Писма УНС-у
29. 05. 2017.
Протест Политици
Веран Матић: Зашто „Политика“ данас ради оно што Хаџи Драган Антић ни 1999. није хтео
Удружење новинара Србије (УНС) објављује писмо које је председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић упутио "Политици" као реакцију на текст Ђорђа Мартића „Ћурувија, Рачак и Гордић“ објављеног у овом дневном листу, а које "Политика" није желела да објави.
Историја српског новинарства запамтиће некадашњег главног уредника Политике Експрес Ђорђа Мартића као човека који је у априлу 1999.године наручио и објавио срамни текст „Ћурувија дочекао бомбе“. Јавно је жигосао оснивача „Европљанина“ као НАТО издајника и оптужио га да је призивао бомбардовање своје домовине. Славко Ћурувија убијен је само неколико дана након што је текст „Ћурувија дочекао бомбе“ прочитан на Другом дневнику РТС.
Специјални суд за организовани криминал позвао је Мартића прошле године да сведочи на суђењу припадницима Службе државне безбедности оптуженим да су убили Славка како би се расветлиле околности под којим је настао злокобни текст. Бивши главни уредник Политике Експрес јавно је обелоданио да је налог за потказивање колеге добио од директора и главног уредника Политике Хаџи Драгана Антића.
Не верујем да се ико изненадио. Антићева блискост и лојалност брачном пару Милошевић биле су легендарне. Али зашто Хаџи Драган Антић тај гнусни посао није сам обавио? Зашто кукавички напад на колегу није објавио у листу који је лично уређивао, у Политици? Зашто је изабрао мање утицајну Политику Експрес? Не знам да ли је штитио себе, или нешто веће од себе - углед најстаријег листа на Балкану.
Прави одговор можда никада нећемо сазнати. Али пратећи Мартићево сведочење ни сањао нисам да ћу, у својству председника Комисије за утврђивање чињеница о убиствима новинара, ускоро од Уредништва Политике морати да тражим одговор на много теже и неугодније питање.
Какав се то страшан обрт у Политици догодио осамнаест година после злочина над Славком, да је 19.маја осрамоћеном бившем главном уреднику дозволила да на страницама Политике ради оно што је 1999. радио у Политици Експрес – да блати са предумишљајем и оптужује без доказа („Ћурувија, Рачак и Гордић“, Политика од 19.маја)? Оно чиме свој лист 1999. није хтео да укаља чак ни интимус брачног пара Милошевић?
Какав уопште може да буде разлог да Политика дозволи Ђорђу Мартићу да без доказа прља Славка Ћурувију и Зорана Ђинђића, људе који више не могу да се бране? Не питам за мотиве Ђорђа Мартића, његова је улога завршена, његов професионални интегритет немогуће је дићи из мртвих. Питам за мотиве листа који је протеклих година достојно чувао успомене на колегу страдалог због слободе говора и премијера убијеног у сачекуши.
Ако оставимо по страни све у чему се у српском новинарству и политици данас не слажемо, у једном се сигурно слажемо: Ћурувија и Ђинђић су били жртве политичких атентата. Злочини који су над њима почињени ничим се не могу правдати. Ђорђе Мартић није читаоцима Политике понудио ни чињенице, ни доказе, ни сведочанство које из прве руке расветљава трагичне догађаје. Сервирао им је оно што изгледа једино уме, подмукле инсинуације и непроверену комбинаторику својствене лошем новинарству.
Дубоко ме узнемирава што Политика то објављује, осамнаест година после Славковог убиства.
Веран Матић
Председник Комисије за истраживање убистава новинара
У Београду, 25.05.2017.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.