Приватизација медија од 2014. године

04. 02. 2016.

Извор: www.kragujevacke.rs

Град постао кирајџија код Радоице

Одлука Градског већа да из буџетских резерви одвоји осам милиона динара за закуп пословног простора који Пореска управа користи у РТК, у згради у Бранка Радичевића 9, потврђује да Крушевљанин Радоица Милосављевић није само нови медијски газда, већ и успешан рентијер. Једино још није разјашњено чију имовину он издаје – своју, градску или Републике Србије, јер у катастру непокретности стоји да је све што користи РТК и даље – државно

Истекло је три месеца откад је званично објављено да је Радио телевизија Крагујевац стопостотно приватизована, међутим и даље се разним „гимнастикама” у ово предузеће упумпава новац из буџета града. То се чини упркос јасним законским одредбама да се паре из државних каса више не могу давати директно медијима, по правилу без јавно објављених одлука или уз смушена и неаргументована образложења.

Последњу такву одлуку донело је Градско веће, на основу решења градоначелника, и реч је о износу од 7.825.767 динара (у даљем тексту – осам милиона) из текућих буџетских резерви за 2016. годину „на име недостајућих средстава за трошкове закупа пословног простора у просторијама Радио телевизије Крагујевац за потребе Градске пореске управе за период 1. јануар – 31. децембар 2016.”, наводи се у одлуци (пресликан оригинални текст видети у оквиру). То је одлучено у јануару ове године, не зна се ког датума, јер је у одлуци само остављен празан простор, да ли да се касније допише.

Како се сада као дужник јављају градски порезници – може се само нагађати једино на основу „видљиве” чињенице да је у делу просторија које су припадале Радио Крагујевцу, у згради у Улици Бранка Радичевића 9, од лета 2014. године смештена Пореска управа. Тада су се запослени у Радију мало „стисли, пре тога већи број њих отишао је из фирме или у пензије, ослобођене су канцеларије и у њих се уселили порезници – без кирије, ваљда се подразумевало да је све то јавна имовина града. Закуп плаћају за други део простора који користе у истој згради, а који је некада припадао листу „Светлост” (више о томе у тексту уз овај).

На траг о још једном прикривеном путу новца из касе јавних финансија упутила нас је једна полуреченица из саопштења Градског већа на сајту града у којој стоји да је „одобрено коришћење средстава из текуће буџетске резерве на име трошкова за закуп пословног простора за потребе Градске пореске управе”. Не наводи се да се закуп плаћа приватизованој РТК, не наводи се сума пара, опет нема датума, нити је одлука објављена у Службеном листу града (једини број у овој години изашао је 22. јануара). Одлука, ипак, постоји и то са потписом Радомира Николића.

Занимљив детаљ је да у Пореској управи града о овом закупу апсолутно ништа не знају, нити знају какав је имовински статус пословног простора у коме раде. Тако бар кажу.

Одлука да је град власник

Сви досадашњи покушаји да се открију чињенице важне за ток приватизације РТК и дешавања потом код градских званичника наилазили су на зид ћутања, углавном су „мењали адресу” за одговоре на Агенцију за приватизацију. Небитно је што она више не постоји, а врло је битно да је град био оснивач ове медијске куће, њен  финансијер и субјект у власништву имовине и капитала. Дакле, никако није могао да буде – по страни.

Нови факат о закупу простора подстиче старе-нове недоумице и дилеме, мада је све требало да буде, што би политичари рекли, транспарентно, јер је приватизовано јавно добро. Једини податак који смо добили из Градске управе за имовину, а она је уз Управу за финансије задужена за реализацију спорне одлуке, јесте да не постоји никакав уговор између приватизоване РТК и градских порезника о закупу пословног простора. Овај одговор добијен је преко информативне службе града, а на питање ко је сада  власник имовине коју је користила (и сада користи) РТК, поручено је – проверите сами!

Једино проверљиви, али и најмеродавнији подаци су из Службе за катастар непокретности. У њеним „књигама” пише да је комплетан пословни простор у згради у Бранка Радичевића 9 који је на располагању Радио Крагујевцу, заједно са делом у коме је већ годину и по дана смештена Градска пореска управа, јавна својина, да је њен власник Република Србија и да право коришћења има јавно предузеће Радио телевизија Крагујевац. Јавно - а не приватно.

Значи ли то да сада град Крагујевац из буџетских резерви за своју пореску управу плаћа закуп приватном власнику РТК, а да је власник „закупљеног” простора држава Србија? Звучи шашаво и невероватно, али по званичним папирима баш тако испада.

Додатну забуну у цело ово замешатељство уноси једна летошња одлука Скупштине града Крагујевца, а тиче се акта о оснивању јавног предузећа РТК. Наиме, по налогу Министарства привреде, баш уочи измене закона којим је крајњи рок за приватизацију медија с краја јуна пролонгиран на крај октобра 2015. године, градски одборници усвојили су одлуку о измени члана у оснивачком акту тако што се (цитат) „у делу имовине и основни капитал речи државни капитал замењују речима јавни капитал јединице локалне самоуправе, односно града Крагујевца”. У преводу на народни језик то је значило да уместо државе град постаје власник свега чиме располаже Радио телевизија Крагујевац. 

Зашто ова одлука није уписана у катастар непокретности, а за то је било довољно времена, ни до окончања приватизације, ни после тога, већ као власник целокупне имовине и данас фигурира Република Србија?

Шта је купио Радоица из Крушевца

Занимљиво је да уз ове одлуке нигде није таксативно наведено којом имовином располаже РТК и то се једино јавно зна из новинарских претрага. А зна се за више од 600 квадрата пословног простора у екстра градској зони у Бранка Радичевића (остатак од 400 квадрата припадао је „Светлости”, али то је после приватизације отишло „на добош”), зна се за зграду од 170 квадрата и двадесетак ари плаца иза Центра за стрна жита, где је некада био средњеталасни радио предајник, и зна се за објекат од 33 квдрата и 14 ари плаца на Жежељу, где је био ТВ предајник. Дакле, ни мала, ни безвредна имовина. Напротив!

Да ли је све побројано купио нови власник, Крушевљанин Радоица Милосављевић? Ако јесте, цена од 85.000 заиста је багателна. А да ли јесте, нико из управе града не жели ни да потврди ни да оспори, иако је званично град легитимисан као власник целокупне имовине.

Одговор на ово скривено питање посебно добија на тежини после обелодањења да град плаћа закуп за 2016. годину новом „газди” РТК за простор у коме је смештена Пореска управа. Закуподавац ваљда може да буде неко ко је легитимни власник имовине. Је ли је Радоица Милосављевић власник? А ако није власник, већ само корисник те имовине, зар је заиста могуће да неко рентира пословни простор који припада држави, свеједно да ли у лику града Крагујевца или Републике Србије, и да закупац буде та иста држава?!

Узгред, мала „игра” бројки. Ако се за тренутак и занемари да ли је дотични Радоица постао власник свих побројаних грађевина и земљишта или је само стекао право да их под неким условима користи, у сваком случају он је добитник. Јер само ове године за кирију од града треба да добије осам милиона динара, што је око 65 хиљада евра, а за целу фирму дао је 85 хиљада евра. Још мало па све што је уложио у куповину фирме повратиће кроз једногодишње рентирање пословног простора, и то само дела који припада Радио Крагујецу, по четири канцеларије у приземљу и на првом спрату зграде.

Међутим, један документ највише иде у прилог тези да је продато све што је РТК користио. Реч је о одлуци коју је усвојила Скупштина града на истој седници када и помињане измене оснивачког акта (10. јуна 2015.) „о методу и моделу приватизација јавног предузећа РТК”. У овој одлуци битна су два става: први, да ће се „у поступку приватизације продати сто посто капитала који град Крагујевац има у субјекту приватизације и, други, „да почетна цена за продају капитала износи сто посто процењене фер тржишне вредности целокупне имовине и капитала на дан 31. децембра 2014. године”.

Незаштићена градска имовина

Све је овде било јасно и наизглед чисто – док се у јавном позиву за продају РТК који је објавила Агенција за приватизацију није појавила почетна цена од 85.000 евра. Да ли је то „фер тржишна вредност целокупне имовине и капитала” процењена на крају 2014. године? Да ли је такву процену дала овлашћена агенција и да ли се под „целокупном имовином” подразумевало све оно што је Радио телевизија користила?

Примера ради, у исто време расписан је оглас за приватизацију Телевизије Шабац, која је као и крагујевачка имала свој пословни простор, али је тамо почетна цена била 446  хиљада евра, што донекле може да личи на „фер тржишну вредност целокупне  имовине”.
Још у фази приватизације РТК, одмах по оглашавању јавног позива за продају, сасвим сувисло питање је зашто нико из крагујевачке локалне самоуправе није реаговао на почетну цену јер је у понуди „јавни капитал града Крагујевца”, управо је таква формулација написана у више званичних градских докумената? Зашто није реаговао јавни градски правобранилац који, поред осталог, треба да штити градску својину? На крају, хоће ли неко из локалне власти коначно изаћи пред грађане и јасно и гласно одговорити на низ недоречености приватизацији РТК и позицији града Крагујевца у њој.

Последње од тих питања је одлука о осам милиона динара за закуп просторија приватизоване РТК из градске касе, односно јавних финансија. Све и да је нови медијски „газда” могао да се појави у улози закуподавца, шта је са процедуром - може ли Пореска управа да постане подстанар код приватника без јавног тендера, валидног уговора и осталог што закони налажу?

 

У сенци купопродаја, промене власника, закупнина, уговора и којечега другог остаје Радио телевизија Крагујевац, не као „објекат” у свим овим трансакцијама, већ као медијска кућа са именом и традицијом. Нажалост, све слути на то да ће она бити највећи и коначни губитник. После евидентно лоше приватизације, па још и свеприсутне политизације, радио и телевизија су на „сигурном” путу да буду нагрђени или угашени. Или и једно и друго – нагрђени, па угашени.
Може ли се то избећи?