Приватизација медија од 2014. године
15. 10. 2015.
Нишка телевизија завршила у рукама нишког “Мардока”
У медијској империји породице Радомировић данас су: дневник Народне новине, Нишка телевизија, Телевизија Belle Amie, Радио Belle Amie, портал Belle Amie, Телевизија Сокобања, зајечарски дневник Тимок, пиротски недељник Слобода и Телевизија Блаце.
Нишка телевизија (НТВ), чији је оснивач Скупштина града, добила је недавно приватног власника - конзорцијум који чине нишки дневник Народне новине и физичко лице Слађана Остојић, која је иначе директорка и главна и одговорна уредница Телевизије Зона плус.
НТВ је продата у другом кругу приватизације за 78.000 евра у динарској противредности, што је за 39.500 евра више од почетне цене.
Оваква приватизација једине градске телевизије потврдила је спекулације да је на њу “одавно бацио око ” Видосав Радомировић , који је, заједно са још неким члановима своје породице, власник нишких медија - Народне новине, Телевизија Belle Amie, Радио Belle Amie и интернет портал Belle Amie.
У рукама Радомировића сада су оба градска медија у Нишу - и Народне новине и НТВ.
На југу Србије они су купили и Телевизију Сокобања, зајечарски дневник Тимок и пиротски недељник Слобода.
Њихова Телевизија Belle Amie ових дана купила је Телевизију Блаце, по почетној цени од 2.500 евра.
Све дужи списак медија у власништву Видосава Радомировић и породице недавно му је “обезбедио” епитет, свеједно да ли озбиљан или не, да је “нишки Руперт Мардок”.
Тврдњу да се ова породица налази на челу “нишке медијске империје” пласирали су сами њени чланови, али она све мање личи на пуку хвалисавост.
И Народне новине и Телевизију Зона плус Савет за борбу против корупције је у свом Годишњем извештају о власничкој структури и контроли медија у Србији, објављеном у фебруару ове године, означио као медије који су финансијски, односно власнички блиски властима.
Први круг приватизације НТВ, организован 10. августа ове године, пропао је због непотпуне документације јединог понуђача.
Као једини потенцијални купац тада се појавио конзорцијум које су чиниле Народне новине и нишки бизнисмен Драган Милошевић, кога су медији означили као кума министра одбране и фукционера СНС Братислава Гашића, што није демантовано.
Спекулисало се да је Милошевић заправо продужена рука ТВ Зона плус, чији је власник министров син, Владан Гашић.
У другом кругу приватизације се, међутим, у конзорцијуму са Народним новинама уместо Милошевића нашла Остојићка.
Новина је била и да се на овој аукцији појавио још један понуђач, Александар Живадиновић, иначе дугогодишњи извршни директор маркетинга НТВ, иза кога, према незваничним информацијама, стоји група привредника.
- Ми смо сада купили бренд и фреквенцију. Опрема је из 1996. године, тако да је ту потребно уложити средства да би направили озбиљну телевизију. Програмска шема ће у основи остати онаква каква је била, али ће бити много новитета када је реч о емисијама и другим стварима које чине уређивачку политику. Нишка телевизија ће остати телевизија грађана. Ако тако не буде, онда нема потребе да постоји - рекао је Видосав Радомировић након аукције.
Александар Живадиновић, међутим, упозорава да прича о приватизацији није завршена.
Он је одмах након аукције поднео приговор Министарству привреде, као и поднесак заштитнику грађана Саши Јанковићу, у којима је упозорио на невалидност изјаве Народних новина, која је била део конкурсне документације, да оне “нису правно лице које се у потпуности или делимично финансира из јавних прихода”.
Оваква изјава се даје јер Закон о јавном информисању и медијима, као и Упутство за понуђаче, не дозвољавају да у поступку приватизације учествују оваква правна лица.
Народне новине се, међутим, годинама уназад и у значајној мери финансирају из буџетских, односно јавних прихода.
– Још очекујем одлуке Министарства привреде и Заштитника грађана. Верујем у правну државу и институције система, тако да сматрам да ће оваква оваква нерегуларност, која фаворизује једног од понуђача, бити адекватно сагледана и решена - каже Живадиновић.
Према доступним информацијама, Народним новинама је само у току прошле године из буџета по разним основама уплаћено скоро 20 милиона динара.
У годишњем извештају Савета за борбу против корупције наведено је да се за њих из нишког буџета годишње издвајало и до 150.000 евра, а да су у периоду од 2009. до 2012. из јавних извора добиле укупно 49 милиона динара.
Само годину и по дана након њихове приватизације, оне су добиле из градског буџета 18 милиона динара (око 200.000 евра) на име “једнократне и бесповратне помоћи”.
Народне новине су, иначе, приватизоване октобра 2006. за 16,6 милиона динара (приближно 180.000 евра).
Интересантно је да су “Народне” и на недавном Конкурсу за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији града Ниша у 2015. години добиле највише буџетских средстава од свих апликаната.
Градска управа за културу и Стручна комисија одлучиле су да за њихов пројекат “Мој град, мој дом” определе 14.850.000 динара, што је укупно скоро 30 одсто од укупних средстава добијених на конкурсу.
На конкурсу је расподељено 51.128.200 динара, које су добили пројекти 16 медија.
Међу медијима за које је опредељено највише буџетских средстава нашла се и Телевизија Зона плус, која је за пројекат “Питајте грађане” добила 8.152.200 динара (приближно 16 одсто од укупних конкурсних средстава).
Нешто више новца од “Зоне”, а мање од Народних новина, добила је, такође Радомировићева Belle Amie, за коју је издвојено 13,6 милиона динара (нешто више од четвртине конкурсног новца).
Локални антикорупцијски форум Ниш и београдски Биро за друштвена истраживања, који су започели мониторинг извештавања медија чији су пројекти буџетски подржани, саопштили су да су на поменутом нишком конкурсу чак 86 одсто новца добили медији којима је у Годишњем извештају Савета приписана власничка, финансијска или уређивачка повезаност са властима.
Медијима породице Радомировић - Belle Amie телевизија, Belle Amie радио, Belle Amie интернет портал и Народне новине додељено је скоро 62 одсто од укупних средстава(31.486.000 динара).
“Остатак” је припао Гашићевој ТВ Зони плус и кабловској Телевизији Коперникус, чији су власници чланови нишке породице Миловановић, за коју је издвојено 4.500.000 динара.
Сви остали медија - њих десетак, добили су укупно 14 одсто конкурсних средстава.
Износи за њихове медијске пројекте крећу се од 200.000 динара, колико је опредељено за интернет портал Грађанин, до 2.000.0000, колико је добио портал Јужне вести.
Судећи према подацима нишке Управе за финансије, и по завршетку Конкурса за суфинансирање јавног интереса у медијским пројектима, Народне новине и Телевизија Зона плус имају “привилегован” статус.
Овим медијским кућама буџетска средства су уплаћена још почетком августа, док су остали медији на њих морали да чекају до краја тог месеца, а неки их нису ни добили.
Управа је саопштила да су Народне новине и Телевизија Зона плус до 5. октобра, када је направљен пресек, добиле и највише средстава - око 2,5 милиона, односно 2,7 милиона динара.
Новчани износи уплаћени осталим медијима далеко су нижи.
Ова два медија добила су по две уплате, већина осталих само по једну, док новинској агенцији Бета, телевизијској продукцији “Наша села” и интернет порталу Roma World није уплаћен ни динар из градског буџета.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.