Приватизација медија од 2014. године
05. 11. 2015.
И 'незналице' купују медије у Србији
Процес приватизације медија у Србији школски је примјер сјајне идеје и очајне реализације.
Власници локалних медија у Србији у већини случајева постају људи који немају везе с тим послом, или се повезују с владајућим странкама.
“Као кад купиш нов кревет - ил' се вртиш целу ноћ, ил' заспиш чим легнеш", описује Синиша Трајковић, главни и одговорни уредник листа Панчевац, како је то бити приватизиран.
За сад добро спава, иако се још навикава - најстарији седмичник на Балкану, основан 1869. године, од прије мјесец има новог власника, који се у Панчеву бави продајом, регистрацијом и поправком аутомобила.
"Да смо о овоме разговарали пре годину дана, другачија би вероватно била и прича. Тада је требало апеловати на извршну власт и скупштину да у неколико промени правила игре ко може да учествује на аукцијама. После тога, све ове приче су празне. Како да вам кажем... Човек се појавио, није био једини, било је све поштено, отворено, четворо такмаца, он је највише подигао ону палицу и купио Панчевац", тврди Трајковић.
Сјајна идеја, очајна реализација.
Ништа спорно у чињеници да је држава одлучила изаћи из власништва над медијима, ништа спорно ни у цијени по којој су медији продати, кажу у Удружењу новинара Србије.
Међутим, управо завршени процес приватизације медија у Србији оцјењују као школски примјер сјајне идеје и очајне реализације.
"За приватизацију нису били спремни медији, а у финишу се показало да је држава потпуно неспремна. Дакле, имамо Агенцију за приватизацију, у којој је први човек суспендован. Суспендован је, између осталог, и због погрешног тумачења Закона о приватизацији медија, и ми сад имамо једну потпуну парализу. Данас сазнајемо да се гаси и национална новинска агенција Танјуг и са те тачке гледишта не можемо да дамо прелазну оцену о приватизацији медија у Србији", казао је Нино Брајовић из Удружења новинара Србије.
Од педесет медија у Србији за које је објављен Јавни позив за продају капитала, за њих 36 поступак је окончан.
У онима који нису продати слиједи друга фаза приватизације, у којој медији у року од 30 дана расписују Јавни позив за расподјелу акција, на шта запослени имају право, уколико претходних година нису постали власници акција великих државних предузећа, попут Јата, Телекома или Електропривреде.
У Агенцији за приватизацију кажу да је, што се њих тиче, приватизација медија у Србији прошла без нерегуларности, те да је сваки појединачни уговор потписан тек након провјере Републичке радиодифузне агенције и Управе за спречавање прања новца.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.