Писма УНС-у

13. 06. 2019.

Ковачевић: РЕМ није дорастао задатку; Oд тога је највише профитирао СББ и његове телевизије

Новинар Драгиша Ковачевић послао је писмо Удружењу новинара Србије у коме се наводи да у извештају са конференције "Тржиште оглашавања и слобода медија у Србији" новинара Вељка Поповића, који је објавио Глас Америке, нема његовог излагања, као и да не верује да у овом медију има цензуре, већ „да је то омашком учинио млади колега“. Сем УНС-у, Ковачевић је писмо послао НУНС-у, Данасу, Цензоловки и Бети, а који су објавили овај извештају.

Излагање Ковачевића са ове конференције, које нам је послао, објављујемо у целости.

Последњих година објавио сам на десетине текстова о стању у електронским медијима у Србији. Био сам члан радне групе НКЕУ за поглавље 10, али сам је напустио јер тамо већина чланова ради против интереса Србије. 

Сведоци смо да се у Србији свакодневно гасе домаће телевизије и да посебно локални емитери преживљавају једино учествујуци на конкурсима локалних самоуправ,а јер је тржиште оглашавања потпуно уништено. 

Кривац је РЕМ који годинама толерише или боље речено учествује у кршењу закона о електронским медијима, о оглашавању и конвенцији о прекограничној телевизији. У Србији, по томе се она разликује од остатка света, имате легално оглшавање на домаћим телевизијама, које имају дозволу оператора, које су порески обвезници у Србији и нелегално, противзаконито оглашавање на тзв. прекограничним каналима.

Према званичним подацима РЕМ-а  удео од  89% у оглашавању припада националним телевизијама, остатак од 11% страним - прекограничним каналима.

По РЕМ-у на близу 200 локалних ТВ нема домаћих реклама. Још је чудније да РЕМ има податке о оглашавању на прекограничним телевизијама иако не врши над њима мониторинг, нема податке телевизија којима је издао дозволе и од којих наплаћује надокнаду. Ја имам податак да се 5 највећих оглашивача у Србији рекламира на прекограничним каналима што је иначе законом забрањено, али то РЕМ-у годинама не смета.

Ако узмемо податак да је укупан годишњи маркетиншки буџет у  Србији око 170.000.000 евра, долази се до рачунице да прекограничним каналима (где је законом забрањено рекламирање домаћих компанија) припада 11% како тврди РЕМ или око 20.000.000 евра.

Ако би се тај новац, који незаконито одлази страним каналима, распоредио на око 190 домаћих телевизија, (толико их ја на папиру, има их мање), свакој би припало око 100.000 евра годишње.

Међутим, ради се о много већој суми новца коју од маркетинга убирају прекогранични канали јер постоје докази да се значајне суме уплаћују на иностране рачуне, а постоје озбиљне сумње да има и плаћања на "црно" јер никада ни једна инспекција није контролисала број реклама које се годинама, свакодневно емитују на више од 20 прекограничних канала. Такође, не зна се на које рачуне се уплаћује новац од реклама на прекограничним каналима.

У претходном периоду РЕМ ни кадровски, ни организационо показао је да није дорастао задатку који му је поверен, што је констстовано и у Нацрту стратегије. Понављам РЕМ је главни кривац за пропаст домаћих, посебно локалних медија, за огромну штету која се годинама наноси буџету Србије и дисторзију на пољу маркетинга на телевизијама у Србији.

Од тога највише је профитирао СББ и све телевизије у  његовом власништву.

Да је РЕМ стварно и озбиљно вршио мониторинг утврдио би да на појединим прекограничним каналима у једном дану у око 20 ЕПП блокова, који трају и више од 5 минута, емитује се више од 10.000 секунди реклама свакодневно. Пошто сам имао прилику да видим ценовник CAS медије, која незаконито продаје рекламни простор на тим каналима, тамо нема јефтиније рекламе од једног евра по секунди. Па ви сами израчунајте колико је то новца дневно, месечно, годишње...много.

Међутим, да се чак свака објављена реклама фактурише и плаћа ПДВ, овде се ради о забрањеној делатности јер наши закони експлицитно забрањују прекрајање изворног програма и накнадно убацивање српских реклама на прекограничним каналима,који се емитују у иностранству,а реемитују у кабловским мрежама у Србији, што је домаће телевизије довело у неравноправан положај у односу на те канале који се налазе ван правног и пореског система Србије.

Направићу једну дигресију; по подацима Нинамедие на седам националних телевизија за шест месеци емитовано је 425.245 реклама или 2.362 огласа дневно.

Дакле, ради се о 7 телевизија које су обавезне да се придржавају закона, где је прецизирано  колико минута у сату имају право на ЕПП. 

А ја овде говорим о више од 20 телевизија, које могу да емитују реклама колико год хоће, јер не морају да се придржавају те обавезе (12 минута у сату). За њих закони не важе.

РЕМ није обезбедио исте услове за све учеснике у тржишној утакмици. 

Домаће телевизије поред обавеза да плаћају вискоке надокнаде регулатору,имају на десетине других намета (пословни простор, плате, доприноси, опрема, интернет, струја, телефони, СОКОЈ, ОФПС, ПИ...). Истовремено на истом тржишту појављује се група тзв. прекограничних канала који РЕемитују своје програме у кабловским мрежама, али противзаконито прекрајују изворни програм домаћим рекламама.

Тај посао за њих обавља маркетиншка агенција CAS медиа у власништву Јунајтед групе.

Ови канали немају своја седишта у Србији, нису уписани у регистар јавних гласила, немају дозволе регулатора, нису порески обвезници, никоме не плаћају никакве надокнаде (РЕМ, ОФПС, СОКОЈ). То су виртуелни канали без адресе, видите их само на екрану...

Годинама CAS медиа у пакету по дампинг ценама продаје рекламни простор за све те телевизије и буквало убија све домаће, посебно локалне. Тиме се годинама ствара нелојална конкуранција, коју домаће телевизије не могу да издрже и свакодневно се гасе, а истовремено прекогранични канали преузимају примат и по гледаности и по економској моћи.

А сада ћу одговорити на кључно питање ове конференције; зашто  велике светске корпорације не улажу у српски спорт и не оглашавају се на нашим телевизијама?

Има више разлога: за стране клијенте те послове у Србији обављају велике маркетиншке агенције. Њих занима само профит и често у тим пословима има и корупције. Навешћу конкретан пример: телевизија коју  сам ја водио две деценије имала је највећу кампању у  региону, која траје 22 године, у којој учествују ђаци основних школа - то је Лига будућих шампиона, такмичења школа у четити спота, у којој је учествовао активно око 200.000 ђака (а гледало је преко милион деце). Небројено пута предлагао сам агенцијама да акцију понуде Coca coli, MC Donaldu...али сам увек добијао исти одговор: нису заинтересовани.

Када смо се први пут обратили у централу ових компанија, сазнали смо да им никада ништа није понуђено из Србије у вези ове акције.

Међутим, у организацији тих маркетиншких агенција, организоване су разне минорне акције, са неколико стотина учесника, а коштале су неколико пута више од буџета који смо ми тражили за Лигу будућих шампиона.

Други разлог је што најважније спортске догађаје преносе кабловске теелвизије које имају малу гледаност,односно кабловске телевизије, које су доступне само онима који су претплаћени на те кабловске мреже. Ви да бисте у Србији гледали домаћу фудбалску или кошаркашку лигу, финале Купа у било ком спорти, Лигу шампиона где игра и наша екипа, морате имати Арену,ако хоћете да пратите фудбалску или одбојкаску репрезентацију - онда се морате претплатити и на Спорт клуб. То што плаћате редовно претплату РТС-у, није доовољно. Тамо тих догађаја нема.

Често сам говорио да у РЕМ-у раде незналице или много опасни људи. Како другачије објаснити ко је тај моћник који дозвољава да РЕМ грубо годинама крши закон и омогучава америчкој компанији да у Србији послује мимо закона и зарађује стотине милиона евра.

Потпуно је оправдан бес грађана Србије који је овог пута настао због фудбала.

Утакмице Лиге нација могу  да прате  само они грађани Србије који су претплаћени на кабловску телевизију СББ-а и "хватају" Спорт клуб, а у СББ су хтели да покажу своју моћ па су утакмице репрезентације пребацили  на неки свој канал,који није спортски, мислим да се зове Нова С. Пошто немам СББ, можда сам и погрешио име,али је тај канал на тој мрежи.

Када је недавно Јунајтед медија, која је у саставу СББ-а објавила да је купила сва ТВ права на утакмице фудбалске репрезентације (Лига нација, квалификације за ЕП...) људи у Србији нису били свесни да ће убудуће, поред претплате коју плаћају РТС-у, морати да потроше нове паре - да уведу кабловску телевизију СББ ако их занима репрезентативни фудбал.

А цела ова збрка, оправдана љутња и бес љубитеља лоптања настали су због тога што је, по обичају, РЕМ "затворио очи" и дозовило да Спорт клуб,односно тај СББ-ов кабловски канал, има ексклузивна права на преносе утакмица репрезентације Србије.

Да је РЕМ, што је његова законска обавеза, направио ЛИСТУ НАЈВАЖНИЈИХ ДОГАЂАЈА ОД ПОСЕБОГ ЗНАЧАЈА ЗА СВЕ ГРАЂАНЕ, (КУЛТУРНИ, ПОЛИТИЧКИ, СПОРТСКИ, ЗАБАВНИ...), ове утакмице би свакако биле на тој листи, мечеве националног тима, на основу члана 64. Закона о електонским медијима, могао би да преноси само "пружалац медијске услуге телевизијског емитовања коме је приступ слободан и чија зона покривања обухвата  целокупно подручје Републике Србије и о томе обавештава Европску комисију" (цитат).

У Правилнику РЕМ-а којим се формира Листа најважнијих догађаја, у члану 3, став 3, стоји да је на тој листи догађај "ако је реч о  значајном међународном спортском догађају у којем учествују представници Србије" (цитат).

Ни један од ових критеријума не испуњава Спорт клуб, и ТВ канали у власништву СББ.

У Јунајтед групи, која је власник ТВ права на утакмице националне репрезентације и власник Спорт клуба и те телевизије која их ппреноси, су приликом куповине тв права знали за овај закон, али су као и до сада, рачунали да ће им РЕМ "прогледати кроз прсте" и дозволити да крше закон.

И који озбиљан оглашивач жели да буде спонзор репрезентације ако те утакмице гледају само они који имају СББ мрежу. Раније, наша фудбалска лига је носила име спонзора ТЕЛЕКОМ лига, Јелен супер лига, од када се преноси на Арени, које нема на СББ, лига нема насловног спонзора. Видео сам да је нека кинеска комапнија сада спонзор супер лиге, али више мислим да је то политичка одлука, него комерцијални посао.

Како тврди РЕМ 89% огласа је на националним телевизијама,а осталих 11% на прекограничним каналима. За регионалне и локалне медије - НУЛА од оглашавања.

Мој предлог је следећи:

Да се законом утврди обавеза да сви оператори, на име надокнаде за преузимање и емитовање ТВ програма у својим мрежама, домаћим телевизијама плаћају надокнаду. Онда би домаће телевизије, али пре свих регионалне и локалне, имале прилику да приходе остварују на тржишту, а не да зависе од помоћи државе, од конкурсног финансирања или уговора са јавним предузећима, јер се на тај начин пројектно финансирање претворило у социјалну категорију, а локални медију да би опстали морају свој програм да прилагоде потребама локалних моћника, уместо да конкурси буду за најбоље пројекте који су у јавном интересу.

Пројектно финансирање и конкурси не треба да буду за редовно пословање телевизија већ мотивација за изузетне акције и емисије, а новац намењен за меркетинг уместо што одлази на рачуне прекограничних канала буде усмерен ка локалним телевизијима које су јако гледане и утицајне у својим срединама.