Приватизација медија од 2014. године

05. 11. 2015.

Извор: vreme.com

Укинут Танјуг

Влада Србије донела је Одлуку о правним последицама престанка ЈП Новинска агенција Танјуг, имајући у виду да члан 146. Закона о јавном информисању и медијима предвиђа да Закон о Јавном предузећу новинска агенција Танјуг престаје да важи датумом потписивања купопродајног уговора, односно најкасније 31. октобра 2015. године, саопштило је Министарство културе и информисања.

Како је наведено, током претходних месеци Агенција за приватизацију организовала је два јавна позива за продају Танјуга, који су проглашени неуспешним, јер није било заинтересованих купаца.

У складу са Законом о информисању и медијима, Влада Србије донела је, како се наводи, Одлуку о правним последицама престанка Јавног предузећа новинске агенције Танјуг.

Том одлуком се, између осталог, предвиђа да ће сви запослени добити отпремнине у складу са Програмом за решавање вишка запослених у процесу приватизације, као и да ће им бити плаћено за рад и ангажман у периоду до доношења Одлуке о правним последицама престанка Јавног предузећа новинске агенције Танјуг, која ће бити објављена у Службеном гласнику Републике Србије.

(Министарство: Влада донела одлуку о престанку Танјуга, Танјуг, 4. новембар 2015 14:10)

***

Министарство културе и информисања Владе Републике Србије подсетило је данас на то да је током претходних месеци Агенција за приватизацију организовала два јавна позива за продају Јавног предузећа Новинска агенција Танјуг, који су проглашени неуспешним јер није било заинтересованих купаца.

С обзиром на то да члан 146 Закона о јавном информисању и медијима предвиђа да Закон о Јавном предузећу Новинска агенција Танјуг престаје да важи датумом потписивања купопродајног уговора, односно најкасније 31. октобра, Влада је донела Одлуку о правним последицама престанка Јавног предузећа Новинске агенције Танјуг.

Овом одлуком се, између осталог, предвиђа да ће сви запослени добити отпремнине у складу са Програмом за решавање вишка запослених у процесу приватизације.

Такође, овим документом је предвиђено да ће радницима бити плаћено за рад и ангажман у периоду до доношења поменуте одлуке, која ће бити објављена у Службеном гласнику Србије.

(Донета одлука о правним последицама престанка Јавног предузећа новинске агенције Танјуг, Сајт Министарства културе и информисања, 4. новембар 2015 14:10)

ПРИЛОГ КУЛТУРИ СЕЋАЊА: "Овде Телеграфска агенција нова Југославија…Танјуг јавља, Танјуг јавља…"

 

На фотографији од 5. новембра 1943. је прва редакција нове агенције: Моша Пијаде, Владислав Рибникар, Лепа Пијаде, Олга Хумо и Јара Рибникар. На њој се виде и Иво Лола Рибар, Владимир Велебит и др Иван Рибар. Ову фотографију прве, ратне редакције Танјуга направио је Вили Шимунов-Барба. Тај тренутак је овековечио својом "Лајком".

***

У време кад је Агенција почела да ради, а први извештај емитован је 5. децембра 1943, директор Танјуга био је Владислав Рибникар. Извештачи су били Милан Гаврић и Махмут Коњхоџић, фото-репортери Вили Шимунов-Барба и Данило Кабић, а радио-телеграфисти Вељко Драгићевић, Јозо Буторац, Анђелко Ганчевић и Анте Руњић, стенографи Александар Тепавчевиц и Никита Баков, а преводиоци Лепа Пијаде, Олга Хумо и Јара Рибникар.

( КУЛТУРА СЕЋАЊА – ТАНЈУГ > КРАТКА ИСТОРИЈА СЛАВЕ И ПРОПАСТИ ВРЕМЕ | БР 1180 | 15. АВГУСТ 2013. )

***

Током Другог светског рата настаће нова југословенска новинска агенција – Танјуг. Танјуг је био прва новинска агенција на слободној територији једне земље, основана у окупираној Европи у Другом светском рату,по чему је била јединствена у свету. Наиме, њу није основала држава,нису је организовали акционари, нити су је формирали издавачи новина. Њена прва редакција радила је углавном у шуми.

Танјуг је основан у новембру 1943. године у Јајцу (Босна и Херцеговина)с циљем да верно презентује свету шта се код нас збива и да упозна читаоце шта се збива у свету. Оснивач Танјуга био је Моша Пијаде,који му је дао и име, а први директор био је Владислав Рибникар. Танјуг је почео рад помоћу малог трофејног предајника, гештетнера (машином за умножавање) у лошем стању и раштимоване писаће машине. "Овде Телеграфска агенција нове Југославије... Танјуг јавља, Танјуг јавља...",биле су речи којима се, по први пут 5. новембра 1943. године, огласила новонастала агенција.

Од оснивања ова агенција је била под снажним утицајем совјетске новинске агенције Тасс. Родољуб Чолаковић био је официр за везу Танјуга у Москви са централом у Тассу. Танјуг је преко Москве емитовао у свет шта се дешава у Југославији.

Нова агенција издавала је билтен. Први број носио је датум 10. новембар 1943. године, а прва информација гласила је: "Пре извесног времена дошао је у Југославију британски бригадни генерал Меклејн, као изасланик команданта савезничких оружаних снага на Средњем истоку Е. М. Вилсон при врховном штабу НОВ и ПОЈ. Приликом своје посете, генерал Меклејн предао је врховном команданту НОВ и ПОЈ, другу Титу, писмо командантаВилсона..."

Прву информацију о формирању Танјуга објавила је радио-станица Слободна Југославија средином новембра 1943. године, чије је седиште било у Москви. Прислушна служба ББЦ-ја, која је пратила емисије Слободне Југославије,била је прва страна радио-станица која је објавила информацију о оснивању Танјуга.

У првим годинама рад је организован по узору на совјетски Тасс, да би временом уз ширење дописничке мреже у свету и контакте и сарадњу агенцијама, Танјуг прерастао у агенцију која ће тежити да испуњава основне професионалне стандарде: брзину, тачност, прецизност,занимљивост, аналитичност.

Дописници Танјуга најчешће су користили техничке услуге дописништава Ројтерса широм света, па је дружење с новинарима најугледније светске агенције несумњиво допринело добром стручном усавршавању. Захваљујући дописницима и вестима других агенција, Танјуг је јављао готово све што би могло да задовољи и најзахтевније: од извештаја о природним катастрофама и државним ударима, политичким скуповима и светским спортским шампионатима, интимама крунисаних глава до необичности које се понекад догађају обичним људима.

Први задатак Танјуга био је, као што је то у новембру 1943. године објаснио Моша Пијаде, да радио-телеграфским емисијама обавештава свет о збивањима на југословенском фронту у борби против нацистичке Немачке, али и о револуционарним друштвеним, политичким и економским социјалистичким реформама, које је за послератни период припремао носилац антифашистичке борбе, Комунистичка партија Југославије. Тај задатак успеш-но је испуњен захваљујући и помоћи савезничких медија, попут ББЦ-ја.

У послератном периоду Танјуг је брзо развио своју мрежу дописништва уземљи, али и у свету. Агенција је зато постала важан извор информација за све југословенске медије.

Ова агенција је на самом почетку била чисто буџетска установа. Од 1952. године увела је претплату на своје сервисе, па је тако почело делимично самофинансирање Танјуга. Држава је, међутим, и даље бринула о функционисању "Емисије за иностранство", редакције која је, у ствари, била Танјуг за свет, нудећи страном тржишту обиље информација на енглеском,француском, шпанском и немачком језику. Агенција се и технички брзо развијала, па су први телепринтери уведени већ 1947, а први радио-принтерски канали 10 година касније. Компјутерска ера Танјуга започела је 1985. године.

У сукобу Тита са Стаљином 1948. године, Танјуг је одиграо веома значајну улогу, у атмосфери у којој је СССР са својим савезницима из Источног блока покушавао да изолује Југославију.

Током периода хладног рата и блоковске поделе света, Танјуг се све боље позиционирао у свету. Томе је допринела пре свега улога СФРЈ у Покрету несврстаних, где се она појављивала као један од лидера. Таква њена улога политичке неутралности у подељеном свету допринела је и порасту поверења у Танјуг. Информације југословенске новинске агенције користили су медији и са Запада и са Истока. С друге стране, држава је озбиљно водила рачуна о развоју Танјуга, улагала је у развој дописничке мреже и у модернизацију опреме. На врхунцу свога развоја, у периоду од шездесетих до осамдесетих година прошлог века, Танјуг је израстао у агенцију која је 1968. године по снази била рангирана као осма новинска агенција у свету. Средином седамдесетих, Танјуг је био једна од најпоузданијих новинских агенција у свету. Тада није била реткост да претекне Ројтерс, АФП и АП ексклузивним информацијама. Тако је, на пример, дописник Танјуга из Вијетнама Михаило Шарановић 1975. године први јавио о паду Сајгона. Ту вест пренеле су све светске агенције, наводећи Танјуг као извор, (Бриза, 2009).

Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година 20. века, међутим,Танјуг доживљава драматичан пад у сваком смислу. Падом Берлинског зида крајем 1989. године званично нестаје блоковске поделе света,чиме Покрет несврстаних, чији је један од лидера била СФРЈ, драстично губина значају. Самим тим, и значај агенције попут Танјуга у светским оквирима постаје далеко мањи.

И док се у Европи слави пад Берлинског зида, на простору бивше Југославије у исто време припремају се крвави ратови, који ће значајно уназадити медије у овом региону, а међу њима и Танјуг.

Од некада угледне светске агенције, Танјуг се током деведесетих година, под режимом Слободана Милошевића, претворио у пропагандну машину за припрему рата. Сличну судбину доживели су сви државни медији у Србији. Током ратова на простору СФРЈ Танјуг је прекршио основна правила агенцијског извештавања, јер је из његових вести и извештаја ишчезла најважнија карактеристика – објективност. Уз то, инфраструктура, која је деценијама била грађена, лошим пословањем разних руководстава агенције,готово да је била потпуно уништена. Уништен је и највећи део дописничке мреже. Ипак, највећа цена коју је Танјуг платио било је губљење поверења клијената у истинитост информација. Некада угледна агенција разбијена је у парампарчад, а последице таквог пословања у доброј мери осете се и данас, (Бриза, 2009).

Заједно са распадом СФРЈ на саставне делове распадао се и Танјуг, тако да су и новинске агенције у новонасталим државама заправо у највећој мери настале из Танјуга. У Хрватској Хина (Хрватска извјештајна новинска агенција), у Босни и Херцеговини Срна (Српска новинска агенција)и Фена (Федерална новинска агенција), у Црној Гори Мина, у Словенији Ста (Словенска тисковна агенција), у Македонији Миа (Македонска информативнаагенција), на Косову – Косова пресс.

Танјуг никад није био политички неутралан. Његова предност у то време је била што је био на челу Пула новинских агенција несврстаних земаља, тако да је имао изворе у националним агенцијама многобројних несврстаних земаља, који су често били затворени за велике агенције, а и зато што је, захваљујућ инесврстаној позицији Југославије, имао лакши приступ и Вашингтону и Москви него што је, на пример, АП имао Москви, а ТАСС Вашингтону (Бриза, 2009).

( Динко Глухоњић: Дискурс агенцијског новинарства, Нови Сад 2011.)

***

Телеграфска агенција Нова Југославија - Танјуг - основана је 5. новембра 1943. у Јајцу.

"Овде Телеграфска агенција нова Југославија…Танјуг јавља, Танјуг јавља…" биле су речи којима се, први пут, 5. новембра 1943. огласила новооснована агенција.

"Први задатак Танјуга је био да преко радио-телеграфских емисија обавести свет о свему што се збивало на Другом заседању АВНОЈА у Јајцу.

Забележено је како Танјуг добио свој назив, како се дошло до скраћенице од шест слова.

Разматране су многе варијанте и идеје. Једни су се залагали да се зове Телеграфска агенција слободне Југославије (ТАСЈУГ), новинско -телеграфска агенција нове Југославије (нотасјуг), или Телеграфска агенција нова Југославија (ТЕНАНОЈ). Идеја је, кажу, било још, али већина скраћеница је, кад се изговоре, звучала или прокинески или просовјетски.

Моши Пијадије, синула идеја: зваће се Танјуг, што ће у пуном називу рећи - Телеграфска агенција нове Југославије…

Оснивање Танјуга овековечено је и фото апаратом. На фотографији од 5. новембра 1943. је прва редакција нове агенције: Моша Пијаде, Владислав Рибникар, Лепа Пијаде, Олга Хумо и Јара Рибникар. На њој се виде и Иво Лола Рибар, Владимир Велебит и др Иван Рибар.

Ову фотографију прве, ратне редакције Танјуга направио је Вили Шимунов-Барба. Тај тренутак је овековечио својом "Лајком". Он је иначе радио за Танјуг и - ратовао. Погинуо је 26. маја 1944, у време немачког десанта на Дрвар. Први директор био је Владислав Рибникар.

Танјуг имао је у једном тренутку чак 48 дописника широм света, и сврставан је у 10 најјачих светских агенција и имао водеће место у Пулу агенција несврстаних земаља, што је у тадашњим међународним околностима имало велики значај.

Овако висок рејтинг Танјуг је стеко заслужено први јавио да су Вијетнамци 1975. ослободили Сајгон (Хо Ши Мин), да је отпочела инвазија на Кубу 1961. године, да су трупе Варшавског уговора 1968. ушле у Чехословачку. Први је 1972. јавио да је Боби Фишер постао шаховски првак света и пре других је огласио и пад Николае Чаушескуа у Румунији 1989.

Кроз Танјуг су прошла многа позната, најпознатија имена југословенског новинарства, која ће остати упамћена и ван ових простора, јер су њихови текстови објављивани и у страним листовима: Бранко Богуновић, Момчило Пудар, Михаило Шарановић, Мирко Аксентијевић, Милош Ћоровић, Божидар Кажић, Борислав Лалић, Јован Вавић...и многи други.

(КАКО СУ ПОЧЕЛИ: Телеграфска агенција нова Југославија… Танјуг јавља, Танјуг јавља, Српска телевизија

ПРИЛОГ КУЛТУРИ СЕЋАЊА: Танјуг у ослобођеном Београду 1944

***

Група сарадника и техничара Танјуга (на слици десно) је са Виса, са сопственом радиостаницом, пребачена авионом у Ваљево. Овде су у току неколико дана емитоване вести о борбама за ослобођење Србије и Београда за земљу и иностранство. Док се радиостаница пресељава у Аранђеловац, новинарски сарадници као ратни извештачи прате завршне операције за ослобођење Београда. Из Аранђеловца је Танјуг први послао вест у земљу и у свет о ослобођењу главног града Југославије 20. октобра 1944. године. Прва три дана по ослобођењу, радио-станица и редакцијска група су радили у згради бр. 14. у Улици Леди Каудри. Расуло које је у окупаторским и издајничким редовима наступило у време битке за Београд, искористило је неколико службеника окупаторске Агенције „Рудник", симпатизера народноослободилачког покрета, да спасу неке радио-телеграфске уређаје. Радио-телеграфисти Ђуро Перушић, Милош Чернеј и други изнели су у то време у стан Чернеја на Звездари, где се већ налазио пријемни центар Агенције „Рудник", неколико хелапарата за пријем и отпрему, четири дуготаласна радио-телеграфска пријемника, два велика -радио-апарата, више помоћних машина и резервних делова. Истовремено је домар Раде Томић, заједно са овом групом, склонио на скровита места у подруме неколико телепринтера, писаћих машина и машина за умножавање и већу количину матрица и гештетнерске хартије. Захваљујући овој сачуваној радио-техници и осталом материјалу, брзој поправци затечене опреме и помоћи војних јединица од неколико давача и пријемника, агенција Танјуг је била у стању да већ 25. октобра 1944. године, два дана после усељења, почне издавати Билтен спољнополитичких вести на писаћој машини, а дан касније, 26. октобра, да тај билтен у већој количини умножава на гештетнеру.

Први директор Танјуга у Београду Иво Вејвода је, сећајући се тих дана, записао: „Средином октобра 1944. године напустио сам Топуско да бих преко Барија једним совјетским авионом дошао у Ваљево. Одатле сам прешао у Аранђеловац, где су ми другови саопштили да одмах кренем за Београд и преузмем дужност директора Танјуга.

Сећам се да сам 23. октобра 1944. године по подне стигао пред данашњу зграду Танјуга, где сам затекао сестре Леонтић, ложача, шофера и домара Раду Томића. Томић ми је тада испричао да су он и два радио-телеграфиста у току битке за Београд изнели из зграде неколико пријемних и отпремних радио-апарата, који су нам, заједно са затеченим машинама, омогућили да за два дана отпочнемо рад издавањем билтена спољнополитичких вести.

Када после скоро двадесет година размишљам о том периоду и сам се чудим како је посао у агенцији врло брзо почео да тече нормално. На окупу су били техничари који су одмах обезбедили пријем вести из света. Нашла се и група преводилаца која је без тешкоћа преводила вести иностраних агенција. Заједно са њима је била и група новинара добрих професионалаца, који су експедитивно припремали ове вести за билтен. Из свих крајева земље су пристизали нови сарадници, било на сопствену иницијативу или што су их слала политичка руководства.

Опште радно одушевљење у Агенцији омогућило је да савладавамо све врсте тешкоћа. По цео дан смо радили и многи од нас смо у радним просторијама и спавали, а сви се у агенцијској мензи хранили. Уживали смо да се не крећемо из Танјуга. Агенција је пословала, иако је мало ко од нас о њој раније имао неку представу."

(Из зборника Два века српског новинарства - одломак из књиге „Танјуг 1944-1963", Београд, 1963.)

Зграду у којој је до укидања био смештен Танјуг, познату под називом "Призад", пројектовао је архитекта Богдан Несторовић (1905-1975). Она је подигнута 1938. године. Има шест спратова и пример је касног модернизма у архитектури Србије. У "Призаду" је у време Другог светског рата био смештен немачки Гестапо. После II светског рата ОЗНА је по уласку у Београд, прво била смештена на Обилићевом Венцу у згради ПРИЗАД-а (В: Др Коста Николић „Мач револуције - ОЗНА у Југославији 1944-1946"), а потом је у тој згради радио Танјуг.