Приватизација медија од 2014. године
14. 09. 2015.
Проф. др Зоран Ивошевић о поступку Агенције за приватизацију према РТВ Врање
Поводом одговора Агенције за приватизацију Министарству културе и информисања и Коалицији новинарских и медијских удружења у вези са тумачењем закона о преносу капитала запосленима у РТВ Врање без накнаде, УНС је замолио редовног професора Правног факултета Универзитета Унион др Зорана Ивошевића да направи правну анализу овог случаја. Анализу преносимо у целости.
Приватизација закона
Недавно усвојен Закон о јавном информисању и медијима у члану 32. предвиђа да оснивачи медија не могу бити република, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, као ни друга правна лица која су у целини или делом у државној својини, односно која се у целини или делом финансирају из јавних прихода, осим у случају оснивања јавних сервиса на националном или покрајинском нивоу. Ова одредба је узроковала промптну приватизацију капитала правних субјеката који више не могу да буду оснивачи, односно издавачи медија.
Према члану 142. поменутог закона, одговорно лице у таквом оснивачу, односно издавачу медија било је дужно да поднесе иницијативу за покретање поступка приватизације Агенцији за приватизацију у року од 30 дана од дана ступања на снагу закона. Уколико капитал оснивача, односно издавача не буде продат до 1. јула 2015. године, поступак продаје капитала се, према поменутом члану 142, обуставља, а капитал оснивача, односно издавача приватизује преносом акција, удела запосленима без накнаде.
Радио телевизија Врање се нашла у оваквој ситуацији, али је Агенција за приватизацију, уместо да приватизује капитал, „приватизовала“ медијски закон и 3. септембра донела решење да 67 одсто тог капитала пренесе у њен Акцијски фонд, а да свега 33 процента уступи запосленима без накнаде.
Пошто је „Политика“ о овој волшебној приватизацији обавестила јавност 8. септембра, Агенција за приватизацију се наредних дана обратила јавности саопштењем којим је покушала да то решење оправда следећим разлозима:
1) Закон о јавном информисању и медијима предвиђа да се медији у власништву државе приватизују по општим прописима садржаним у Закону о приватизацији;
2) Законом о приватизацији уређен је пренос капитала без накнаде тако што су установљени лимити у погледу трајања радног односа запослених и границе преносиве номиналне вредности акција, односно удела;
3) Преостали капитал, који не буде распоређен запосленима, преноси се у Акцијски фонд, као и код приватизације по општим прописима;
4) Другачије поступање било би противно уставном начелу равноправности пред законом;
5) Ако би се предмет приватизације односио на целокупни капитал оснивача, односно издавача медија, могло би се десити да припадне и само једном запосленом;
6) Капитал оснивача, односно издавача медија иде у Акцијски фонд и не остаје у власништву државе. Покушај правдања решења о приватизацији није успео због мана у разлозима саопштења.
Ево којих: Закон о јавном информисању и медијима, у члану 142, одиста предвиђа да се капитал оснивача, односно издавача медија приватизује по општим прописима Закона о приватизацији. Али не само по њима, како Агенција наводи, него и по посебним прописима медијског закона, јер у праву влада принцип чија се старост мери вековима, да специјални пропис искључује примену општег (lex specialis derogat legi generalis).
Зато, у конкретном случају, приватизација није могла бити извршена по општим прописима већ по посебном пропису садржаном у члану 142. (став 7) Закона о јавном информисању и медијима. Стога су ирелевантни законски лимити у вези са трајањем радног односа запослених и са границом преносиве номиналне вредности акција, односно удела. Због дерогирања општих прописа о лимитима приватизације о којој је овде реч, Агенција је била дужна да целокупну номиналну вредност акција, односно удела пренесе запосленима, а не само део до лимита одређеног општим прописима.
Приватизација преношењем целокупног капитала запосленима без накнаде јесте другачија од приватизације у корист запослених без накнаде по општим прописима. Међутим, њоме се не повређује уставно начело равноправности пред законом, јер је тај посебан начин такође предвиђен законом, па исто начело важи и за све запослене у медијима на које се односи посебан пропис из члана 147. став 7. Закона о јавном информисању и медијима.
Сем тога, запослени у медијима који нису јавни сервис не могу радити средствима у државној, односно у јавној својини, а запослени у осталим делатностима могу. Баш зато и имају различит положај у процесу приватизације. Рав ноправност пред законом се не нарушава ако се различите ствари уређују неједнако, али сразмерно њиховој неједнакости. Могућност да се посебан начин приватизације у корист запослених примени и на само једног запосленог, не доводи у питање валидност стицања капитала, јер члан 58. став 1 Устава јемчи право својине на имовину стечену на основу закона, без обзира на број стицалаца.
Стога је приватизација ваљана и кад само један запослени без накнаде постане власник приватизованог капитала. Уношењем капитала у Акцијски фонд он и даље остаје у ранијем својинском облику, јер средствима Фонда управља Агенција за приватизацију, а она је, као јавна служба, власна не само да се стара о приспелим акцијама, односно уделима који чини имовину Фонда, него и да њоме располаже, продајући јавни медијски капитал, што је предвиђено чланом 11а став 1. и чланом 11б став 1. тачка 1. Закона о Агенцији за приватизацију.
Све док се тај капитал не отуђи, акције остају у јавној својини, а пошто ту својину, по члану 86. став 1. Устава, чини и државна својина, не може се прихватити тврђење Агенције да уласком у Акцијски фонд медијски капитал не остаје у власништву државе. Ко није прочитао решење Агенције од 3. септембра помислиће да се разлози са манама у тумачењу Закона о приватизацији налазе у његовом образложењу.
Међутим, ово решење се уопште не позива на одредбе тог закона. У њему нема ни једне једине реченице из саопштења Агенције од 9. септембра, а пошто оно упућује на Закон о приватизацији многи могу помислити да је и решење Агенције донето на основу тог закона.
Ако тако помисле, биће преварени као што су и решењем о приватизацији били преварени запослени у Радио телевизији Врање. Стога се и може рећи да је у овом случају Агенција извршила приватизацију закона уместо медијског капитала. У овој суморној причи једина светла тачка је захтев Министарства културе и информисања да Агенција за приватизацију преиспита своје решење.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.