Писма УНС-у

24. 06. 2015.

Аутор: Весна Југовић

Писмо Весне Југовић УНС-у: Хитлер је боље прошао

Весна Југовић послала је УНС-у писмо у ком наводи да је од стране медија "изложена најсрамнијем и најприземнијем нападу на свој интегритет и каријеру". Писмо преносимо у целости.

 

Да је српско новинарство којем сам посветила најкреативније године свог живота ушло у своју, можда, најмрачнију фазу може се утврдити само летимичним погледом на киоске и насловне стране преосталих листова којима доминира таблоидно тумачење истине и редован медијски линч и сатанизација појединих личности, чиме се или диже тираж или завршавају одређене стратегије.

Догодило се да сам данас изложена најсрамнијем и најприземнијем нападу на мој интегритет и каријеру управо по  уиграном моделу.

Ужаснута сам одвратном плаћеном медијском кампањом која се води против мене и моје компаније. Али, скоро да су трагикомични ти заиста увредљиви наслови типа „Мајке, не дајте децу Весни де Винча!“ „Де Винча нам је претила пиштољем“ и слично,  наслови у којима се ја, претварам у: криминлца, проститутку, монструма, подводача, силоватеља, глупачу... па онда следе намештени коментари - ботови у којима сам ратни злочинац, профитер, баба идиот који штета што није изгорео са својим бродом.

Једно је сигурно: ти заиста одвратни и увредљиви наслови немају никакве везе ни са истином, али ни са информацијама у текстовима који потом следе.

Да ли има већег негативца и већег проблема  у Србији данас од мене? Нема. Тренутно сам најпрогоњенија и наоклеветанија личност у земљи.  Хашки осуђеници су боље прошли! И Хитлер је боље прошао од мене,  у  српским  „жутим“ медијима!

Ипак не могу да верујем да су уредници или власници тих „жутих“ новина,  на страни мафије, која ми је управо оваквим текстовима претила, већ више од годину дана, у жељи да ме “смире”!

Пре него што све  аргументујем, ипак се питам зашто моје демантије не објављују, или их секу, ваде из контекста,  изврћу као фронцле, тако да је бесмислено даље одговарати.

Правду морам тражити на суду. Сви они који су изговорили те бљувотине о мени, мораће то и да доказују управо на суду.

Али о  драматично лошем стању српског новинарства требало би озбиљно разговарати. То је пре свега задатак два новинарска професионална удружења, али и шире јавности. Као мали прилог тој анализи прилажем неколико чињеница из „случаја Весна Југовић или уметнички Де Винча“:

У рано јутро 1. маја 2015. године на брод мог Еколошког центра бачена су три молотовљева коктела. У тренутку овог напада на броду су боравила четири музичара који су се припремали за хуманитарни концерт чији је приход намењен жртвама прошлогодишњих поплава. Приликом тог бомбашког напада брод је видно оштећен, али  људи су преживели. Полиција је стигла, фотографије су направљене, изјаве узете. Могло се десити најгоре, али срећом пожар су угасили  музичари, све је ипак прошло најбоље могуће.

У вези са тим случајем одмах сам исказала основану сумњу да иза тога стоје власници брода и угоститељског објекта “Шејк анд Шејка”, који је заузео простор тик уз Еколошки центар Да Винча. Упркос одлуци градских власти да се измести са нелегалне локације јер,  опасном близином угрожавају и мој брод и оближњи  “Леонардо”, “они” и даље стоје на истом месту, баве се својом делатношћу уз повремено бацање бомби.

Наиме, Комунална инспекција Београда, издала је још у октобру 2014. решење  које је подржало и надлежно Министарство. Зашто градска власт није још  поступила по свом решењу, и када ће, остаје питање?

Уместо да се позабаве случајем да је на један брод у Београду бачена бомба, да је у то време на њему било људи чији су животи били угрожени, неки медији су врло оркестрирано почели са морално и професионално срамотном  манипулацијом. Ову манипулацију су иницирали злочинци, очигледно  у циљу да се сакрију од лица јавности, тако што ће пажњу пребацити на другу страну.

Трудили су се да жртву искомпромитују до те мере, да је жртва, у  њиховој медијској интерпретацији, постала главни криминалац у овом криминалном замешатељству.

Тако да се цео случај одвија између реалности коју проживљавам и која се одвија на релацији истражних и законских радњи органа ове државе и привида који стварају недостојни новинари упрегнути у јарам својих наручилаца мог медијског линча.

Па је уместо да тема буде криминални бомбашки напад на брод, његова предисторија и последице, тема постала - Весна Југовић. Новинари у служби кафеџија избрисали су молотовљеве коктеле из руку починилаца, али су у моје руке доцртали пиштољ из њихових уста .„Де Винча нам је претила пиштољем“ сензационално преносе изјаву власника ноћног клуба са кога су дошли злочинци.

Наравно, ови „храбри и истинољубиви новинари“ у духу истраживачког новинарства одважили су се да преиспитају моју биографију. Зачудо нису успели да сазнају да компанија МИС ЈУ коју водим скоро 20 година, обезбеђује стипендије за четворогодишње студирање финалисткињама последњих 12 генерација. До сада смо дали 303 стипендије. Тако ће  нова генерација финалисткиња Мис Србије 2015. добити стипендије за четворогодишње студије “Р&Б” колеџа, који има европске лиценце. Да подсетим да не постоји компанија лепоте у било којој земљи света која је дала оволико стипендија, али не знамо ни фондацију у Србији која је доделила оволико стипендија. Бирањем званичне мис Србије, ми уствари бирамо амбасадора лепоте који представља нашу нацију и државу у свету, што све друге државе разумеју, поштују и уздижу. Наш тим, то су професионалци највишег нивоа: фотографи, стилисти, дизајнери, лекари, професори, нутрициониси, кореографи,музички уредници… Наше теме и догађаји тичу се заборављених знаменитих женских личности српске културе.

Међутим уместо тог сазнања, горостаси таблоидног новинарства успели су да открију “страшне” детаље о мени, обајвљујући лаж до лажи, те упозорили своје читаоце поменутом поруком „Мајке, не дајте децу Весни де Винча!“.

Некако су у том свом настојању да сазнају што висе монструзних података из моје злочиначке биографије превидели да сам ја доктор наука који је одбранио рад посвећен нашој професији, да сам аутор књиге о Нелсону Мандели, аутор документараца о Артуру Ц. Кларку, Гадафију, Визенталу, Арафату… Да сам аутор пројекта „Србија земља јоргована“ и да сам  заједно са  Кнезом Александром Карађордјевићем, Принцезом Барбаром од Лихтенштајна, наследником француске круне Сикст Анријем де Бурбон Парме, те Витезовима Светог Лазара од Јерусалима протеклих десет година посадила неколико хиљада стабала јоргована у Србији, али и Француској, Мађарској... Да сам признати документаиста и члан интернационалног жириа Европског фестивала  независних продукцијау са седиштем у Паризу... итд. Уместо тога упутили су своје престрашене читаоце да се клоне монструма, јер ја сам заиста тако престављена у низу плаћених текстова и наслова.

На срећу, истрага поводом бомбашког напада на брод Да Винча одвија по редовној процедури и ускоро ће  имати своју законску завршницу. Починиоци ће бити кажњени због својих криминалних активности и тако ће бити стваљена тачка на једно безакоње. У то верујем и томе се надам.

Ако не буде тако, тешко мени, али тешко и свима нама.

Међутим, остаје питање шта са њиховим саучесницима из српских таблоидних медија, шта са  такозваним новинарима  који су једну часну професију свели на логистичку подршку криминалу. Има ли за њих казне и закона?

КО СТОЈИ ИЗА ТОГ ОРКЕСТРИРАНОГ ПАРАВАНА УВРЕДА И НАПАДА НА МЕНЕ?

Најпре су ми претили смс прукама, не би ли ћутала када нелегално пристану на  корак  од мог брода.  Онда су – закорачили и бацилли молотовљеве коктеле, а сада воде кампању блаћењем моје личности и компаније.

Упозоравала сам писмено од почетка о томе - институције, шта се све ради и шта ми се све  може десити.

Да ли државни органи чекају да поново нешто изгори или не дај боже неко страда, па да реагују?

Да ли одустати од борбе да се открију злочинци који су бацили молотовљеве коктеле на мој дом и Еколошки и културни центар Београда, у патолошкој намери да хладнокрвно запале наш  брод  и четири човека која су ту тада спавала, па да нас  тако „једноставно“ мафијашки, елиминишу са Ушћа, и преузму наше место?

Уцене  и претње које ми је  већ годину дана слао  ПР  суседног ноћног клуба „Шејк & Шејк“  Далибор Катић / документовано  полицији/ уз именовање “својих” медија и новинара, да ће у медијима облатити компанију, кампању Мис Србије и мене, уколико не пристанем да се овај ноћни клуб паркира на тај опасни корак од мог брода, јер више простора нема – очигледно се обистињују!

Јер ја и даље не престајем да се борим!

Њихова  добро подгрејана кримогена мрежа утицаја у шоу биз медијима и жутој штампи, стварана  је већ дуго, у афирмацији њиховог ноћног живота, потплаћивањем за 50-100 еу њихових медијских испостава, ојађених, слабо плаћених назови новинара. За портале је довољно и 30 еура, па да “избациш” шта желиш. Трагично је за нашу професију да је могуће, за тако  ситне новце, поткупити и владати нашим тржиштем информација.

Али, показало се, што је такође трагично, да су ти дечаци, млађани менаџери, који су закорачили у криминал, прилично инфилтрирани у медијске структуре.

ДА ЛИ ЋЕ И КАДА ЋЕ  ПРАВНА ДРЖАВА  ПОСТУПИТИ ПО СВОМ РЕШЕЊУ?

Показују да су јаки и на делу! Мрежа корупције на рекама је очигледно јака.

Правна држава је ипак одрадила свој посао, на чему сам захвална.

У октобру су комшије, добиле решење од Градске комуналне инспекције, да се селе и изместе са тог опасног положаја. То је верификовало и ресорно Министарство.

Међутим, то се за 9 месеци, од тада до данас - није десило! Управо обрнуто, гламурозно су почели са радом.

Зашто је то тако? Зашто држава не реализује своје одлуке? Ко то спречава?

Ко уствари стоји иза овог ноћног клуба?

Ипак, не могу да верујем да би неко ставио на коцку високу политичку каријеру због једног ноћног клуба, иако се “они” позивају на “врх “.

Настављам да верујем и у правну државу и у исправност полиције, очекујући паралелно да се овај помахнитали линч - некако оконча!

КРИМОГЕНИЗАЦИЈА МЕДИЈА

Међутим, питање је шта се дешава са независним новинарством?

Зашто нико овај случај или евидентну корупцију на рекама, не истражује?

Зашто нико од новинара није отишао у институције града и питао за одлуке у вези ове ситуације или у полицију?

Зашто нико, понављам буквално нико из медија није снимио мој изгорели брод, за време или након полицијсог увиђаја, брод који је запалила оближња мафија, а снима се и најмањи обијени киоск у граду, за безбројне новине, портале и ТВ емисије о криминалу?

Недавно је један сплав, без дозвола, скоро потонуо и све су новине и ТВ станице о томе снимале и информисале. О томе се навелико причало. О мом „случају“ – без фотографија и снимака уз лажне, подметнуте информације!

Истина, фотографије гарежи и опасне близине „ комшија“ одакле су дошли злочинци, које су се појавиле буквално у само једном случају у медијима, насликао је мој пријатељ, јер сам га замолила да обиђе одмах брод пошто сам тада била на путу. То више нико није хтео да објави.

Управо обрнуто. Појавили су се текстови у медијима и на многим порталима са дивним сликама претходног идиличног стања брода као да је све у најбољем реду, са информацијом  да су „наводно“ бачени молотовљеви коктели, као да није било ни полиције ни сведока и као да Весна Југовић све измишља.

Даље се каже и шири лаж кроз мреже и текстове. На пример“ Весну су демантовали ватрогасци који су истина, били на лицу места, али разлога за интервенцију нису имали”. Наравно да нису, јер су ватру већ угасили, срећом преживели музичари, сведоци који су на броду спавали. Дакле хоће да још јед ном “докажу” тј. подметну да је злочин Весна измислила.

Коме иде у прилог да се доказује да се паљевина и покушај убиства није десио?

Наравно, онима који су то урадили!

Ко стоји иза овог текста у коме се ово што говорим потврђује, у коме је свака реченица лаж или порицање злочина? Коментари - ботови су јасно је - “њихови”.

Или, шокантан наслов и наравно натацна информација ”Де Винча нам је претила пиштољем” је уствари изјава власника “Шејк анд Шејка” Богдана Дончића, одакле је стартовао злочин.

Према наслову, испадох ја криминалац.

Зашто медији лагано, без икакве истраге или друге стране, аутоматски стају иза таквих тврдњи?

За новинаре, хајде  већ претпостависмо, али шта је са уредницима, власницима?

На једној телевизији су ми оркестрирали “сачекушу”,  ТВ дуел, тако што мене, као евидентну жртву нису информисали о томе да ће бити тај дуел, а са злочинцем су се договорили, па је он стигао „припремљен“ са лажним изјавама и папирима и претворен у „супротно гледиште“. Злочин је постао гледиште, став! Али, ипак се ту јасно видело ко је  узбуђена жртва, а ко  “хладнокрван”.

Позивам колеге и новинарска удружења да се позабаве радикалном кримогенизацијом наших медија. На жалост , моја судбина је  одличан пример за то.

ШТА МИ ЈЕ САДА ЧИНИТИ!?

Основно питање је:  ако ја  одустанем, значи ли то да ће и ОНИ одустати од мафијашког понашања не само према мени него и према свима нама?

Високе етичке вредности које носим и утемељујем од детињства – нећу напустити.

Иако под  ужасним претњама, и спором полицијском истрагом – ја настављам да радим многе пројекте.

И наставићу да се смејем и радујем животу, немогућим мисијама, путовањима, сусретима.

Што се тиче мене и моје компаније, наставићемо да радимо, одговорно и вредно, транспарентно, као и до сада. Наравно да и сада имамо подршку многих пријатеља , компанија, медија и спонзора који са нама раде и добро нас познају, верују у нас вец скоро 20 година.

Такође, наставићемо да дајемо стипендије  за четворогодишње студирање финалисткињама. Дакле и ова нова генерација финалисткиња Мис Србије 2015, ће добити стипендије за четворогодишње студије Р&Б колеџа, као и ранијих 12 генерација. Да подсетим да не постоји компанија лепоте у било којој земљи света која је дала оволико стипендија.

Захваљујем се на томе  власницима ове европски верификоване школе, породици Словић, која разуме нашу мисију.

Наше успешне лепотице, светски познати модели, дизајнерке, водитељке, менадзерке па и доктори наука, најбоље говоре о нашем раду.  

Ако лепота може да спаси свет, што тврди Достојевски, онда вероватно може да спаси и нас, мученике у Србији, па и мене, чију егзекуцију прижељкују и најављују.

Уствари, у то сам сигурна, јер када сам као први ратни женски извештач, после ужаса које сам снимала, решила да преживим и победим болест, решење сам нашла у бављењу лепотом. И то ме је спасило. Тако је и настала моја компанија. Тада сам и постала власник светских лиценци, које одржавамо већ две деценије промовишући одговорно  нашу земљу и наш народ.

А што се тиче  медија , ту важи и мисао Шекспира који каже да је добро и ако те воле и ако те мрзе. Они који те воле држе те стално у срцу, а они који те мрзе дрзе те стално у мислима.

Добра је то позиција! Популарна.

Др Весна Југовић