Писма УНС-у
21. 06. 2016.
Писмо редакције „Спорта“ УНС-у: Мирковић од нас тражи 700 наслова месечно
Редакција дневног листа „Спорт“ послала је данас УНС-у писмо у ком наводи да је власник Драгомир Николић понудио запосленима Анекс уговора о раду којим од њих тражи да, уз садашњу норму, дневно на порталу овог листа објављују по 20 вести, што у просеку месечно износи око 700 вести. Писмо преносимо у целости.
Агонија „Спорта“ не само да се наставља, него је прешла на „виши“ ниво. Без патетике и претеривања, овом приликом обавештавамо колеге и српску јавност да се ближи годишњица нашег потпуно незаслуженог страдања и испаштања, које вуче генезу из неоправдано лошег статуса у Компанији „Новости“, а доживљава кулминацију незаконитом продајом фирми „Беотон“ Саше Мирковића, у лето 2015.
Као што смо у нашим претходним обраћањима истицали, одузети су нам: људска права, основна примања (плата је срозана на минимум, делове исте добијамо са огромним кашњењем и то на интервенцију Инспекције рада, а накнаду за превоз никако), људи (неки су врбовани за подобне медије, а неки су разочарани и преварени одавно отишли) и здравље (здравствено и социјално осигурање имамо спорадично, пар колега се минулих месеци због горе наведеног и болнички лечило, а колегиница је под стресом због неисплаћених доприноса и личног доходка била током трудничког и сада породиљског боловања)...
И на сву муку, шака врхунских професионалаца, десетак новинара, тачније 11, свакодневно обавља стресан посао, на уштрб сопственог здравља и беспарице, чудесном енергијом и знањем прави новину, која је чак и конкурентна на тржишту.
У најкраћем, новитет, тј. најновији специјалитет је понуда газде Саше Мирковића (односно потписник покушаја анекса уговора о раду је његов отац Драгомир) да свакодневно убацујемо на „Спортов“ портал по 20 вести!? У “преводу”, садашњи просек наслова на месечном нивоу је од 150 до 200, а са новим захтевом Мирковића, то би износило 700, у просеку, месечно. Не верујемо да таква норма постоји у земљи Србији, али и у Европи!?
Ваљда је и врапцима на грани јасно да немамо никакве везе са електронским медијем, да немамо ни законске обавезе, а пре свега, ни снаге, здравља и енергије за тако нешто и да је таква понуда ирационална и недопустива. Или смишљена као још један покушај неког од газди ( још прецизно и не знамо ко су власници „Спорта“, јер су у причи спомињани и једно време се у редакцији појављивали и Томица Жугић и Александар Вуксановић – Аца Лукас...) да нас се, упркос ставкама купопродајног уговора са Компанијом „Новости“, што пре отараси.
И могли бисмо унедоглед да набрајамо све „сјајне“ идеје за „спас“ нашег листа, које су увек, као по правилу, на уштрб нашег здравља и пуког преживљавања наших породица... И на штету угледа српског новинског бренда званог ДСЛ „Спорт“.
Нажалост, друго име најстаријег дневног спортског листа на Балкану постало је мобинг и то мобинг са великим М. Толико великим М да би стручњаци, докторанти и студенти права, социологије, психологије, у нашој редакцији могли да прикупе обимну грађу за тај појам.
А други стручњаци, пре свега, из новинарске бранше, затим и надлежни органи власти, требало би већ једном да се позабаве случајем „Спорта“, кроз који се рефлектује генерално лоша слика о стању у нашим медијима.
Нека никог не заваравају празне приче о „Спорту“ (набеђеном) губиташу, на жалост, деценијама је некоме такав тужан статус перјанице дневног спортског новинарства одговарао. И кроз новију историју сви су нам „помагали“ тако што су нас омаловажавли, отимали нам људе (новинаре, фооторепортере, чак су наш комплетан дактило биро преселили у „Новости“, па сами себи „диктирамо“ извештаје и друге текстове већ годинама...) и паковали нам дугове, смештали кривицу, чак није било добре воље ни да се испита зашто производ нашег огромног труда и жртвовања не стиже на киоске у предвиђеном обиму, тиражу...
Тражимо састанак са председницом УНС Љиљаном Смајловић и наравно, са српским премијером Александром Вучићем, како би се коначно решило стање и статус свих „станара“ на адреси Трг Николе Пашића бр.7.
Надамо се да је свима јасно да није ово апел јадника који немају професионалну перспективу, иако нам је егзистенција алармантно угрожена, већ борба за легендарни „Спорт“, али изнад свега, за његово, наше и достојанство наше струке.
У прилогу је одговор запослених на понуду за закључење Анекса погледајте у прилогу.
Запослени у ДСЛ „Спорт“
Јован Јовановић
Рада Николић
Бошко Живанчевић
Срђан Стаменковић
Валентина Спасојевић
Бранко Секуловић
Драган Симић
Жељко Вујичић
Срђан Песторић
Драган Рајковић
Бојана Грандић
Ненад Бекан
Драган Радовић
Милена Ковачевић
Зоран Ивковић
Коментари (2)
Остави коментар22.06.
2016.
zao mi je sporta
zao mi je nekad mog omiljenog lista i stvari koje mu se desavaju...danas je i poskupeo na 40 dinara,znam da to nije odluka novinara ,vec ovih uzasnih vlasnika koji su list srozali na najnize grane a 11 ljudi u sportu ,novinara,ne mogu i pored velikog truda napraviti mnogo pa je list sve siromasniji sadrzajem a cena mu skace vrtoglavo....nadam se da cete uspeti u borbi i otarasiti se takvog vlasnika i da ce sport preuzeti ljudi (vlasnik)koji se stvarno razumeju u struku sportskog novinarstva pa da se sport vrati na stare staze
Одговори21.06.
2016.
bojazan
Bojim se samo da i SPORT ne doživi uskoro sudbinu još jednog medija čiji su pomenuta lica takodje indirektni, odnosno pravi vlasnici. Reč je o Timočkoj TV u Zaječaru, gde su nedavno izvršitelji popisali ono što je ostalo od opreme. Zbog dugova. A pitajte bivše zaposlene koliko im plata duguju. Tako je kad se privatizacija obavi pošto-poto.
Одговори