Приватизација медија од 2014. године
14. 07. 2015.
План Б за "Студио Б": Могу ли задруге вратити медије грађанима?
Откако је Агенција за приватизацију објавила јавни позив за продају београдске станице “Студио Б”, у јавности су се као потенцијални купци спомињале фирме које немају никакве везе с медијима, али и неки руски медији. Но, у надметање за куповину ове медијске куће, која је тренутно у власништву Града, могла би да се укључи и група грађана окупљена око иницијативе „План Б за Студио Б“. Циљ им је да удружени у задругу купе и сачувају станицу која је недавно прославила 45 година постојања.
Уз учешће од 1.000 динара (нешто мање од десет евра), сваки грађанин може постати члан Задруге за јавно информисање План Б. Тиме добија један глас и постаје равноправни учесник у раду задруге, те сувласник „Студија Б“, уколико буде купљен. За то је потребно прикупити близу 530.000 евра, колико износи почетна цена коју је одредила Агенција за приватизацију.
Група грађана упустила се у задругарски подухват с намером да сачува овај београдски медијски сервис, каже за РСЕ Владимир Краков из Задруге за јавно информисање.
„Људи су спонтано одлучили да нешто треба учинити да Студио Б настави да постоји онакав каквог познајемо и каквог волимо већ деценијама. Охрабрује то да се јавило заиста много људи. Међу њима је много професионалаца, угледних личности, новинара, али и техничког особља телевизије и радија, веома драгоцених људи“, истиче Краков.
У свету у којем корпорације и контроверзни бизнисмени углавном држе најпопуларније медије, чија је мера слободе омеђена интересом капитала и политике, идеја да би грађани и новинари могли постати истински власници једног медија може деловати као утопија, али она није неостварива. То показује пример берлинског листа „Die Tageszeitung” који по принципу задруге послује готово четири деценије и који представља један од значајнијих критичких и независних медија у Немачкој.
Професор Факултета политичких наука Раде Вељановски сматра да модел који је група грађана преузела може бити добар, између осталог, и када је реч о уређивачкој политици.
“Уколико би се та иницијатива трудила да ‘Студио Б’ стварно буде на услузи грађанима Београда, а не ономе ко врши власт, то би било јако добро”, сматра Вељановски.
Уз власништво над “Студијом Б”, нови власник ће преузети и дуг који од ове медијске куће потражују бивши радници. Они су у првој приватизацији “Студија Б” 1991. године купили деонице и постали власници 80 посто капитала. Привредни суд је из нејасних разлога ’96. године поништио приватизацију, а деоничарима је обећано да ће им њихове акције бити исплаћене, што се до данас није догодило.
„Те паре се књиговодствено воде у ’Студију Б’. Ја сам се обратила и Савету за борбу против корупције. Савет је истраживао ту ствар и добио потврду од ’Студија Б’ да дугује деоничарима велике износе који су сада на вештачењу. Тај износ може а буде већи од цене ’Студија Б’. Тако да онај који купује просто треба да зна шта купује“, каже Лила Радоњић, некадашња уредница „Студија Б“ и деоничарка.
С друге стране, Владимир Краков истиче да су задругари свесни ове ситуације:„Будите уверени да ћемо бити максимално коректни и да нико нема ни делић намере да пренебрегне њихове реалне потребе и заслуге за постојање те куће.“
До сада су интересовања за приватизацију куће у у којој су радиле величине попут Душка Радовића или Ђока Вјештице, исказале трговинска фирма “CTC Unit” и грађевинско предузеће “Gama sistem”, које је заинтересовано за куповину имовине. Директорка “Студија Б” Ивана Вучићевић раније је рекла да су и неки руски медији били заинтереовани за ову кућу, али није износила више детаља.
Студио Б није једина медијска кућа у јавном власништву за чију су продају заинтересовани предузетници који немају много везе с медијима. Медији су раније писали и да је власник „МК Групе“ Миодраг Костић, који се у јавности повезује са владајућом Српском напредном станком, заинтересован је за новосадски “Дневник холдинг”.
Професор Вељановски напомиње да квалитет медија зависи много више од уређивачке политике и концепције него од тога шта је по професији власник медија.
„И наравно, зависи од тога како ће се према томе односити регулаторно тело – некадашњи РРА, сада РЕМ – јер се мора имати у виду да су ти медији добили дозволе за коришћење фреквенција за одређену уређивачку концепцију и она не би смела да се мења“, објашњава наш саговорник.
Рок за приватизацуију осамдесетак медија у јавном власништву померен је са 1. јула на 31. октобар 2015. Уколико се пионирска иницијатива Задруге за јавно информисање План Б покаже успешном, могла би постати модел за сличне акције и у другим градовима Србије.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.