Приватизација медија од 2014. године
11. 06. 2015.
У Србији превише медија, нема новца за све
Учесници панел дискусије "Слобода производње и дистрибуције медијског садржаја" поручили су данас да је ситуација у медијима лоша, да медија има превише и да новца за све нема, као и да нови медијски закони по први пут помињу медијски плурализам, али га не дефинишу прецизно.
Истраживач медија и научна сарадница у Институту друштвених наука Јованка Матић објаснила је да медијски плурализам није једнозначан појам, већ се односи на плурализам медија као извора, односно структурни и плурализам медијских садржаја - онога што сами медији нуде. Према њеним речима, нови медијски закони по први пут помињу медијски плурализам, али га не дефинишу јасно.
"Проблем је што немамо адекватну законску дефиницију и које институције треба да се баве заштитом плурализма, па се код нас сада одређени медији претварају у центре партијског пропагандног деловања и изгледа да је то нешто што ниједна институција не види као свој задатак да на то реагује", рекла је Матић.
Богосављевић: Трендови у медијима "ружни"
Директор Ипсос Стратеџик маркетинга Срђан Богосављевић указао је да су трендови у медијима "ружни", те да је "напросто све што се дешава тренутно лоше".
"Пада гледаност националних телевизија, слушаност националних радија, пада читаност, како год да је дефинишете. Тиражи падају, а ради се кратка анкета, која 'хвата' да ли сте држали у руци новине уопште и видите да и ту пада. Код штампаних медија имате, тираж, читаност, а ми заправо меримо 'пипаност', а не читаност", рекао је Богосављевић.
Према његовим речима, новине које су читане су "чиновничке новине", оне које улазе у канцеларије, а тренутна ситуација је таква да је ТВ гледаност драматично пала, а у међувремену се десио и феномен "Парови" који није телевизијски, комуниколошки, већ социолошки и социјални и то је покупило огромну гледаност.
"Одједном, индустрија која треба да приходује од реклама нема где да их пласира, јер су рејтинзи нестали. Плаћају се рејтинзи, а не минути. Дакле, нема рејтинга, сви су мали. По мојој процени, губитак те индустрије у овој години износиће најмање 30 милиона евра", рекао је Богосављевић.
Највећи оглашивач "Афричка шљива"
Он је открио и да је највећи оглашивач у Србији у овом тренутку "Протокал систем ЛЛЦ", односно "Афричка шљива"."Није 'Кока-кола', 'Проктор енд Гембл', комуникациона компанија, већ 'Протокал систем ЛЛЦ' и мени је то фантастичан податак", рекао је Богосављевић, додавши да су најгледанијих пет емисија у прошлој години - "три фудбала, једна кошарка и парада - нема више дневника који су стално били у првих 10".
Богосављевић је истакао да је број медија енорман и да новца за тај број медија нема, сада постоји 700-800 медија, а и у једном тренутку је постојало 19 националних дневних новина.
Он сматра да толики број медија нема ниједна земља и да за све заједно нема пара.
Новчић: Дневно се прода око 500.000 примерака новина
Председник УО АБЦ Србија Бранислав Новчић навео је да су штампани медији у веома тешкој ситуацији, уз констатацију да је ово година у којој укупан број дневних листова, продатих на киосцима и на друге начине, у просеку дневно мање од 500.000. "У Србији је 2011. излазило редовно 332 издања, 2013. испод 250, немам податке из ове године, али процена је да ће веома мали број штампаних издања опстати у овим околностима и овим условима, а то су - економска ситуација, драстично губљење прихода од огласа", сматра Новчић.
Јеремић: Закон "оштетио" штампане медије
Председник Извршног одбора УНС-а Петар Јеремић рекао је да у УНС-у "нису срећни" што је Законом о електронским медијима компанији СББ и свим кабловским дистрибутерима дозвољено да могу бити и емитери програма, чиме је, према његовом мишљењу, направљена велика неправда према штампаним медијима, јер они не могу бити дистрибутери својих издања.
Обрадовић: Нема медијске конкуренције
Председник НУНС-а Вукашин Обрадовић сматра да се не може говорити о медијском плурализму, ако нема слободе медијске конкуренције, што је, како је рекао, основно. "Без тога илузорно је говорити о тој теми. Мора бити испуњен основни предуслов, да сви актери на медијској сцени буду у једнаком положају и да послују под једнаким околностима, а такође је неопходно и да медијска регулатива важи за све без изузетка", рекао је Обрадовић.
На панел дискусији учествовали су и председник Комисије за заштиту конкуренције Милоје Обрадовић, генерална директорка СББ-а Драгица Пилиповић Чефи, предавач на Факултету за медије и комуникације Небојша Спаић и професор медијског права на Правном факултету Униона Саша Гајин.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.