Писма УНС-у
26. 12. 2018.
Писмо Драгише Ковачевића премијерки, Делегацији ЕУ и ОЕБС-у: Шта је потребно урадити пре усвајања Медијске стратегије
Председница Владе Србије, госпођа Ана Брнабић
Шеф Делегације ЕУ у Србији, господин Сем Фабрици
Шеф Мисије ОЕБС у Србији, господин Андреа Орицио
Поштована госпођо Брнабић,
Поштоване ексцеленције Фабрици и Орицио,
Пре него што Влада усвоји текст Медијске стратегије желео бих да Вам скренем пажњу на неке чињенице које, по мом мишљењу, могу да утичу на функционалност овог документа од којег у значајној мери зависи будућност електронских медија у Србији.
Читав радни век провео сам у медијима: 23 године у Студију Б (од спољњег сарадника до генералног директора, до 1996.) и 22 године као власник прве спортске телевизије - Сос канала (до 2017).
Сада сам пензионер, а до скора био сам члан радне групе за поглавље 10, али сам напустио радну групу јер чланови радне групе нису желели ни да расправљају о мојим захтевима да се коначно законски уреди област реемитовања прекограничних канала у кабловским мрежама оператора у Србији. Тим поводом објавио сам више десетина текстова у разним медијима, а обраћао сам се готово свим државним институцијама, као и релевантним међународним организацијама.
Из Владе Србије добио сам одговор у коме се истиче "да ће допис бити прослеђен надлежном министарству које ће предузети све неопходне радње како би се утврдила чињенична ситуација и предузели даљи кораци". Никада никакав одговор више нисам добио. У ЕК игнорисали су моје писмо, а из ОЕБС-а су захвалили на мом ангажовању и обећали да ће све чињенице које сам изнео и на које сам указао проследити члановима радне групе за Медијску стратегију.
Желим да Вам скренем пажњу да је један од главних разлога пропадања и гашења локалних медија непоштовање и неспровођење постојећих медијских закона, Закона о оглашавању и Конвенције о прекограничној телевизији, од стране РЕМ-а. Регулатор (РЕМ) није обезбедио исте услове за све учеснике у тржишној утакмици. Домаће телевизије поред обавезе да плаћају високе надокнаде регулатору имају на десетине других намета (пословни простор, запослени, опрема, интернет, телефони, струја, СОКОЈ, ОФПС...).
Истовремено, на истом тржишту појављује се група од 20 до 30 тзв. прекограничних канала који реемитују своје програме у кабловским мрежама, али противзаконито прекрајају изворне програме и убацују српске рекламе. Тај посао за њих обавља маркетиншка агенција Cas media у власништву Јунајтед групе, а уочљиво је да законе крше само телевизије које су власништву или су повезане са Јунајтед групом.
Ови канали немају своја седишта у Србији, нису порески обвезници, немају запослене, не плаћају било какве надокнаде, али се на њима емитују рекламе домаћих компанија. Cas media у пакету по дампинг ценама продаје рекламни простор за све канале и тако буквално "убија" све домаће телевизије, посебно локалне. Тиме је створена нелојална и неравноправна конкуренција коју домаће телевизије не могу да издрже и свакоднено се гасе, док истовремено прекогранични канали преузимају примат и по гледаности и економској моћи.
У РЕМ-у тврде да је тај положај страним каналима омогућен ССП-ом. Међутим, управо ССП инсистира да сви учесници у тржишном надметању имају исте услове.
У члану 73. овог споразума, у ставовима 1. и 2, управо се захтева спречавање и нарушавање конкуренције и злоупотреба доминантног положаја од стране једног или више предузећа на територији заједнице или Србије.
У члану 104. (Сарадња у аудио-визелној области), у ставу 3. пише: "Србија ће ускладити своју политику регулисања питања садржаја прекограничног радиотелевизијског емитовања и ускладиће своје законодавство са правним тековинама Заједнице. Србија ће посебну пажњу посветити питањима стицања права интелектуалне својине на програмима у емитовању путем сателитских, кабловских и земаљских фреквенција".
Из овог се јасно види да ЕУ не захтева од Србије да прекогранични канали буду у доминантном положају, као што су сада. Ту позицију омогућио им је РЕМ и дозволио да грубо нарушавају конкуренцију у односу на домаће телевизије, управо користећи свој монополски положај. ЕУ инсистира да сва предужећа у Србији и Заједници имају исте тржишне услове.
Ако се закони и даље буду кршили наставиће се са гашењем домаћих телевизија.
Шта је још важно да уради Радна група да би те измене ушле у постојеће законе?
- да садашње високе надокнаде које емитери плаћају РЕМ-у буду знатно мање
- да обезбеди да нумерацију канала врши регулатор, а не оператор
- да регулатор саставља листу догађаја од посебног знацаја и да те догађаје може да преноси само емитер који покрива целу територију и има слободан приступ, а да остали имају право на 90 секунди са тог догађаја
- да обавеже оператора да сви емитери са терестријалним дозволама буду у каблу
- да обавеже оператора да свим терестријалним телевизијама које емитује у својој мрежи плаћа надокнаду
- да висину надокнаде одређује регулатор, а не оператор
- да избор кабловских канала које ће емитовати у мрежи одређује оператор, а цену договара са емитером, али да је обавезан да плаћа надокнаду
Регулатор, на основу закона над којим врши надзор, дужан је да домаћим телевизијама од чије надокнаде се финансира, створи услове да могу да живе од маркетинга јер је то готово једини извор финансирања. Сада, због кршења закона, највећи део маркетиншког колача узимају прекогранични канали.
Неопходно је да се РЕМ реформише. Овакав РЕМ не може да одговори захтевима који су му постављени. Јер ако РЕМ није способан да обезбеди поштовање закона, онда све домаће телевизије могу да учине исто што сада раде прекограничне. Да фиктивно постану прекограничне (да добију дозволе у суседним државама) и да имају исти третман као прекограничне и практично угасе РЕМ јер он више не би имао никакву функцију.
По мом мишљењу, најважније и најкорисније за Србију, за њене грађане и емитере, било би да оператори не могу да буду власници телевизија (ни повезана лица).
Ако се новом Медијском стратегијом омогући операторима да буду и емитери, они ће убудуће бити господари медијске сцене, а то не ваља, јер су потцењени они који производе и праве програме, а на њиховом раду и труду профитираће они који су вешто развлачили каблове и копали канале.
До сада је господар био СББ, јер му је то омогућио РЕМ, а ту цену највише је платио Телеком. РЕМ је дозволио да један од најважнијих ресурса - фреквенције буде потпуно девастиран јер се ТВ сигнал дистрибуира путем кабловских мрежа којима у Србији суверено влада америчка компанија ККР.
Нови закон мора да омогући боље услове и третман домаћим емитерима. Јер, како би изгледало да највећи део прихода од тиражних новина које прави више десетина школованих, образованих људи, узима онај продавац на свом киоску који продаје те новине, а не они који те новине стварају.
Није случајно законом забрањено да издавачи новина не могу да буди и дистибутери.
Исто би требало да важи за производјаче и емитере телевизијског програма који поред тога што информишу грађане, значајно утичу и на опште стање јавног мњења у друштву и за то треба да буду адекватно награђени, што сада није случај јер је њихова судбина у рукама оператора.
И постојећи медијски закони, Конвенција о прекограничној телевизији и Закон о оглашавању, када би се примењивали и поштовали, и посебно ССП, електронски медији у Србији имали би исте услове за рад као и прекогранични канали.
Међутим, пуне четири године, од када су изгласани медијски закони, РЕМ не испуњава законску обавезу и дозвољава да се у кабловским мрежама оператора реемитују страни канали са измењеним програмом, накнадним убацивањем реклама српских компанија, што је кључно утицало да се велики број локалних медија угаси.
С поштовањем,
Драгиша Ковачевић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.