Путовање кроз историју српске штампе
10. 10. 2022.
Баровић: Војводина између два рата била значајан центар српске штампе
У периоду између два светска рата у Новом Саду, како је за УНС-ов серијал „Новинарство у Војводини и знаменити новинари (1918 - 1945)“ рекао професор Филозофског факултета у Новом Саду Владимир Баровић, развијала се дневна штампа, формирала су се новинарска удружења и настали су први таблоиди који су писали о бројним аферама из тог времена.
„Након завршетка Првог светског рата примат су узели велики престонички листови као што су Политика, Време, Правда. Квалитетни људи су одлазили у Београд, а Нови Сад је изгубио примат у новинарству", рекао је Баровић.
Ипак, како је истакао, то није зауставило објављивање неких угледних дневних новина.
Чувени лист Светозара Милетића „Застава“ излазио је све док је Аустроугарска власт није забранила 1914. године, а по ослобођењу, 1919. године, овај лист је поново покренут. Новинар и друштвени радник Јаша Томић био је његов уредник све до смрти, 1922. године.
Баровић се осврнуо и на „Југословенски дневник“ који је почео да излази у Суботици 1930. године. Овај лист је уређивао универзитетски професор и истакнута личност у међуратном периоду у Војводини Федор Никић.
Када су људи видели да је почело ширење фашизма, Дака Поповић први бан Дунавске бановине покренуо је лист у духу антифашизма, додао је Баровић.
Са друге стране, Велислав Веца Спасић покренуо је новине „Нова пошта“ који је излазио за време мађарске окупације. Баровић је овај лист оценио као пример новинарства које није увек часно, због извештавања у корист окупатора.
На овим просторима излазио је и таблоид „Савремени Нови Сад“, који је, како каже овај професор, садржао текстове о скандалима попут вести о томе где се формира дивља нудистичка плажа и сензационалистичких чланака о кокаинским аферама. Уредник листа, специфичног не само по оваквом приступу већ и карикатурама, био је Велислав Веца Спасић.
Новинари су и у 20. веку имали потребу да се удружују како би развили солидарност и побољшали свој друштвено-економски положај.
Професор Владимир Баровић о новинарству у Војводини (1918-1945)
Прво удружење новинара формирано је у Суботици, али је Јован Храниловић иницирао да се 1922. године покрене Новосадска секција југословенског новинарског удружења.
Подстакнут лошим економским положајем новинара, покренуо је удружење које ће пружати подршку болесним и социјално угроженим новинарима, додао је Баровић.
„Захваљујући свом ауторитету и поштовању које је без обзира на различито идеолошко усмерење свих ондашњих новосадских медија, он је заиста окупио новинаре“, рекао је Баровић, истакавши и националну равноправност која је постојала у овој групи новинара.
Поред тога, ова група је, како каже, организовала и новинарске забаве са рециталима и уметничким активностима.
„Храниловић је показао велики сензибилитет како да помогне новинарима, како да се удруже и окупе и како да занемаре разлике које су их раздвајале“, истакао је Баровић.
Текст је настао у оквиру пројекта "Новинарство у Војводини и знаменити
новинари (1918-1945) - поуке и поруке", који је суфинансирао
Покрајински секретаријат за културу и информисање и односе с верским
заједницама .
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају
ставове Покрајинског секретаријата за културу и информисање и односе с
верским заједницама.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.