Приватизација медија од 2014. године
06. 11. 2015.
Драгишић: Запослени у Танјугу настављају да раде
Председник синдиката новинара у Танјугу Мирко Драгишић изјавио је данас да та новинска агенција наставља да ради и да ће запослени у њој радити све док им надлежни не кажу "да је крај и да је фирма угашена".
Он је рекао и да су запослени у Танјугу очекивали да им Агенција за приватизацију понуди бесплатан пренос акција.
"У Агенцији за приватизацију ми је раније речено да су они надлежни орган за први, други и евентуални трећи покушај продаје, а да ће након тога запосленима дати понуду за могућност поделе акција, после чега би се запослени изјаснили да ли их прихватају или не. Колико ја као председник синдиката знам, није постојао упит Агенције за поделу акција", казао је Драгишић у емисији Прави угао Радио телевизије Војводине.
Влада је јуче објавила да је донела одлуку да, након 72 године од оснивања, новинска агенција Танјуг, услед неуспелих покушаја приватизације – више не постоји.
У истој емисији РТВ-а, гостовао је и генерални секретар Удружења новинара Србије Нино Брајовић који је казао да му није јасно зашто акције нису понуђене запосленима.
Он је оценио и да је Агенција за приватизацију не функционише добро.
"Направили су проблем приликом приватизације РТВ Врање који је био прва медијска кућа у којој је запосленима требало бесплатно пренети акције. Они су запосленима пренели свега 33 одсто акцијског капитала, док су остало вратили држави чиме је потпуно обесмишљен покушај да се држава повуче из власништва у медијима. Након тога је блокиран пренос акција запосленима", указао је Брајовић.
Драгишић наводи да је од 180 запослених, свега њих 20 имало права да добије акције, као и још 70 пензионера.
"Не знам шта би тих 20 новинара и 70 пензионера рекло. Једноставно, да им је Агенција понудила они би морали да се састану и одлуче о томе", казао је.
Брајовић, пак, верује, да је Танјуг могао да преживи са запосленима као власницима.
"Не би кренули од нуле, наследили би уговоре са клијентима, опрему и бренд стар 70 година. Наравно, не би могли да наставе да раде са оволико запослених, али из Танјуга су настали и Бета и Фонет и успели су да послују профитабилно. Не верујем да би се клијенти тако лако одрекли Танјуга и ја да сам имао право прихватио бих да постанем акционар", навео је Брајовић.
Он је додао да је грешка што се о свему овоме није разговарало раније и да су и менаџмент и запослени направили грешку што то питање нису постављали гласније.
"Ни менаџмент није радио свој посао када је реч о будућности фирме, а и редакција је морала нешто да уради – макар да поставља питања. Мислим да и даље има простора да се нађе решење, али иницијатива мора да потече из саме куће, а не да се само чека да држава одреши кесу", казао је Брајовић.
Он је указао да је Танјуг раније био привилегован на агенцијском тржишту у Србији јер је имао финансијску подршку државе.
"Али сада је дискриминисан, јер му није дата шанса да се бори са Бетом и Фонет под истим тржишним условима", истакао је.
Драгишић је појаснио да то што је Танјуг имао подршку државе не значи и да су плате запослених биле велике.
"Просек плата у Танјугу је 20 одсто испод републичког просека, новинари и уредницима зарађују 30 или 32 хиљаде месечно", навео је.
Он је нагласио да је та агенција тренутно "финансијски сређена".
"Танјуг је изашао из свих дугова, покренут је Биз сервис да који би требало да донесе профит кроз сарадњу са компанијама, и сада послује позитивно", додао је.
Драгишић је нагласио да дели утисак већине запослених да је постојала намера да се Танјуг "угуши".
"Али немам доказа за то", додао је.
Он је потврдио да је директорица Танјуга Бранка Ђукић запосленима рекла да постоји решење за ситуацију у којој се та агенција нашла, али да није рекла какво и које.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.