Приватизација медија од 2014. године
26. 12. 2018.
Положај приватизованих мањинских медија није се значајно мењао од 2016. године
Промене у обиму медијских садржаја који се емитују на језицима националних мањина, финансијској ситуацији и броју запослених у приватизованим мањинским медијима незнатне су у односу на 2016. годину, па се њихов положај може оценити као стагнација, један је од закључака истраживања сајта Комшијских новости (www.komsijskenovosti.rs).
Предмет истраживања било је 29 медија који су имали програме на језицима националних мањина, а који су, по Закону о јавном информисању и медијима, морали бити приватизовани до 31. октобра 2015. године.
У оквиру пројекта „Вишејезични медији - три године после приватизације“ истраживали смо да ли у овим медијима и даље постоје програми на мањинским језицима и у ком обиму, да ли је било промена у броју запослених у односу на 2016. години када су Комшијске новости радиле претходно истраживање, каква је финансијска ситуација и да ли пројектно суфинансирање помаже одрживости програма на мањинским језицима.
У скоро половини, 15 медија, програми на језицима мањина постоје у истом обиму као 2016. године.
У пет медија дошло је до смањења обима програма, у три до повећања, три медија су укинула програме на језицима националних мањина, а у једном је потпуно промењена програмска шема.
У два медија нисмо могли да поредимо податке јер нису учествовали у претходном истраживању, док је у једном медију програм на језицима мањина укинут.
У медијима које смо посматрали програм се емитује на 12 језика, један више него 2016. године (словеначки). Програм на једном мањинском језику има 15 медија, три емитују садржаје на два језика, по три медија имају програме на три и четири језика.
Обим програма који се емитује је доста неуједначен - од оних који имају једносатне програме месечно, до медија који имају целодневне програме на језицима мањина.
Између два истраживања дошло је и до промене власничке структуре. Од 29 посматраних, 20 медија је у приватном власништву (2016. године их је било 18), а у шест медија власници су запослени којима су додељене басплатне акције (2016. године било их је осам).
Истраживање је показало да, упркос томе што је приватизација давно требало да буде окончана, у два медија, акције до данас нису пренете на запослене.
Сви посматрани медији добијали су средства на конкурсима и ово је за неке од њих, како наводе, значајан извор прихода. Захваљујући овој врсти подршке у неким медијима су уведени, а у некима се одржавају програми на језицима мањина.
Број запослених у овим медијима углавном је исти као и 2016. године. У већини медија број запослених у овим редакцијама је исти као и пре две године, било је случајева одласка у пензију, или промене радног места, као и новог запошљавања, али у већини случајева су у питању један или два запослена.
Целокупно истраживањe преузмите у прилогу. Главни закључци истраживања доступни су и на језицима националних мањина.
Хрватски језик, Русински језик, Чешки језик, Словачки језик, Румунски језик, Бугарски језик, Мађарски језик, Албански језик, Ромски језик
Текст је настао у оквиру пројекта „Вишејезични медији три године после приватизације“ који је суфинансирао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.