Насловна  |  Актуелно  |  Приватизација медија од 2014. године  |  Нема наде за Међународни радио Србија (Радио Југославија)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Приватизација медија од 2014. године

30. 06. 2015.

Аутор: Мирјана Николић Извор: Међународни радио Србија

Нема наде за Међународни радио Србија (Радио Југославија)

Нови крајњи рок за приватизацију медија биће 31. октобар 2015. године, утврђено је изменама Закона о јавном информисању и медијима које је данас усвојила Скупштина Србије. И поред бурне расправе и неколико амандмана којима се захтевало да се и за Радио Југославију рок продужи до 31. октобра, посланици нису прихватили тај предлог.

 

Решеност Министарства културе и информисања да се измене закона усвоје баш онако како су они предложили била је јасна још на самом почетку седнице када смо сазнали да Влада није прихватила ни један од 35 предложених амандмана.

Три амандмана односила су се на наш радио и поједини посланици и владајуће коалиције и опозиционих СДС и Покрета за преокрет тражили су да се нашем радију такође пружи шанса за договор о опстанку.

Најдуже и са највише аргумената свој амандман бранила је шефица Посланичког клуба СПС Дијана Вукомановић која је подсетила на значај информисања светске јавности и дијаспоре на 12 језика. Вукомановић се заложила да министар још једном размисли о томе да сачува овај медиј чији су трошкови вишеструко мањи од државне агенције Тањуг, али одговор је био недвосмислен.

Министар Иван Тасовац је истакао да је ово дигитална ера, да је кратки талас ствар прошлости, да је било спремности за договор али решења нису пронађена. Да не би било дилеме, министар је подвукао да запосленима не треба пружати лажну наду и да ће, додуше уз скроман социјални програм, свих 96-оро запослених од 1. августа остати без посла.

О нашем раду говорила је и председница Одбора за културу и информисање Весна Марјановић из ДС која је тражила равноправан третман за запослене и питала зашто новинари локалних медија или Тањуга имају већа права од новинара државног радија.

И самостални посланик Покрета за преокрет Јанко Веселиновић бранио је амандман између осталог питањем ко ће добити краткоталасну фреквенцију Србије, али на то питање није добио одговор. Једино се зна да ће о имовини нашег радија накнадно одлучити Влада Србија.

Посланици Српске напредне странке подржали су гашење нашег радија и сами признајући да не знају тачно о чему је реч. Са друге стране било је приметно да су се напредњаци здушно заложили за опстанак Тањуга, по могућству у државном власништву.

Тако је и ова Влада, као и све владе после 2000. године показала да има интерес само за унутрашњополитичко деловање, док је промоција земље у свету не интересује превише. Посланицима је предочено да су многе личности из спорта и културе као и бројни слушаоци потписали петицију за очување радија, али то на њих није утицало. Запослени у Радио Југославији нису ни први ни последњи који ће на својим леђима осетити тежину изреке „Риба смрди од главе, али се чисти од репа“.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси