Приватизација медија од 2014. године
23. 10. 2015.
И даље тајна шта је „отишло” за 85.000 евра
Уговор о продаји РТК и даље недоступан јавности
Купопродајним уговором, који је прошлог четвртка (15. октобра) потписан у Агенцији за приватизацију, Радио-телевизија Крагујевац је и званично из јавног прешла у приватно власништво.
До коначног завршетка приватизације и промене статуса потребно је још да привредник из Крушевца Радоица Милосављевић најдаље до сутра (осам дана од дана потписивања купопродајног уговора) Агенцији за приватизацију уплати преостали новац, који је понудио приликом првог круга приватизације.
Подсећања ради, треба навести да је Милосављевић, као једини заинтересовани купац постао нови власник крагујевачке јавне медијске куће за 85.500 евра, односно за 117 више од почетне цене која је износила 85.383,33 евра.
Осим ове, пазарио је још шест српских медија (ТВ Панчево, Центар за информисање Нови Кнежевац, ТВ Пирот, ТВ Пожегу, ТВ Брус и Цариброд из Димитровграда), тако да је у једном дану у Агенцији за приватизацију потписао укупно седам купопродајних уговора.
Нема глупих питања, него одговора
Како извештавају медији, власник седам српских телевизија, које су се до сада финансирале из буџета, изјавио је да ће задржати досадашњи програмски концепт и да радници не треба да брину за своју егзистенцију.
Он је најавио улагања у набавку нове опреме и средства за рад, али га на модернизацију медија које је купио, без обзира на његове намере, обавезује и потписани уговор.
Одмах након потписивања уговора старо пословодство РТК одржало је састанак са запосленима и мада се очекивало да ће их нови газда удостојити свог присуства, то се није догодило.
Обавештени су да ће послати свој менаџмент и да они треба да раде као и до сада.
Како је раније изјавио, највећи телевизијски газда на локалном нивоу у Србији одлучио је да у оквиру делатности којима се до сада бавио прошири своје активности, а избор је пао на средства јавног информисања, односно телевизије.
Свима, који се иоле разумеју у медије, јасно је да од локалних телевизија нема директног профита и да у њих само треба сипати, као у бунар без дна, јер је реч о скупим играчкама, па се поставља питање који је био његов мотив да уђе у причу од које нема вајде и која само може да га кошта?
Примера ради, овдашња телевизија је, према подацима из финансијског извештаја, планирала да ове године потроши пуних 80 милиона динара, при чему би сама требало да заради свега 5,9 милиона.
Није ли, можда, све ово само обланда за прављење нове напредњачке ТВ мреже за потребе предстојећих избора или Радоица много воли телевизије, па их купује по Србији као бомбоне. Све је могуће.
Међутим, чињеница да је овај крушевачки бизнисмен, после више од два месеца од отварања понуде, постао стопостотни власник крагујевачке телевизије, није још увек крагујевачкој јавности учинила доступном информацију шта је нови газда добио за тих 85 и по хиљада евра.
Иако је овде реч о јавној својини, чија продаја подразумева пуну транспарентност, у градској управи још увек није могуће наћи саговорника који би одговорио на ова питања.
Иначе, питање је по предвиђеној процедури преко информативне службе Скупштине града прослеђено помоћнику градоначелника за медије Обраду Турковићу.
Његов одговор био је да град није учествовао у спровођењу процеса приватизације РТК!?
Шта је тиме хтео да каже човек који је задужен за медије у граду и да ли заиста мисли да су грађани Крагујевца до те мере неуки и неупућени да не знају чак ни ко спроводи процедуру приватизације, читаоци ће морати да просуде сами.
Ни у Агенцији за приватизацију нису били много причљивији.
Иако је редакција „Крагујевачких” два пута заредом постављала исто питање, позивајући се на јавни инетерс и транспарентност продаје државе имовине, то ипак није помогло.
Док су се раније правдали да не могу да дају никакав одговор пре потписивања купопродајног уговора, сада нас нису удостојили никаквог одговора, бар до закључења овог броја новина.
Потрошили 80, зарадили шест милиона
Делимичан одговор на ово питање могао би се једино наслутити из две одлуке које су на пречац усвојене на седници Скупштине града 10. јуна ове године, по налогу Министарства привреде, мало пре него што је продужен рок за приватизацију медија.
Том приликом, на брзину је промењен титулар имовине, па су у делу који се тиче измене у акту о оснивању јавног предузећа РТК речи „државни капитал” замењене речима „јавни капитал јединице локалне самоуправе, односно Града Крагујевца”.
Друга одлука односила се на метод и модел приватизације ЈП РТК и у два члана стоји да се у поступку приватизације продаје сто посто капитала који град Крагујевац има у поступку приватизације, као и да почетна цена за продају износи сто посто процењене фер тржишне вредности целокупне имовине са стањем на дан 31. децембар 2014. године.
Да ли то значи да је за 85 и по хиљада евра продато све чиме је располагала РТК, односно што је имало статус капитала и имовине града Крагујевца, јер се цитиране одлуке не могу другачије тумачити.
Ништа не разјашњава ни податак у одлуци о оснивању РТК у коме стоји да „основни капитал предузећа износи 7.165.200 динара капитала јединице локалне самоуправе, односно града Крагујевца, односно 714.319 америчких долара по средњем курсу НБЈ на дан 31.12.1998. године”.
Нажалост, ни у једној од одлука, нити у оснивачком акту РТК, не наводи се таксативно шта то све чини поменуту јавну имовину, која се није мењала бар у последње две деценије.
Ови подаци свакако су садржани у приватизационој документацији, која нема статус јавног документа и са њеним садржајем могао је да се упозна само неко ко ју је откупио у поступку приватизације као потенцијални купац.
Познато је, иначе, да је РТК на располагању имала и користила преко 600 квадратних метара пословног простора у згради у Улици Бранка Радичевића 9, затим 14 ари плаца и објекат за емисиону технику од 33 квадрата на Жежељу и 11 ари плаца и 170 квадрата пословне зграде код Завода за стрна жита, где се некада налазио радио предајник.
Да ли је могуће да је све то продато за 85 и по хиљада евра и још по такозваној фер тржишној вредности?
Прецизног одговора на ово питање још увек нема, без обзира на то што је продата јавна имовина.
У року од месец дана купопродајни уговор, у коме је таксативно наведено шта је предмет продаје односно куповине, требало би да стигне и на адресу јавног правобраниоца, који ће, ваљда, у интересу града и грађана Крагујевца, овај документ учинити транспарентним.
Или, можда, неће. Уосталом, видећемо.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.