Стечајни управник Иван Петровић који је именован за заступника РТВ Бачка Паланка за Раскрикавање каже да је тако мала цена прихваћена јер нико други није понудио више.

“Он је био једини који је нудио новац. Оглас је објављен у два дневна листа, он се једини јавио - законска процедура је таква каква је”, рекао је Петровић.

РТВ Бачка Паланка била је у стечају због, како се наводи у решењу из марта, “трајније неспособности плаћања”, а по предлогу повериоца - Јавног комуналног предузећа Комуналпројект из истог града.

Из тог предузећа су за Раскрикавање рекли да је дуг који је РТВ Бачка Паланка имала износио скоро 355 хиљада динара са каматом. Како кажу, након продаје Радио и телевизије Бачка Паланка биће им враћена тек петина дуга - око 69 хиљада динара.

Радоица Милосављевић је до сада купио телевизије у Панчеву, Крушевцу, Пироту, Пожеги, телевизију Цариброд из Димитровграда, Центар за информисање Нови Кнежевац, Радио-телевизију Брус, а оснивач је и предузећа СОС канал Плус.

У јулу прошле године купио је и параћински Канал М за 50.000 евра, а својој колекцији је неколико месеци касније додао и Јавно информативно предузеће Радио и телевизија Бачка Паланка.

Због непоштовања уговорних обавеза, Министарство привреде је у јануару 2017. поништило приватизацију Радио-телевизије Крагујевац (РТК) и наплатило банкарску гаранцију од Радоице Милосављевића који је у октобру 2015. године купио ту телевизију за 85,5 хиљада евра.

Уговор о купопродаји можете видети овде.

Радоичине телевизије и државни милиони

Милосављевићеве телевизије су само у току прошле године добиле више од 50 милиона динара из буџета локалних самоуправа, а скоро трећину од тога чини новац који је добила РТВ Крушевац.

Према УНС-овој бази финансирања медија, РТВ Панчево добило је 4.880.000 динара на прошлогодишњим конкурсима, ТВ Пирот 10.950.000, РТВ Пожега 4.450.000, РТВ Цариброд 5.000.000, Канал М 3.040.000 динара, СОС Канал Плус 4.050.000, а РТВ Брус 2.481.320.

Највише новца стигло је у буџет РТВ Крушевац - 15.455.000, што је скоро трећина укупне суме.

Раскрикавање је већ писало да се за Милосављевића тврди да је близак садашњем директору БИА и функционеру СНС-а Братиславу Гашићу. Према наводима медија, Милосављевић је међу Крушевљанима познат под надимком Маша, а био је некадашњи високи фунционер Социјалистичке партије Србије и заменик градоначелника Крушевца до 2012. године.

Последњих дана Милосављевићеве телевизије доспеле су у јавност због истог мејла који им је стигао: „Ђилас, Хитлер и Сергеј - то су три теме које треба да нам заузму простор у информативи“. Наиме, Јужне вести су објавиле мејл који су различити медији добили као упутство о томе како треба да им изгледа програм, а чија је аутентичност, како кажу, потврђена из више извора. У мејлу се спомиње и да Студио Б „жели да подсети на нападе Сергеја Трифуновића, пропалог глумца и наркомана“, као и да се обавезно пренесе конференција за новинаре Српског телеграфа.

„Јасним разграничењем имовине и утврђивањем права коришћења, решени су и вишегодишњи, понегде и деценијски проблеми плаћања трошкова које Друштво није само стварало. Годишње је Друштво само за комуналне трошкове других лица, и физичких и правних који су били у згради, плаћало више од милион динара“, рекла је УНС-у директорка ПД РТК Јелена Вуковић.

Како је додала, ПД РТК “производњу и емитовање радијског и телевизијског програма обавља као и раније са две локације: у улици Бранка Радичевића 9 и у ТПЦ Раднички, у улици 27. марта 19/2“. Град Крагујевац сада се књижи као власник простора у обе зграде који је користио РТК.

„Просторије на наведеним локацијама Град Крагујевац је Друштву дао на коришћење док траје делатност.  Програм Телевизије Крагујевац се реализује и емитује из просторија у ТПЦ Раднички, док се Радио Крагујевац, као и претходних 30 година, од скоро 49 колико постоји, емитује из зграде у улици Бранка Радичевића 9“, рекла је УНС-у Вуковић.

Она каже да се „након рационализације пословања појавио вишак пословног простора у згради у Бранка Радичевића 9, који је уступљен другим корисницима, међу којима су и ’Крагујевачке новине’, a коришћење простора у ТПЦ Раднички никада није било правно регулисано за 22 године, колико се у њима налази Телевизија Крагујевац“.

Подсетимо, Министарство привреде је крајем јануара ове године расписало “јавни позив за прикупљање писма о заинтересованости за учествовање у поступку приватизације“ РТК , а затим је, како је речено УНС-у, „дописом позвало ПД РТК да достави попис и процену фер тржишне вредности целокупне имовине, обавеза и капитала на дан 31. децембар последње пословне године“. У Министарству су навели и да су им попис и процена достављени у априлу, а затим у мају ове године.

Како су УНС-у рекли, на позив је пристигло једно писмо о заинтересованости.

На најаву Министарства да ће у наредном периоду послати ПДК РТК захтев за утврђивање нове тржишне вредности, Вуковић каже да ће ово Друштво нову процену урадити и доставити када Министарство привреде од њих то буде тражило.

На питање УНС-а када очекује да ће бити завршена приватизација РТК-а, Вуковић је рекла да то „не може да процени, јер не зависи од запослених у РТК“.

Тренутно је у РТК 30 радника (22 на неодређено време) који раде у три сектора: пословни, програмски и сектор продукције, рекла је УНС-у Вуковић и додала да су ове године поставили и радијске предајнике у Општинама Аранђеловац и Кнић.

„До 2014. године у РТК било је запослено 96 људи и ангажован већи број хонорарних сарадника, а након приватизације 2015. године у нашој медијској кући је остало 77 запослених“, рекла је УНС-у Вуковић.

Подсетимо, РТК је приватизован 2015. године када га је купио крушевачки бизнисмен Радоица Милосављевић. Ипак, приватизација је почетком 2017. године поништена, јер Милосављевић није испуњавао обавезе предвиђене купопродајним уговором.

Граду Крагујевцу је у јуну 2017. године привремено враћено власништво над овом медијском кућом, којом је требало да управља до нове приватизације.

На питање УНС-а када очекује поновну приватизацију РТК, градоначелник Крагујевца Радомир Николић рекао је да је „сада све у надлежности Министарства привреде“.

„Град Крагујевац и РТК су све неопходне радње завршили на време, за шест месеци“, рекао је УНС-у Николић.

Иначе, Град је из буџета за 2019. годину издвојио 37 милиона динара за РТК, о чему је УНС писао, а за конкурс за суфинансирање медијских пројеката осам милиона динара.

Крагујевац од увођења пројектног суфинансирања медија, 2015. године, није за медијске пројекте издвајао нити један динар.

Текст је настао у оквиру пројекта „Новинари и медији – колико нас заиста има“ . Пројекат је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

У оквиру пројекта „Вишејезични медији - три године после приватизације“ истраживали смо да ли у овим медијима и даље постоје програми на мањинским језицима и у ком обиму, да ли је било промена у броју запослених у односу на 2016. години када су Комшијске новости радиле претходно истраживање, каква је финансијска ситуација и да ли пројектно суфинансирање помаже одрживости програма на мањинским језицима.

У скоро половини, 15 медија, програми на језицима мањина постоје у истом обиму као 2016. године.

У пет медија дошло је до смањења обима програма, у три до повећања, три медија су укинула програме на језицима националних мањина, а у једном је потпуно промењена програмска шема.

У два медија нисмо могли да поредимо податке јер нису учествовали у претходном истраживању, док је у једном медију програм на језицима мањина укинут.

У медијима које смо посматрали програм се емитује на 12 језика, један више него 2016. године (словеначки). Програм на једном мањинском језику има 15 медија, три емитују садржаје на два језика, по три медија имају програме на три и четири језика.

Обим програма који се емитује је доста неуједначен - од оних који имају једносатне програме месечно, до медија који имају целодневне програме на језицима мањина. 

Између два истраживања дошло је и до промене власничке структуре. Од 29 посматраних, 20 медија је у приватном власништву (2016. године их је било 18), а у шест медија власници су запослени којима су додељене басплатне акције (2016. године било их је осам).

Истраживање је показало да, упркос томе што је приватизација давно требало да буде окончана, у два медија, акције до данас нису пренете на запослене.

Сви посматрани медији добијали су средства на конкурсима и ово је за неке од њих, како наводе, значајан извор прихода. Захваљујући овој врсти подршке у неким медијима су уведени, а у некима се одржавају програми на језицима мањина.

Број запослених у овим медијима углавном је исти као и 2016. године. У већини медија број запослених у овим редакцијама је исти као и пре две године, било је случајева одласка у пензију, или промене радног места, као и новог запошљавања, али у већини случајева су у питању један или два запослена.

Целокупно истраживањe преузмите у прилогу. Главни закључци истраживања доступни су и на језицима националних мањина.

Хрватски језик, Русински језик, Чешки језик, Словачки језик, Румунски језик, Бугарски језик, Мађарски језик, Албански језик, Ромски језик

Текст је настао у оквиру пројекта „Вишејезични медији три године после приватизације“ који је суфинансирао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Иако је УНС још новембра 2016. године од Министарства привреде добио одговор да је за ову медијску кућу припремљено Решење о преносу капитала без накнаде, овај поступак још увек није окончан.

 „Наш случај је у фиоци Министарства привреде. Наилазимо на зид, не знамо шта се дешава“, рекао је УНС-у Хрћан.

Он наводи да РТВ ОК има „добру сарадњу да Општином“, која је иначе њихов власник, да се ова медијска кућа финансира преко медијских конкурса и јавних набавки, али да је ситуација „напета“.

„Ове године треба да се нешто деси, или да нас продају, или да акције пређу на запослене“, рекао је УНС-у Хрћан.

Он каже да РТВ ОК која емитује програме на српском, словачком, мађарском и румунском језику „одлично функционише са 17 запослених, има квалитетан програм“.

УНС је Министарству привреде поставио питања у вези са приватизацијом РТВ ОК, али су рекли да ће нам одговорити у продуженом року, односно „у року не дужем од 40 дана“.

Подсетимо, Агенција за приватизацију прихватила је документацију за приватизацију ове медијске куће тек након пет подношења.  Због тога што су сумњали да "директорка омета доделу бесплатних акција", радници РТВ ОК 2016. године затражили су помоћ УНС-а, јер их менаџмент није обавештавао о току процеса преноса капитала уз тврдњу „да од акција неће бити ништа“. С друге стране, директорка РТВ Ковачица Олинка Глозик Јонаш тада је рекла УНС-у да је свима у интересу да што пре добију одговор од Министарства. 

Иначе, рок за приватизацију медија је према Закону о јавном и информисању и медијима, истекао крајем октобра 2015. године.

Преносом капитала без накнаде на запослене приватизовано је 15 медија, међу којима су РТВ Врање, ШРИФ Бор, ТВ Смедерево, Радио Бујановац, Радио Суботица, Реч народа.... За ТВ Љиг обустављен је процес приватизације, док РТВ ОК и даље чека решење.

Подсетимо, Радио Ковачица основан је 1971. године. Емитовао је програм на словачком и српском до 1979. године, када почиње да га емитује на још два, мађарском и румунском језику. У оквиру радија крајем 2001. године основана је телевизија.

Текст је настао у оквиру пројекта „Вишејезични медији три године после приватизације“ који је суфинансирао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Наиме, Скупштина Општина Прешево, која је оснивач РТВ Прешево, 2015. године била је против продаје овог медија па је донела одлуку да се приватизација спроведе поделом акција запосленима без накнаде.

Међутим, право на бесплатне акције, према решењу Министарства привреде, једино је имала новинарка РТВ Прешево Ардита Саћипи.

Mинистарствo је донело такву одлуку, јер су остали радници узели бесплатне акције државних предузећа и нису имали право на акције РТВ Прешево.

Незадовољни овим решењем, 14 од 26 радника РТВ Прешево 2016. године тужило је Министарство пред Управним судом у Нишу.

Како је УНС-у рекао в.д. директора овог медија Рамиз Мемети, суд је одлучио да „Министарство привреде поново размотри своју одлуку“.

„Министарство је донело исто решење. Због тога су се сада сви радници договорили да их опет туже“, рекао је УНС-у Мемети.

РТВ Прешево и даље има статус јавног предузећа.

Радници у РТВ Прешево раде бесплатно

Новинарка РТВ Прешево Ардита Саћипи, која је према решењима Министарства требало да буде власница овог медија, каже да запослени „већ десет месеци нису добили плате и да раде бесплатно“.

„Ми смо сада у власништву локалне самоуправе. Међутим, ми не добијамо новац од њих, а треба да платимо таксе РЕМ-у, СОКОЈ-у...“, наводи Саћипи и додаје да Општина Прешево дискриминише овај медиј.

Она каже и да локална самоуправа ове године није расписала конкурс за суфинансирање медијских пројеката да и због тога они не могу да добију новац.

Иначе, Радио Прешево, чији је издавач Информативно јавно предузеће Прешево, 2017. године добио је новац на медијском конкурсу.

Директор РТВ Прешево: Дао сам отказ, али и даље радим; Општина Прешево: Нисмо надлежни

Директор РТВ Прешево Рамиз Мемети рекао је УНС-у да је пре пет, шест месеци дао отказ и послао га Општини.

„Од кад сам предао отказ, одржано је неколико седница Скупштине Општине, али мој отказ још увек није дошао на дневни ред“, рекао је УНС-у Мемети и додао да он и без плате и даље ради, као и 18 радника у РТВ Прешево.

У кабинету председника Општине Прешево УНС-у су рекли да „не знају у каквој је ситуацији РТВ Прешево и да то није у њиховој надлежности“.

„Ми знамо да су акције пренете на запослене, па Општина не одговара за њих. Ситуација на релацији ми и они је тешка, зато што они траже новац, а не постоји законска регулатива по којој треба да им дамо“, рекли су УНС-у у Општини и додају да „колико они знају на седницама Скупштине Општине није било расправи о РТВ Прешево.“

Текст је настао у оквиру пројекта „Вишејезични медији три године после приватизације“ који је суфинансирало Министарство државне управе и локалне самоуправе. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

„’Недељне новине’ ове године добиле су новац на конкурсу за суфинансирање медијских пројекта у Бачкој Паланци. Пројекат укључује и писање о националним мањинама, јер  у оквиру новина има и садржаја на словачком и мађарском језику“, рекао је УНС-у Баћина и додаје да „лист има добру сарадњу са општином“.

Баћина каже да је било покушаја да запослени у овом листу добију право да се на њих пренесу бесплатни удели.

„Састали смо се са представницима Министарства привреде. Међутим, запослени у листу су уписали бесплатне акције државних предузеће односно, 'Динкићеве акције', тако да немају право на бесплатне акције. Такође, вредност акција новина није велика и износи укупно око 10 хиљада евра, више је у питању бренд“, каже Бећина.

Подсетимо, „Недељне новине“, које излазе 53 године, приватизоване су у два наврата.

Последњи власник овог локалног листа био је Милојко Павловић из Новог Сада, који их је 2015. године купио за 34 хиљаде евра. Међутим, на отварању понуда за куповину, њега је заступао Срђан Вучуревић, иначе један од бивших власника овог недељника са којим је раскинута прва приватизација, због непоштовања уговора.

Иначе, Вучуревић је био један од заступника новосадског привредног друштва „Војводина инфо“, које је, како су медији раније писали, власник локалних и регионалних листова из већине војвођанских градова – Кикинда, Сомбор, Зрењанин, Нови Сад, Бачка Паланка, Суботица и Вршац. Како стоји на сајту Агенције за привредне регистре (АПР), он је 2. октобра ове године дао оставку на ово место. Осим њега, заступник „Војводине инфо“ је и Душан Ступар, бивши начелник Државне безбедности Београда 80-их година.

Као и прва и друга приватизација је раскинута, зато што Павловић није испоштовао уговор и уплатио новац за који је продат овај медиј.

Текст је настао у оквиру пројекта „Вишејезични медији три године после приватизације“ који је суфинансирао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

„Од једанаесторо радника, шест новинара и пет медијских радника истовремено ради и у листу, на радију и телевизији“, рекао је УНС-у Вујић и додао да једина разлика у броју медијских садржаја који сада производе.

„Раније смо имали више прилога у односу на данас, али квалитет садржаја остао је исти. Тематика којом смо се бавили раније, остала је иста. И даље се трудимо да објективно и правовремено информишемо јавност и да покривамо читаво Поморавље“, каже Вујић.

Подсетимо, „Kopernikus Cable Network“ 2015. године, као једини понуђач, постао je власник Јавног информативног предузећа „Нови пут“ које је у свом саставу имало недељник „Нови пут“, Радио Јагодина и Телевизију Јагодина. Овај кабловски провајдер купио је сва три медија за око 46,3 хиљаде евра.

Пре приватизације, када је Град Јагодина финансирао ова три медија, у листу, телевизији и радију радило је укупно 72 радника.

Вујић каже да иако „су се они силовито борили против приватизације“, публика која их је и раније „слушала, гледала и читала, остала им је верна, навикла је на њих јер постоје више од 70 година“.

Текст је настао у оквиру пројекта „Новинари и медији – колико нас заиста има“ . Пројекат је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Иначе, у поступку приватизације 2015. Радио Ваљево је за 17.400 евра купила Дорис Аћимовић из Београда, али није испунила обавезе из купопродајног уговора, па је Министарство привреде лане поништило приватизацију.

Од 16 таквих медија који у том року нису успели да се приватизују против половине је покренут стечајни поступак, показују подаци Министарства достављени БИРН-у.

Расподела капитала запосленима и бившим запосленима без накнаде у неприватизованим медијима извршена је за 15 издавача медија.

"Надамо се да ће нова Медијска стратегија узети у обзир ове податке и да неће ићи у правцу повећања државног утицаја на медије, већ да ће наћи друге модалитете јавних политика којима ће штити јавни интерес у области јавног информисања", река је координаторка програма БИРН-а Тања Максић.

Конзорцијум БИРН-а, НУНС-а и Фондације Славко Ћурувија спроводи истраживање транспарентности начина финансирања медија које је део трогодишњег пројекта "Јавни новац за јавни интерес".

Цео текст "Приватизација медија: поништени уговори и медији у стечају" на сајту

kazitrazi.rs.

Одлуком Скупштине града Крагујевца, у јуну 2017. РТК је поново привремено преузео град Крагујевац како би је консолидовао и припремио за нову приватизацију.

Како се наводи, одлука Скупштине биће достављена Министарству привреде.

Радио-телевизија Крагујевац приватизована је 2015. године, када ју је купио бизнисмен Радоица Милосављевић.

Због непоштовања купопродајног уговора, приватизација је крајем јануара ове године раскинута, РТВ Крагујевац распродала је део опреме како би наплатила потраживања поверилаца и запослених који су је тужили, а дозволе за емитовање радио и телевизијског програма су јој одузете.

Након што је на иницијативу Министарства културе и ифнормисања измењена Уредба о преносу капитала запосленима без накнаде Скупштина Града Крагујевца 28. јуна ове године усвојила је одлуку о преузимању ове медијске куће у року од шест месеци, до нове приватизације.

Град се тада обавезао да запосленима исплати заостале плате, а заинтересованима за то држава је обезбедила социјални програм. Телевизија је поново почела да емитује програм крајем августа прошле године.

Радио телевизија Kрагујевац први пут је приватизована у октобру 2015. године када је ову медијску кућу купио бизнисмен из Kрушевца Радоица Милосављевић.

Та приватизација поништена је крајем јануара 2017. године због тога што Милосављевић није поштовао обавезе из купопродајног уговора. После раскида прве приватизације, Радио телевизију Kрагујевац летос је поново преузео град Kрагујевац, на одређено време, на рок од шест месеци, до нове приватизације.

РТK је обновила емитовање програма крајем августа, после девет месеци прекида због тешке финансијске ситуације, дуговања, блокаде рачуна и неисплаћених зарада с доприносима.

Ову медијску кућу је у јуну 2017. године напустило 35 запослених, уз државни социјални програм, а остало је 24. Град Kрагујевац је свим запосленима исплатио све заостале зараде, дуг настао у време "газдовања" Радоице Милосављевића.

Државно правобранилаштво је, подсетимо, 6. новембра поднело предлог за покретање стечајног поступка над "Пругом" која има шесторо запослених и чија је приватизација поништена у марту ове године.

На јучерашњем рочишту је утврђено да је рачун РТВ из Лајковца био у блокади 75 дана током прошле и претпрошле године, што није био случај и 12. децембра 2017.

Подсетимо, пре две године су "Пругу" за 1.700 евра на аукцији купили Мирјана и Небојша Крстић из Обреновца.

Једини електронски медиј у Лајковцу је тада имао 12 запослених - без властитог простора - а приватизација је поништена због непоштовања купопродајног уговора. 

Недељне новине је раније купио Милојко Павловић из Новог Сада и у том медију је остало троје запослених, а вредност имовине је 189.000 динара.

Радиотелевизија Пруга је била у власништву Мирјане Крстић из Обреновца, а после поништења приватизације у њој је остало шесторо запослених, уз имовину од 216.000 динара.

Министарство привреде је претходно, 27. фебруара, објавило јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости за учешће у поступку приватизације Радио-телевизије Крагујевац.

Заинтересовани инвеститор, како је наведено, требало би да до 27. марта достави предлог индикативне цене, инвестиционог програма, оквирног плана пословања и броја запослених (из РТВ Крагујевац, као и ван РТВ Крагујевац), које је спреман да запосли на неодређено време.

Претходна приватизација Радио-телевизије Крагујевац поништена је 25. јануара 2017.

Она истиче да не зна шта ће даље бити са судбином 'Недељних новина'.

"Хоћемо ли бити поново продати или ће капитал припасти запосленима, то ћемо видети. Чекамо шта ће Министарство привреде одлучити", каже Дедијер.

Она објашњава да је након раскида приватизације овај лист напустило пет запослених, а остало три, од који је само један новинар.

"Након што је нови власник Милојко Павловић купио лист, довео је новинаре са радија и телевизије и они су радили хонорарно. Кад им је уговор истекао и када је раскинута приватизација, они су отишли. Данас један новинар треба да покрије све вести из општине. Због недостатка запослених и финансијских средстава, преузимамо вести са интернета како бисмо покрили све новости из Бачке Паланке“, каже Дедијер.

Нада Дедијер рекла је УНС-у да је након приватизације отишла из листа и узела отпремнину, али да и даље волонтерски помаже овом локалном листу у уређивању нових издања. 

„Недељне новине“ излазе већ пет деценија, данас приређују садржаје, осим на српском, на мађарском и словачком језику и продају се, како каже Дедијер, у 2.300 примерака.

Новог власника Милојка Павловића овај лист је добио у септембру 2015. године, када је он на јавном надметању понудио највишу цену - 34.000 евра. Претходне године Министарство привреде је раскинуло приватизацију, јер власник није поштовао купопродајни уговор.

Министарство привреде је још 29. децембра донело решење о додели бесплатних акција Дневника ад запосленима у овом предузећу, али од тада до данас директор Дневника то решење није преузео. Средином фебруара, за овај случај се заинтересовало и Удружење новинара Србије, које је од Министарства добило информацију да "одговорно лице друштва (директор Карановић) до данас није преузело решење", које је донето још 29. децембра.

Занимљиво је да је још недељу дана пре тога, Карановић послао писмо радницима, у којем их упозорава против учлањивања у удружења будућих акционара, које је назвао "мешетарима", оцењујући да они не могу им помогну у добијању акција. Уз то, директор их је обавестио да је пренос акција "ствар дана или највише недеља" те да очекује да ће "у наредним данима" бити позван да преузме решење. Решење које је у том тренутку већ више од месец дана чекало на њега да га покупи.

Упитан о овоме, Карановић је у телефонском разговору за наш лист јуче изјавио да је управо "данас добио званични позив из Министарства" да узме решење и да ће то до краја ове недеље и урадити.

Он је додао и да је тачно да је Министарство "пре око месец дана" позвало телефоном Дневник, али да се на телефон није јавио он, те да, како је рекао, "сви пре мене знају" о том решењу.

Карановић је рекао и да о самом поступку поделе акција може да говори тек кад буде прочитао решење у којем би читава процедура требало да буде прецизирана, али да ће бити "обавеза фирме да обавести све акционаре", после чега би они требало да се упишу у Централни регистар хартија од вредности.

- Дуго смо се борили за ово и одавно нема ништа спорно у подели акција - тврди Карановић.

Многи мали акционари ипак не мисле тако. Зато су формирали удружење "Акционари Дневника", којем се, како кажу, "у само неколико дана од оснивања придружило више од 200 људи који имају права на деонице". У удружењу тврде да је Карановић намерно месец и по дана "крио" решење Министарства привреде, а додају и да правна служба Дневника ад за све то време такође није реаговала. Они наводе да су крајем јануара сазнали за решење Министарства и да су тад и званично регистровали своје удружење, након чега је Карановић свим радницима послао писмо којим их одвраћа од чланства.

- Они имају боље изворе него ја. Не видим потребу за формирањем удружења, а не знам ни како су могли да формирају удружење пре него што су и постали акционари, јер за сада нико од њих није акционар - каже Карановић.

Према његовим речима, све акције ће сада прећи у руке малих акционара, "осим можда један одсто оних који се до сада уопште нису изјашњавали о свом праву на акције". Карановић тврди и да ће процедура сигурно бити испоштована онако како је то навело Министарство привреде у свом решењу.

Иако се прошле године медијима представио као успешан бизнисмен, будући да је власник фабрике за производњу пластичне амбалаже и дома здравља, показао је да у медијским водамa не уме да плива.

Због неисплаћених плата недавно је програм престала да емитује највећа информативна кућа у Шумадији РТВ Крагујевац.

Пре тога невоље су имале ТВ Пожега, РТВ Брус и Центар за информисање Нови Кнежевци (ЦИНК). Милосављевић, у изјави коју је недавно дао за наш лист, признаје да проблеми постоје само у крагујевачкој телевизији.

И за то, каже, он није крив већ град који није расписао конкурс за финансирање медија и радници који „се нису снашли у приватизацији”.

Када су прошле зиме радници из РТВ Крагујевац обавестили јавност да им нови газда не исплаћује зараде, сличном причом летос се огласила и ТВ Пожега. Тадашња директорка Снежана Драгојловић најавила је да ће, због финансијских проблема, ова телевизија да престане да емитује програм.

С медијима је тада поделила и Милосављевићеву филозофију пословања. Наиме, на састанку је ставио до знања да им новац неће узимати, али ни давати. Како сазнајемо, ова телевизија успела је да преживи и редовно емитује програм, додуше нешто скромнији него раније.

Пре месец дана ТВ Пожега је на конкурсу добила 700.000 од 950.000 динара колико је општина одвојила за суфинансирање медијских пројеката. Али ситуација на РТВ Брус није тако једноставна. Ова телевизија мало ради, па се мало одмара. Према сведочењу једног од бивших радника, РТВ Брус није емитовала програм од априлских избора до пре месец дана.

– Данас има четворо запослених. Од програма производе само кратке вести које емитују неколико пута у току дана, док су остале емисије заправо репризе с РТВ Крушевац, чији је власник такође Милосављевић. Када је реч о радију тамо се могу чути само жеље и поздрави – објашњава за наш лист некадашњи радник РТВ Брус.

Како бисмо установили какво је стање у Центру за информисање Нови Кнежевци позвали смо бројеве које је користила ова медијска кућа. Међутим, на њих се нико није јављао.

Према информацијама које поседује УНС, ЦИНК не ради.

Преостале четири информативне куће нису опстале захваљујући Милосављевићевом умећу, већ је већина њих имала среће да раде у градовима који брину о својим медијима.

РТВ Панчево ове године је из градске касе добила скоро половину новца одређеног за пројектно финансирање, односно 16.500.000 динара. Највећи део конкурсног колача добила је и РТВ Цариброд – од 16.200.000 динара њени пројекти добили су 13.200.000.

У Пироту трећина новца припала је Милосављевићевом медију – од 10.950.000 динара 3.700.000 добила је РТВ Пирот. Крушевачка телевизија, поред чињенице да има успешан менаџмент, има и среће на конкурсима за пројектно суфинансирање. Од 15.650.000 РТВ Крушевац припало је 9.200.000 динара.

Који су разлози Милосављевићевог уласка у овај бизнис? Заступници једне теорије тврде да је био политички мотивисан, будући да Милосављевић био дугогодишњи политички функционер из редова СПС-а. Друга теорија каже да је он само куповао медије уместо тадашњег војног министра Братислава Гашића.

Има и оних који су склони да поверују да је овај русофил у ствари херој који је спасао српске медије од америчких освајача.

Истиче, притом, да се ситуација у РТК „погоршава из дана у дан“.

Тој констатацији у прилог наводи да је блокада рачуна фирме повећана са 18 на 19 милиона динара, да нема ни назнака да ће почети исплата заосталих зарада запосленима којима се дугује по пет плата, те да емитовање програма може да буде обустављено свакога часа.

Тим пре што новинари и остали медијски радници, с обзиром да су редакцији телефони и интернет одавно искључени, а службени аутомобили у којима нема бензина гаражирани, немају више ни елементарне услове за рад. 

Лицитацијска продаја дела покретне имовине РТК (аутомобили, компјутери, камере и агрегат на предајнику на брду Жежељ), која је недавно пописана, зарад исплате заосталих зарада запосленима који су то право остварили на суду, заказана је за 6. децембар.

У Синдикату УГС „Независност" кажу да, поред надлежних министарстава (привреде и културе и информисања) која, упркос свему, „и даље подржавају Радоицу Милосављевића", одговорност за ситуацију у Радио-телевизији Крагујевац и осталим електронским и штампаним медијима у Крагујевцу који су, највећим делом, такође пред гашењем, увелико сноси и руководство града.

Међутим, прошлог месеца Министарство привреде поништило је ту приватизацију јер купац „Недељних новина” АД није извршио обавезе из уговора. 

- Сектор за приватизацију поништио је уговор о продаји дела државног капитала - каже за „Дневник" Зоран Баћина, заштитник државног капитала, кога је надлежно министарство на то место поставило по други пут.

- Моја обавеза је да поступим у складу са Правилником који предвиђа да заштитник државног дела капитала поштује манир доброг привредника, односно да штити субјект приватизације и да предузме све неопходне мере за успешно окончање новог поступка приватизације. 

У Паланци се надају да ће опстати „Недељне новине", које излазе више од пет деценија, а сваке суботе на киосцима их очекује пар хиљада читалаца. Неизвестан је, међутим, статус запослених који стварају ове новине. Прва приватизација је својевремено поништена због тога што купац није извршио своје обавезе, један део новинара узео је отпремине и отишао на евиденцију Националне службе за запошљавање. Остало је троје стално запослених од којих је само један новинар, неколико месеци сам правио и уређивао новине уз помоћ хонорарних сарадника. По другој приватизацији у радни однос на неодређено време примљен је један новинар, а њих троје примљено је на одређено време. 

- У овом делу ситуација није ни мало ружичаста - каже Баћина.

-Упутства надлежних државних органа су јасна, јер се недвосмислено каже да заштитник државног капитала док обавља ту дужност не може никога да прими у радни однос на неодређено време, а на одређено може примити 10 одсто од броја тренутно запослених на одређено време. Лако је израчунати колико је 10 одсто од три запослена. Другим речима, за сада нема услова да се прими ниједан новинар, осим да се тражи посебно одобрење надлежног министарства. 

Држава је, кажу овде, направила грешку што приликом прве приватизације није по повољнијим условима понудила акције запосленима. Део њих је направио конзорцијум, али приликом лицитације нису могли да понуде цену већу од 30.000 евра, па је победио купац који је обећао више, а по решењу Министарства није испунио обавезе. Део бивших и сада запослених су и власници мањинског пакета акција, али по речима Баћине, реална вредност имовине ове фирме је око 5.000 евра. Тачније, еконимисти сматрају да је највреднији део бренд, традиција и навика Паланчана да купују и читају своје новине. „Недељне новине” раде у општинским просторијама, а спомиње се и могућност да та зграда, па и део где су сада „Недељне новине“, буде враћена наследницима некадашњих власника у процесу реституције. 

Лицитирао па одустао 

Од локалних медија програм емитује приватни Радио „Импулс“ и Радио „Тавор“, гласило Српске православне цркве. Пре више од две године приватизована је и РТВ БАП. Купац је положио 900 евра, лицитирао до скоро пола милиона евра, купио фирму, 30-так радника је узело од државе отпремнине, отишло у незапослене, а касније је купац одустао. Радио је остао без тона, а локална ТВ и без слике. Тако је и данас. 

РТВ БАП званично није угашена, трошкови се гомилају, мали акционари, бивши запослени, па и надлежни из локалне самоуправе која је својевремено била оснивач, а више нема надлежности, као да не знају шта чинити.