Приватизација медија од 2014. године
06. 04. 2016.
Ивошевић: Поништити најмање девет уговора о приватизацији медија
Београд - Влада Србије је уместо да констатује престанак сервиса Новинске агенције Танјуг констатовала престанак јавног предузећа Танјуг, изјавио је данас професор Зоран Ивошевић и објаснио да по Закону о јавном информисању у случају да не дође до приватизације престаје да постоји медиј, а не издавач.
На представљању књиге "Грађански надзор приватизације медија у Србији", Ивошевић је оценио да је Влада Србије у случају Танјуга поистоветила издавача са медијем и да услед мешања та два појма није дошло ни до престанка рада сервиса Танјуга.
Ивошевић је указао да је Влада у Одлуци о правним последицама престанка Јавног предузећа Танјуг навела да је Танјуг престао са радом 31. октобра 2015. године у складу са Законом, али је напоменуо да је то погрешно, јер Танјуг није медиј већ издавач медија.
Издавач медија се не гаси на основу самог закона већ по одлуци о укидању коју доноси Влада Србије која има оснивачка права, објаснио је Ивошевић.
Према Ивошевићу, Одлука о правним последицама престанка Танјуга морала је да има другачију садржину и у њеном уводу је требало да пише да се заснива на акту Владе о укидању тог јавног предузећа.
Он је подсетио да Танјуг за разлику од Телевизије Врање није искористио могућност за пренос акција запосленима без накнаде.
Влада је требало да донесе или одлуку о укидању Танјуга као издавача или одлуку о промени његове делатности, сматра Ивошевић који је указао да је Влада уместо тога бркајући појмове "медиј" и "издавач медија" констатовала престанак Танјуга као издавача, а не његовог новинског сервиса.
Ивошевић је напоменуо да је Влада Србије декларативном одлуком требало да констатује престанак новинског сервиса Танјуга, јер је то медиј, а конститутивном одлуком је могла да укине Танјуг као јавно предузеће или да му само промени делатност.
Као други споран случај у приватизацији Ивошевић је напоменуо пример Телевизије Врање којој Агенција за приватизацију није дозволила поделу свих акција без накнаде запосленима.
Агенција је била дужна да целокупну номиналну вредност акција, односно удела пренесе запосленима, а не само део акција, оценио је Ивошевић и указао да је сада већ укинута Агенција прекршила закон.
Он је објаснио да је пренос капитала запосленима без накнаде уређен посебним прописима и да они имају предност у односу на опште прописе на које се позивала Агенција за приватизацију када је 67 одсто акција пренела у акцијски фонд.
Тај случај показује да Агенција за приватизацију није примењивала законске одредбе како је требало, упркос ставу Министарства које је у овом случају било на страни запослених, оценио је Ивошевић.
Он је подсетио да је у случају ТВ Врање у току управни спор да се поништи одлука Агенције за приватизацију и да су тужбу поднели запослени у ТВ Врање.
Драган Добрасиновић из Топлицког центра за демократију и људска права и један од аутора књиге о приватизациј медија у Србији, оценио је да би велики број приватизација у Србији требало поништити када би се поштовало слово закона.
Најмање девет уговора би морало да буде поништено, али се по свој прилици то неће десити, указао је Добрасиновић који сматра да у Србији није спроведена приватизација већ партијско-политичка узурпација медија.
Као проблеме у приватизацији Добрашиновић је напоменуо да су медије куповала осуђена лица која нису по закону могла да учествују у приватизацији, да се није довољно испитивало порекло новца и да су поједини купци били корисници државне помоћи.
Један од аутора књиге "Грађански надзор приватизације медија у Србији", економиста Мирослав Прокопијевић је оценио да су носиоци власти у приватизацији медија настојали да осигурају нове канале утицаја.
"Ако се губи контрола због власничке структуре повећавају се механизми контроле путем других инстанци да се не би десило сутра да медиј буде окренут против власти", указао је Прокопијевић.
Он је закључио и да се држава после толико година одлучила на приватизацију због притиска регулативе Европске уније, али је настојала да осигура нови канал утицаја.
Коментари (4)
Остави коментар03.05.
2016.
Re:
Tako je.
Одговори06.04.
2016.
ponistiti sve
Treba ponistiti sve ove lopovske medijske privatizacije, smeniti Tasovca i procesuirati odgovorne.
Одговори06.04.
2016.
Tanjug kao sramota
Tanjug treba ili ugasiti ili pružiti agenicji novu šansu, i to svima onima koji su do 1. novembra činili Tanjug, a to je 188 ljudi, a ne njih 70-tak koje je izabrala Branka Djukić, prema sopstvenim simpatijama. Svima njima treba omogućiti da konkurišu za posao u nekom novom Tanjugu ako ga bude. Mnogo iskusnih novinara koji su zaslužni za imidž Tanjuga zbog hira jedne samoproklamovane direktorke preko noći je ostalo bez posla.
Одговори06.04.
2016.
Skandalozno
Kako god bilo, vezano za slučaj Tanjug, da se ne zaboravi da je samovoljom direktorke Branke Djukić, sa isteklim mandatom od pre dve godine, polovina zaposlenih otpuštena, usmeno, telefonom, dok je polovina nastavila da radi koristeći ime Tanjuga, zgradu i postojeće ugovore. Prema tome, kada se govori o Tanjugu, pogotovu ukoliko se traga za nekim novim rešenjem, treba imati u vidu svih 180 zaposlenih. Branka Djukić je prijavljena i Inspekciji rada i Budžetskoj inspekciji, obe su potvrdile da je prekršila zakon i obećale da će "izaći na teren", što se do danas nije dogodilo. Da se ne zaboravi i to da je u kompletnom sastavu agencija radila do 16. novembra i da za tu polovinu meseca oni koji su nelegalno otpušteni nisu isplaćeni, što se drugim rečima zove pljačka, jer je taj novac prebačen polovini kolektiva koju je samoprozvana direktorka zadržala. I još da se ne zaboravi da dobar deo kolektiva koji je nastavio s radom čine mladi ljudi koje je Branka Djukić zaposlila u poslednje dve godine, kršeći zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru i praveći novu privatnu agenciju. Upravo medju onima koje je ona otpustila najviše je pravih Tanjugovaca, dugogodišnjih novinara koji su dali identitet toj agenicji.
Одговори