Приватизација медија од 2014. године
04. 11. 2015.
Хоће ли Танјуг престати да јавља
Рок за приватизацију медија истекао је 31. октобра, а тада је престао да важи и Закон о јавном предузећу Новинска агенција Танјуг. Тиме је овај медиј, који није успео да пронађе новог власника, правно гледано, престао да постоји. Каква је судбина Танјуга, с обзиром на то да је премијер Александар Вучић недавно казао да с тим у вези постоји неколико могућности, јуче нисмо могли да сазнамо у министарствима за културу и привреду, а ни у Агенцији за приватизацију.
Генерални секретар Удружења новинара Србије (УНС) Нино Брајовић каже за „Политику” да је управо случај Танјуга показатељ да су држава и медији у процес приватизације ушли неспремни.
- Када се, ни приликом другог покушаја продаје Тануга, купац није појавио, Агенција за приватизацију је имала времена да понуди менаџменту могућност преноса капитала на запослене без накнаде. Како то није урађено пре престанка важења закона о Танјугу, радници су остали без прилике да постану власници медија у ком раде - објашњава Брајовић.
Директорка Танјуга Бранка Ђукић јуче није одговарала на наше позиве, а запослени у овој новинској агенцији кажу да немају информације о својој судбини.
- Нико нам се није обратио и објаснио шта нас чека. Кулоарске приче кажу да Танјуг одлази у историју, а нас 188 запослених труди се да ради као да је све у савршеном реду, свесни да нам је будућност неизвесна - казао је један од радника Танјуга.
Закон о јавном информисању предвидео је да у случају да нема заинтересованих купаца за медиј, он бесплатним преносом капитала пређе у руке радника.
Бесплатним преносом капитала запосленима до сада је приватизована само Радио-телевизија Врање, али неславно.
Наиме, Агенција за приватизацију одлучила је да новинари не могу да буду стопостотни власници медија у ком раде, па је акције поменуте телевизије расподелила тако што је 67 одсто пренето у Акционарски фонд, а запосленима остатак. На тај начин, РТВ Врање је и након приватизације већински остала у власништву државе.
Тадашњи директор Агенције за приватизацију Љубомир Шубара одлуку је образложио позивајући се на Закон о приватизацији, „према ком су приватизована сва друга предузећа”, док је Министарство културе и информисања објашњење сматрало неутемељеним и правно неодрживим, позивајући се на „свој” пропис - Закон о јавном информисању. Подршка идеји да запослени у ТВ Врању постану власници тог медија стигла је и од Министарства привреде. Наиме, због спорне одлуке министарство је покренуло надзор над радом агенције.
- Ни данас не знамо резултате надзора, нити нам се ко обраћао. Против Агенције за приватизацију покренули смо тужбу пред Управним судом - подсетио је доскорашњи директор РТВ Врање Зоран Величковић.
Телевизија Тутун је, такође, један од медија који се спремио да пређе у руке радника. Услове за уписа акција, како сазнајемо, испунио је један од бивших запослених. Међутим, агенција ни након законски прописаног рока од 15 дана није наставила процедуру.
- Од 73 медија новог купца није пронашло њих 37, а око 25 испуњава услове за приватизацију бесплатним преносом капитала на запослене. Држава, то јест Агенција за приватизацију, кочи приватизацију и рад ових медија - казао је Брајовић и додао да они немају више право на пројектно финансирање, чиме су остали без средстава неопходних за функционисање.
Иако се за излазак из власништва у медијима држава залаже већ пуних десет година, оваквим тумачењем закона може јој се десити да остане већински власник у бар 25 медија.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.