Писма УНС-у
09. 11. 2019.
Радовановић: „Данас“ ми је цензурисао одговор
Иван Радовановић послао је писмо Удружењу новинара Србије у којем наводи да је лист „Данас“ цензурисао његов одговор на колумну Славише Лекића у том листу. Следи писмо.
Поштовани,
Разлог због којег вам се обраћам није само у чињеници да ми је лист “Данас”, врло дивљачки, цензурисао одговор, који сам им послао због лажи које је о мени, управо у “Данасу”, изрекао извесни Славиша Лекић.
Много више од тога.
Ми живимо у време, у којем је разлика између новинарства (у којем сам провео много, много година), и пропаганде, изузетно мала.
Живимо у време насилног опредељивања, у време у којем је потреба медија да читаоце, гледаоце, убеде, много већа од жеље да их информишу.
Живимо у време у којем се не преза ни од чега, па ни од лажи, само да би се доказала нека, и нечија, теза.
Све заједно, могло би се рећи, ово јесте време теза. Политичких, које пласирају медији, опредељени за неку политичку опцију.
Лично, ја због тога не би требало да бринем.
Дуго нисам у новинарству, позиву од којег сам добио све, и у којем сам био све, од извештача са пијаце, ратног репортера, уредника, до власника новина.
Опет, тешко да могу да себе да доведем у стање у којем не бих примећивао шта се све дешава у професији коју волим, и до које ми је стало.
Поготово не могу да не видим да управо они медији, који би требало да буду, како сами бар кажу, шампиони правог новинарства, мирно, зарад подршке некој политици, газе све постулате и правила професије.
При том, нико не може да ме убеди да се новинарска професија брани приступањем некој политичкој опцији.
Напротив, баш због тога што медији имају право, и потребу, да се определе, за идеју, странку, лидера, правац...правила и стандарди јесу, и увек ће бити, једини начин, једина брана, између прављења новина, и прављења политичког памфлета.
Другим речима, можеш да навијаш за једног, али мораш да даш и оном другом прилику да каже.
Можеш да објавиш мишљење једне стране, о другој, али мораш и одговор, друге стране, на мишљење, прве.
И надасве, не смеш да лажеш.
А када ти се то и догоди, када објавиш лаж, можда и ненамерно, ем мораш да објавиш деманти, ем мораш да се извиниш.
Никаква “топла вода” то није. Само скуп старих добрих правила, које медије деле од страначких саопштења и праве разлику између нормалног политичког опредељења, у медијима, и њиховог поистовећивања са неком политиком, и пропагандним радом за ту политику.
И? Где су та правила, у конкретном случају, у “Данасу”?
Како је могуће да један лист, који се представља као шампион објективности, већ доста дуго објављује лажи, о мени, а онда моје одговоре скраћује, то јест, цензурише.
Шта је моја, политичка, кривица, па да ме третирају као комесари, који су одлучили да сам на другој страни, те ме, стога, треба ставити пред зид и медијски стрељати, без права на одбрану?
Нисам члан странке, нисам, одавно ни новинар, и једини грех ми је ти што, с времена на време, објавим шта мислим о опозицији, што је нешто што, на пример, дневно ради и Светислав Басара, и то у “Данасу”, да не кажем да нам се мишљење, углавном, поклапа.
Због тога, мало-мало, па “Данас”, објави неку лаж о мени. Последњи пут у колумни извесног Славише Лекића, који је замислио мене, у неком штабу у Бокељки, како преписујем Черчила и састављам Вучићу говоре.
На страну што ја не бих имао ништа против да пишем говоре шефу неке државе (Путину, Трампу, Меркеловој, Вучићу, Рами, Заеву...), јер је то леп посао, цењен свуда у свету, једино што је то овде немогуће, пошто би Вучић био представљен као неписмен, а ја као бот.
Оно што је битно је да је то лаж, и да је пласирана да би се доказало да сам ја део неког страшног пропагандног тима, који треба и запамтити и казнити.
И то, у “Данасу”, пише човек који је објављивао текстове у предизборном гласилу Драгана Ђиласа, изашлом у време изборне тишине?!
И? Ко је ту део тима, агитпроповац, и зашто је његово бављење пропагандом, и то уз лагање и лупетање, за “Данас” прихватљиво, а моје, све, дакле, да је бар делић онога што пише тачно, не?
Уосталом, ја сам власник ПР агенције, пропаганда ми је посао, а он се представља, и “Данас” то прихвата, као новинар.
И као да то није довољно, онда мој одговор, у рубрици која се зове “Дијалог”, искасапе, скрате, и цензуришу.
Новинарство? То? Или је доказивање неке тезе, прављење наратива у који треба да се, лажима, стрпа стварност, на штету стварности, а за рачун једне политичке странке?
Но, да не настављам.
Обраћам вам се рачунајући да сте организација којој је стало до професије, њеног унапређења и заштите.
И молим вас да објавите и ово моје писмо, и одговор “Данасу”, који вам достављам у наставку. (Наравно, објавите и текст на који сам реаговао).
С поштовањем,
Иван Радовановић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.