274, стр. 5)

Огњановић је свакако добар део текстова преводио из немачких и мађарских листовао али је показао и одређену медијску инцијативу, пишући о привредним темама које су актуелне. Абуказем млађи има широк круг интересовања те је написао занимљив текст о телевизији који је вредан цитирања као солидан допринос структуралном сагледавању историје тог медија. „Телевизија на филму. Први бисокоп у Берлину са снимкама „на даљину“. У Берлину је недавно отворен „телевизијски биоскоп“ – први своје врсте и пошто је у Енглеској за време рата телевизија укинута, једини који постоји данас у Европи.

 

Посетиоци уђу у једне замрачене просторије, у којима има места за преко стотину особа...Велика је предност у томе што посматрачи могу да виде дотичне догађаје у истоме тренутку, када се негде у даљини збивају, односно чим се на лицу места филмски сниме.... Пријем је досад ограничен на близину Берлина, али технички не би стојало ништа на путу да се, кабелским и другим везивањем, не прошири и на велике даљине, кад не би ратне прилике то ометале.Тако овај телевизијски уређај данас носи још делимично карактер експеримента“ (Нова пошта, 21.01.1942, бр. 14, стр. 6).

Обзиром на концепцију Нове поште као тумача и својеврсног гласила окупаторске управе, можемо закључити да је рубрика „Привредни живот“ била у функцији разбијања тешких ратних тема као што је стање на фронту, бомбардовање, тешка политичка ситуација и сл. И ова рубрика је у функцији медијске пропаганде зато што се у њој обавезно пише о „успесима“ Мађарске и Трећег рајха на привредном пољу и најављује се одлична привредна перспектива „Нове Европе“, након осовинске „коначне победе“ у рату.

 

Какав почетак такав крај

Последњи број Нове поште изашао је пред читаоце 6. септембра 1944. године и имао је само 4 странице, што је дупло мањи  обим од уобичајеног. Садржај листа је такав да се види како освинске снаге губе на свим фронтовима („Совјетске трупе прешле Дунав и запоселе у Бугарској 70 места“), иако се и даље упорно пише о одбрамбеним „успешним борбама“ („У шумовитим Карпатима хонведи успешно одбили све совјетске нападе“). На другој страници редакција бојажљиво пише о изласку финских савезника из нацистичке коалиције: „После капитулације Финске“ (Нова пошта, 06.09.1944, бр. 198, стр. 2).

Поред ситних локалних вести и информација, Нова пошта је из новосадске јавности кукавички нестала, исто како што се и појавила. Како су децембра 1941. године дошли без најаве пред читаоце, тако су са окупацијске медијске позорнице отишли, тихо и крадом, без опроштаја и поздрава.

Лист Нова пошта је својеврстан медијски феномен јер у време мађарске окупације Новог Сада и Бачке када се ћирилични натписи са јавних зграда скидају (као и са приватних радњи и кућа), истовремено један ћирилични лист на српском језику несметано излази и служи окупационом апарату.

______________________________________________________________________________

Текст је настао у оквиру пројекта "Новинарство у Војводини и знаменити новинари (1918-1945) - поуке и поруке", који је суфинансирао Покрајински секретаријат за културу и информисање и односе с верским заједницама.

 
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу и информисање и односе с верским заједницама.