Приватизација медија од 2014. године

05. 11. 2015.

Аутор: Ненад Николић Извор: НУНС

Може ли „некооперативни“ новинар постати власник медија у Србији

Пре нешто више од годину дана, размишљао сам о томе да покренем свој интернет портал који би се бавио проблематиком „процедура и стандарда“ рада државне управе, локалне самоуправе и јавних предузећа, како код нас тако и у ЕУ. И то из разлога што сам приметио да већ годинама не постоје медији који на „не емотиван“ или „сувише стручан“ начин информишу грађане о догађајима око нас, ЕУ или учешћа у другим организацијама.

 

Некако у исто време, почела је приватизација медија у Републици Србији, тачније локалних и регионалних јавних сервиса, против чега сам се искрено бунио, јер, управо познавајући дешавања у региону југоисточне Европе, схватио сам да се на тај начин врши смањење информативног простора, преко потребног грађанима на локалу, а у који приватне компаније нису спремне да уђу уколико не доносе профит власнику медија. Тиме се поново враћамо на почетни проблем о непостојању квалитетног информисања грађана из некада јавних, а данас приватних медија, плаћених од стране државе, локалне самоуправе или јавних предузећа.

Како је време приватизације медија у Републици Србији одмицало, разговарао сам са колегама из ЈРДП „Радио Пожаревац“ о томе да ли су спремни да учествују у куповини овог медија. Како нико није био спреман, пријавио сам се Агенцији за приватизацију као заинтересовано лице за куповину ЈРДП „Радио Пожаревац“, али и за куповину листа „Реч народа“ из Пожаревца и радио „БЦ инфо“ из Беле Цркве, који су ми били потребни ради лакшег финализовања мог бизнис плана. Агенцији за приватизацију сам такође поднео, у грубим цртама, бизнис план свог будућег медијског предузећа, који готово да није имао финансијских веза са локалном самоуправом.

Такав тип бизнис плана сам направио управо познавајући прилике у нашим локалним самоуправама, у којима њихови челници од медијских кућа очекују да о њима говоре у суперлативу, јер су им за то доделиле новац из буџета (који пуне сви грађани), попут ПР компанија (чије услуге вишеструко коштају). Такав став омогућила су ми одлична предавања Марка Недељковића и Милоша Петровића о предузетничком новинарству, у организацији фондације Конрад-Аденауер Стифтунг, септембра 2014.

Крајем априла — почетком маја, стигла је и прва процена ЈРДП „Радио Пожаревца“ на око 30.000 € (неких 50% више од моје процене вередности овог медија). Мало потом покварио се главни предајник од 5кW (лампаш), чија је оправка вредела више хиљада евра и била финансијски неоправдана. Цена новог, квалитетног предајника на тржишту је до 8000 €.

О томе сам средином маја обавестио Агенцију за приватизацију и она је наложила нову процену предузећа, које је, за дивно чудо, овога пута стајала неколико стотина евра више него првог пута, без обзира на велику промену у имовини ( ЈРДП „Радио Пожаревац“ од маја ради на помоћном предајнику од 3,5кW, такође лампашу).

Крајем маја, са колегом Владом Винкићем одлазим до колега у РТВ Нови Сад, како би се упознали са могућом сарадњом са овим јавним сервисом по приватизацији ЈРДП „Радио Пожаревац“, из разлога што ЈРДП „Радио Пожаревац“ покрива део Јужног Баната који не покрива ова радиодифузна установа.

Маја месеца, почиње изокола прича да ћу локалној самоуправи, за закуп садашње зграде радија уместо 100.000 динара морати да плаћам 400.000 динара. Добио сам и информацију да нећу моћи да очекујем ни новац од локалне самоуправе, из разлога што је новац за ЈРДП „Радио Пожаревац“ већ буџетски опредељен, у износу од 7,5 милиона динара за првих 6 месеци његовог рада.

Веома мало ме је погодио проблем са простором, јер сам и овако мислио да у неко скорије време (пар година) пребацим емисиону технику и радио у простор (зграду) који ће бити адекватније пројектован од садашњег, а са циљем лакшег вођења једног савременог медија. Стога сам убрзо пронашао одговарајући плац за будућу зграду, као и могуће финансијере његове изградње, јер би се користиле нове технологије и матерјали у изградњи овог објекта. О овоме сам обавестио колеге из радија.

Због личних проблема током летњих месеци нисам свраћао до колега у ЈРДП „Радио Пожареавц“, али из медија („Бум 93“ Пожаревац ) сазнајем да се зграда у којој се налази ЈРДП „Радио Пожаревац“ ускоро враћа старом власнику. Знајући дуготрајност процедура и верујући да имам више шансе у разговору око цене закупа са власником зграде него са локалном самоуправом, нисам писао Агенцији приговор у вези са оваквим развојем догађаја. Ово ми је потврдио и Светомир Мирковић, директор ЈРДП „Радио Пожаревац, који ми је том приликом рекао да је и он дао зелено светло да се зграда врати старом власнику. Такође ме је обавестио и да постоји проблем задуживања ЈРДП „Радио Пожаревац“, како би биле исплаћене плате (пет радника) и остале обавезе. Ово ме је мало зачудило из разлога што према закону, локална самоуправа има обавезу да финансира рад медија до краја процеса приватизације (31. октобар 2015.).

У међувремену посећујем више одличних семинара из пројекта „Новинар као власник и управљач медијског предузећа“ у организацији Асоцијације медија, уз подршку Министарства културе и информисања. Између осталих, урезало ми се у памћење предавање Ружице Крџић, власнице „ТДИ“ радија и „Студија Б“. Она је, између осталог, говорила и о свом, не тако добром искуству у куповини медија у Србији, као и да се у већини случајева, не купује оно што је и плаћено.

Њено искуство ми је добро дошло, када сам почетком октобра поново свратио до ЈРДП „Радио Пожаревац“, како бих чуо од колега докле је дошао, односно где је застао процес приватизације овог медија. У радију сам се на кратко сусрео и са Владом Винкићем, који је имао састанак управног одбора ЈРДП „Радио Пожаревац“, на коме су расправљали о томе како је ЈРДП „Радио Пожаревац“ тренутно у дуговању од 2,7 милиона динара, од чега 700 000 за електричну енергију (колико би потрошио и мањи производни погон), те да му прети искључење са мреже. Мало ми је била невероватна та прича о насталом дугу ЈРДП „Радио Пожаревац“, јер је ова медијска кућа у претходном периоду добијала буџетске дотације у износу од око 1,2 милион месечно за плате 17 радника, а сада је запошљено само 5 радника, што је смањење од 70%.

До 31.06. била су измирена сва приспела дуговања које је ЈРДП „Радио Пожаревац“ имао, а незванично сам упознат да је сам ЈРДП „Радио Пожаревац“ био у плусу и да су неке локалне самоуправе имале дуговање према њему. О својим сазнањима обавестио сам надлежне у Агенцији за приватизацију (11.10.2015.) као и надлежне у Агенцији за борбу против корупције (13.10.2015).

Иако о достављеним поднесцима никога нисам обавештавао, после неколико дана добијам незваничне информације о постојању опструкције приватизације ЈРДП „Радио Пожаревац“од стране локалних моћника. Онда ми је синула реченица коју ми је један старији градски функционер рекао прошле године на неком састанку.…, „да су му његове партијске колеге рекле како сам некооперативан“, нашта сам му одговорио „да никада у животу нисам ни разговарао са њима, тако да не знам о каквој некооперативности говоре“.

О могућим малверзацијама, као и постојању опонената мојој куповини ЈРДП „Радио Пожаревац“ обавестио сам 25.10. надлежне у Министарству културе и информисања, као и у Агенцији за приватизацију и Агенцији за борбу против корупције. Том приликом сам навео да не одустајем од куповине ЈРДП „Радио Пожаревац“ те да захтевам да се обави и фамозни други круг приватизације овог медија.

Истог дана, у Скупштини града Пожаревца донета је одлука о „Ребалансу 2“ за ЈРДП „Радио Пожаревац“, којим би били плаћени сви трошкови који су настали од 01.07. до 31.10., како би све било у складу са позитивном законском регулативом. Ово је чудно јер су измене Закона о информисању извршене још 29.06. , тако да је постојало доста времена да се настави буџетско финансирање ЈРДП „Радио Пожаревац“

Како сам због обавеза мање пратио дешавања у Скупштини Града Пожаревца, прелистао сам скоро и Службени Гласник Града Пожаревца, где сам нашао да је на седници одржаној 30.9. донета одлука о продаји ЈРДП „Радио Пожаревац“ по цени од 33% од првобитно процењене, те да се ова одлука достави Министарство привреде и Агенција за приватизацију, како би било настављен даљњи процес приватизације ЈРДП „Радио Пожаревац“. О насталим дуговима до ЈРДП „Радио Пожаревац“ за период од 1.7. до 30.9. није било ни речи!?

И на крају остаје ми доста питања везана за токове приватизације ЈРДП „Радио Пожаревац“.

Да ли су надлежни пријавили настала дуговања Агенцији за приватизацију до 11.10.2015.?!

Зашто је одлука о финансирању ЈРДП „Радио Пожаревац“ донета тек 25.10.2015.?!

Каква ће бити одлука Агенција за приватизацију у вези са ЈРДП „Радио Пожаревац“?!

Једино у шта сам сигуран у овом тренутку је да ћу се, без обзира на сва дешавања, свим правним средствима борити за овај медиј!