Писма УНС-у
04. 12. 2015.
Писмо Сектора информисања УПС-а УНС-у: Константно кршење Закона о електронским медијима
Сектор информисања и комуникације Уније послодаваца Србије (УПС) послао је данас УНС-у писмо у којем наводи да је председник Савета РЕМ-а Горан Караџић у јучерашњој емисији „Да, можда, не“ изнео нетачне тврдње по којима РЕМ не крши Закон о електронским медијима и Конвенцију о прекограничној телевизији. Писмо преносимо у целости.
Сектор информисања и комуникације УПС чији су чланови домаћи приватни емитери већ дуже време истиче проблем који се односи на непоштовање Закона о електронским медијима. Представници овог сектора су на седници Социјално-економског савета изнели овај проблем у нади да ће РЕМ поступити по закону.
Након јучерашње емисије “Да, можда, не” на којој је гостовао председник Савета РЕМ-а господин Горан Караџић реаговали су емитери који су чланови Сектора информисања УПС истичући да су изнете нетачне тврдње по којима РЕМ не крши Закон о електрoнским медијима и Конвенцију о прекограничној телевизији.
У Извешатују ЕК о напретку Србије у делу који се односи на медије, који је оцењен као лош, РЕМ-у је замерено то што одлаже доношење подзаконских аката који се односе на прекограничне канале.
Одговарајући на питање да ли у Закону пише да су ти канали дужни да свој програм реемитују изворно, да не могу ништа да промене, да не могу накнадно даубацују прилоге, огласе и српске рекламе, Караџић је рекао:
"Ти канали програме производе у земљама у окружењу и земљама ЕУ и као такви добили су дозволе за подручје Србије. Они из тих земаља долазе недирнути" (цитат).
Караџић још тврди да FОX из Бугарске или Спорт клуб из Луксембурга долазе са српским рекламама.
"Те се рекламе уговарају овде и ПДВ се ту плаћа. Они имају у Србији компаније и добили су дозволу од бугарског регулаторног тела за Републику Србију. Инспекцијске службе Министраства телекомуникација су утврдиле да све агенције раде легално и да је порез плаћен", тврди Караџић.
На овај начин легализује се сива економија јер је омогућено да се агенције које продају рекламни простор на прекограничним каналима баве законом забрањеном делатношћу, јер емитују рекламе на прекограничним каналима, а то је забрањено Законом о електонским медијима и Конвецијом о прекограничној телевизији. Агенције могу да продају рекламни простор али телевизијама које имају дозволу у Србији.
Од доношења сета медијских закона 2014. године Унија послодаваца Србије, на захтев својих чланова - легалних приватних емитера, од Владе Србије, надлежних министарстава и РЕМ-а, тражила је да се поштује Закон о електронским медијима.
РЕМ, који по закону утврђује ПРЕДЛОГ СТРАТЕГИЈЕ РАЗВОЈА МЕДИЈСКЕ УСЛУГЕ РАДИЈА И ТЕЛЕВИЗИЈЕ У СРБИЈИ И ДОСТАВЉА ЈЕ ВЛАДИ НА УСВАЈАЊЕ упорно је игнорисао све наше захтеве и наставио да крши Закон иако га Европска конвенција о прекограничној телевизији и Закон о електронским медијима на то обавезују, што је Караџић потврдио у емисији на РТС-у.
Због тога што није санкционисао ОПЕРАТОРЕ у чијим мрежама се реемитују прекогранични канали, чија седишта су у иностранству, на којима се противзаконито емитују домаће рекламе, континуирано се наноси штета буџету Србије, а домаћи емитери који имају дозволе РЕМ-а налазе се у подређеном положају и многи су пред гашењем.
Караџић у емисији није одговорио на круцијално питање: ЗАШТО РЕМ НЕ ПОШТУЈЕ ЗАКОН који ЕКСПЛИЦИТНО ЗАБРАЊУЈЕ ДА СЕ МЕЊА ИЗВОРНИ ПРОГРАМ И НЕОВЛАШЋЕНО УБАЦУЈУ СРПСКЕ РЕКЛАМЕ.
Сектор информисања УПС захтева да се поводом Караџићевих тврдњи огласи Савет РЕМ-а, и саопшти зашто РЕМ, који врши надзор над радом оператора, упорно крши Закон што је ЕК потвдила у последњем извештају од 10. 11. 2015. године и тражила од Владе да се уреди ова област. ЕК је захтевала и да РЕМ буде независан, да испуњава своју улогу у надзору над реемитовањем медијских садржаја кабловских оператора који се редовно прекидају домаћим реклама.
И поред тога и даље се не поштује Закон и свакодневно на овим каналима се неовлашћено емитују реклама домаћих оглашивача.
РЕМ је у обавези да јавности у Србији саопшти због чега су до сада били ван снаге чланови овог закона који уређују област реемитовања (члан 4, став 29, члан 74, став 5, члан 100, став 2, став 14, и члан 111 , став 1, тачка 7) да ли неко на регулатора врши притисак и да ли је то разлог због ког ЕК захтева да ово тело буде независно у свом раду или су за то постојали неки други разлози.
Уколико се РЕМ и овог пута оглуши о наше легитимне захтеве и захтеве Европске комисије, Сектор информисања УПС ће покренути иницијативу у Скупштини Србије, која бира чланове Савета регулатора, да се позову на одговорност или смене садашњи чланови Савета РЕМ-а.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.