Преписка Политике и Курира (2015)
18. 10. 2015.
Ко покушава да купи Политику
Родић под забраном
Биографију Радисава Раје Родића (68), оснивача „Курира”, „краси” и правоснажна пресуда донета 27. јула 2011. године којом је осуђен на две године затвора и шест година забране обављања свих дужности у вези с располагањем, управљањем и коришћењем туђе имовине. Ову одлуку донело је судско веће Вишег суда у Београду којим је председавао судија Александар Трешњев.
Родић је осуђен на две године затвора јер је оштетио Комерцијалну банку за готово 50 милиона динара. Виши суд прогласио га је кривим јер је поједина своја предузећа намерно остављао без имовине, пребацујући средства на друга да би избегао плаћање кредита. Родић је 5. априла 2011. године постигао с тужилаштвом споразум о признању кривице. Према овом споразуму он је признао извршење кривичног дела које му се оптужницом ставља на терет.
У казну затвора му је урачунато време које је провео у притвору од 27. октобра 2009. године, када је ухапшен, до доношења пресуде 27. јула 2011. године.
У наредби за извршење наводи се да се Радисав Родић обавезује да плати оштећеној Комерцијалној банци 48.949.002 динара. Такође, као што смо већ поменули, изречена му је мера безбедности забране вршења свих дужности у вези с располагањем, коришћењем и управљањем туђом имовином у трајању од шест година. О овој одлуци суда обавештена је и Агенција за привредне регистре.
Пресудом, у коју је „Политика” имала увид, утврђено је да је Радисав Родић од 1. марта 2001. до 20. јула 2005. године, као оснивач и власник предузећа „Глас јавности”, „Манами”, „Ронако”, „Белеге”, „НИП Глас”, „АБЦ продукт”, искористио свој положај у намери да себи с умишљајем прибави противправну имовинску корист. Како се наводи у овом документу, Родић је преко предузећа „Манами”, чији је директор био Славољуб Качаревић, главни и одговорни уредник листа „Глас јавности”, узео кредит од 1.035.658 тадашњих немачких марака (31.549.045 динара) с роком отплате од пет година ради осавремењивања редакције и штампарије „Гласа јавности” набавком штампарске машине.
Предузеће „Манами” је потписало са Комерцијалном банком уговор којим је одобрен кредит од 31.549.045 динара с грејс периодом до 30. јуна 2002. Међутим, прво је 15. јануара 2002. године предузеће „Манами” променило име у „АБЦ Продукт”.
Затим је Родић по сопственом признању 1. априла 2002. сву имовину „АБЦ Продукта” пребацио на своје друго предузеће НИП „Глас”. Тако је предузеће „АБЦ Продукт” остало без имовине, а Комерцијална банка није могла да се обештети за кредит који је одобрила. Од укупне суме Комерцијална банка је наплатила 5.466.235 динара, а Родић је, како пише у оптужници, незаконито стекао 26.082.810 динара.
У пресуди се наводи и да је Радисав Родић на сличан начин оштетио Комерцијалну банку за још један кредит и тако незаконито стекао још 22.866.191 динар.
Родићево предузеће „Ронако” било је јемац за кредит које је, узело предузеће „Веко инжињеринг” чији је власник Векомир Јоксимовић, против кога се водио раздвојен поступак. У документу пише да је Родић својим утицајем обезбедио одобравање кредита, иако предузеће „Веко инжињеринг” није испуњавало услове за добијање кредита. Разлог за овај кредит је била наводна куповина непокретности у Вишњичкој улици 106 а у Београду. С Комерцијалном банком је 22. октобра 2002. године склопљен уговор, а Родићево предузеће „Ронако” било је у обавези да упише хипотеку на непокретност коју је поседовало такође у Вишњичкој улици. Међутим, наведена непокретност никада није пренета на „Веко инжињеринг” нити је Родић поступио по уговорној обавези да на њој успостави хипотеку, иако га је Комерцијална банка више пута позивала да то уради. Хипотека никада није пренета на „Веко инжињеринг”, а с рачуна „Веко инжињеринга” новац је у три наврата пребациван на рачуне Родићевих предузећа.
Прво је 22. октобра 2002. године пребачено на рачун „Ронака” 13.875.000 динара, затим је 11. новембра 2002. године пребачено 7.034.509 динара на рачун предузећа „Манами” и истог дана 1.956.682 динара на рачун предузећа „АБЦ Продукт”.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.