Приватизација медија од 2014. године
23. 06. 2015.
Ко тера медије у цајтнот
Ћутња Ивана Тасовца о приватизацији медија прекинута је пре неколико дана на скупу у Београду када је министар културе и информисања самоуверено казао да држава хоће да изађе из медија, али да медији неће из државе. Том приликом је исказао и непоколебљиво уверењe да кривца за схизофрену приватизацију медија треба тражити искључиво у самим медијима и њиховим оснивачима, локалним самоуправама. Међутим, само дан после ових изјава Влада Србије је усвојила измене Закона о јавном информисању, према којима је рок за приватизацију медија уместо 1. јула продужен до 31. октобра.
Заправо, Тасовац није морао ништа да каже. Тим потезом држава је сама признала да није написала најсрећнији сценарио за излазак државе из медија и да је немогуће спровести га до рока који је првобитно прописала, а Тасовац најавио.
Како би штета била што мања, Удружење новинара Србије (УНС) јуче је опоменуло народне посланике да би при усвајању поменутих измена штету могли да имају управо они савесни медији који су поштовали сваки корак. Наиме, према садашњем слову закона, предвиђено је да се медијима који нису Агенцији за приватизацију на време предали све папире обуставља приватизација. Тачније, приватизоваће се бесплатним преносом акција на запослене. Због чега се онда запослени у оним медијима који су урадили све „школски” лишавају могућности да постану власници фирме у којој раде? Ако држава заиста, како нас уверава министар, толико жарко жели да изађе из медија, нека најпре пусти запослене да одлуче хоће ли они да управљају кућом или можда желе да заплешу с приватним власником.
Запослени у медијима који су се придржавали закона као да су додатно кажњени. Наиме, прво морају да иду на аукцију. Ако се купац не појави, чека их други круг јавних позива и особа која је у међувремену добила идеју да постане власник медија. Тек ако и то пропадне, на ред долазе запослени. Јавна је тајна да политичари у локалним самоуправама почесто уређивачке амбиције преточе у власништво над медијима, па кад државу толико „жуљају” медији, ево још једног аргумента због којег би требало послушати савет УНС-а.
Према нашем сазнању, постоји бар пет медија који су спремни да у њима загосподаре радници. Једини услов је да фирма није губиташ и да запослени немају уписане такозване „Динкићеве акције”.
За оне који до сада нису размишљали на тај начин, ево и две охрабрујуће идеје:
Прво, за сваки случај, узмите отпремнину, јер, и ако се определите за акције, на то имате право.
Друго, такође узмите отпремнину, јер, ако посланици не послушају УНС, можете са колегама да оснујете конзорцијум, учествујете на аукцији и постанете сами своје газде.
И на крају, ако нећете да будете власник свог медија, узмите отпремнину. Нечему су нас, ваљда, и тајкуни научили.
Коментари (1)
Остави коментар23.06.
2015.
STOP GAŠENJU MEDIJA
Potpuno je jasno šta rade Tasovac i Mirković, sada je to ogoljeno do kraja i svima jasno. Gase regionalne medije da očiste tržište Mirkovićevim televizijama B92 i Prva, medijima Mirkovica Zaječarca, Gašićevim, Bajatovićevim, Mitrovićevim i Andjelkovićevim stanicama. Baš Tasovca i Mirkovica briga za Srbe, a kamoli za manjine. Oni gledaju samo budućnost svog medijskog biznisa. SRAMOTA!
Одговори