Писма УНС-у
01. 03. 2018.
Медијима колико за воду
Дописник аустралијског државног СБС радија и члан Управе и Извршног одбора УНС-а Милорад Додеровић послао је данас УНС-у писмо у ком говори о пројектном суфинансирању медија. Писмо преносимо у целости.
На писање овог текста подстакло ме је јављање колегинице Јованке о поплави самозваних „експерата“ у комисијама за одлучивање о расподели суфинансирајућих средстава за медијске пројекте.
Јованка је баш рекла све што треба о тим „експертима“. Зато бих овом приликом нешто више о неколико других појава везаних за ову причу о самофинансирању медија.
Једна од њих је опредељење појединих општина да за суфинансирање медијских пројеката издвоје више него симболична средства од пар стотина хиљада динара, што очигледно ствара слику о наводном крајњем сиромаштву локалног буџета.
Међутим, лако би се могло утврдити да се у таквим срединама из истих тих буџета потроше вишеструко веће паре за трошкове репрезентације које потписују директори јавних предузећа и установа финансираних из буџета и локални функционери.
Или колико кошта и голим оком видљив вишак запослених у јавним предузећима и локалним самоуправама.
Али, цифре о томе и око тога локални медији углавном не помињу водећи се логиком да већ на наредном медијском конкурсу, ако закукуричу, неће добити ни пребијене паре.
Таман посла и да проговоре о сумњивим тендерима, нарочито о куповини службених аутомобила. Међу функционерима је у последње време прави хит „шкода суперб“ која кошта око тридесетак хиљада евра.
Додатну штету буџету онда чине поједини функционери који овакве шкоде возикају и викендом и без путних налога, а то јавност делимично сазна тек када их слупају у саобраћајкама.
Обично се све завршава са пар текстова у ретким и још увек храбрим и слободним медијима и то је све. А ко и да чита или слуша баш све медије, па да тако пропусти нешто из „Парова“, или „Задруге“.
Да ли је јавни интерес грађана да се о овако атакује на локалне буџете? Свакако није! А да ли би нешто више пара за подршку медијским пројектима било у јавном интересу грађана као пореских обвезника? Свакако да би било!
Међутим, изгледа да је јавни интерес локалних политичких елита, да се медијима дели на кашичицу, да немају ни за воду, али да им зато уз такво „дисање на шкрге“ не пада на памет да критикују локалну власт. Јер, могу их стићи разне врсте самофинансирајућих и разних других одмазди.
Све се у коначном сведе на резон – ћутим, дакле постојим, а докле ћу, појма немам! Уосталом ко је уопште измислио медије, јер просто речено сметају политичким елитама да својим радом „крваре у борби за интересе грађана“!
Грађани у кафанским и другим кулоарима у шали кажу да када, Боже сачувај, умре неко од функционера из државне администрације, сутрадан по десетак и више радника дође на посао у црнини. Жале свог рођака преко којег су и дошли до радног места!
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.