Писма УНС-у
12. 05. 2015.
Изабран човек за „одстрел” колега
Поводом избора Драгана Бујошевића за генералног директора РТС-а УНС-у је упутио писмо бивши новинар Политике Данило Бугарски. Писмо Данила Бугарског преносимо у целости.
Нисам, заиста, осећао ни завист ни резигнацију када сам са малог екрана чуо вест да је бивши главни и одговорни уредник „Политике” Драган Бујошевић – довољним бројем гласова постављен за директора медијског јавног сервиса Србије. Само сам се запитао: „Види, Бујошевић мења директорске фотеље, а равнодушно се пре пет година усагласио са проглашењем квалитетних и добрих новинара (па, и моје маленкости) – за технолошки вишак, када нам је био главни и одговорни уредник”. Онда ме је обрадовало када сам у „Политици” од осмог маја на странама Погледи, видео да се тим поводом оглашавају неки од мојих тада уклоњених колега: Драгана Матовић, Светлана Васовић Мекина и Владимир Радомировић.
И, као један од оних (oд укупно 18 новинара и службеника) који после пет година у спору са овом новинском кућом није још у потпуности изгубио снагу у борби за истину, a немам право да ћутим – решио сам да се овим поводом огласим!
Истина, Драган Бујошевић није цензурисао нити по вољи скраћивао моје текстове у додатку „ТВ ревија” и на телевизијским станама „Политике”, али је зато успешно и луцидно то чинила тадашња моја главна уредница Невенка Опачић. А када је дошао „дан Д” за непожељне новинаре, Бујошевићу је само рекла: „Данило Бугарски је најслабија карика у ланцу”, реченицу коју ми је Бујошевић касније лично поновио. То је било довољно да са фингираном оценом 3,3 будем отпуштен и принуђен да доказујем правду у судском спору. Било је то време, а како сам ја то на својој кожи доживљавао – хистерије представника и миљеника Демократске странке у „Политици”, који су унапред проценили и знали ко je на „правој линији”, a ко не?! Како сам био страначки неопредељен новинар, као професионалац предлагао сам за своје саговорнике ТВ личности и ауторе емисија, без обзира на њихову политичку опредељеност. Због тога ми је, на пример, замерен интервју са (Демократској странци неомиљним) упокојеним Браном Црнчевићем, који је као врстан реторичар имао гледану емисију на тадашњој ТВ „Станком”, а упућиване су ми сличне директне или индиректне замерке...
Било како било, још почетком децембра 2009. већ мој новоизабрани уредник Мери Билић, иначе и моја колегиница са факултета, са видљивом непријатношћу у ходнику ми је саопштила како би морао да размислим о отпремнини јер имам најнижу оцену у редакцији... Одговорио сам јој не, јер много боље сам био оцењен у Гимназији у Сенти и на ФПН у Загребу и Београду (иначе, она ме је оценила са три четворке, а како се такав успех претворио у оцену 3,3 – нисам је питао). Сутрадан сам отишао код главног и одговорног уредника и питао га: Бујке, шта је то (тако смо звали Драгана Бујошевића, иначе такође мог колегу са Политичких наука, као и из НИН-а где сам повремено сарађивао)? Зашто ја? Написао сам више од 2000 разноразних текстова за скоро сва издања „Политике”... Завршио сам међународно-политички смер на ФПН, остају људи са средњом школом, а неки је можда и немају... Зар треба да остану само миљеници...
Одгорио ми је, не знам ја ништа? Твоја уредница ми је рекла да си ти „најслабија карика у ланцу”. За све остало мораш да питаш директора Миру Глишић-Симић... Отишао сам и код директора... Опростили смо се њеним речима: Видећемо нешто... И, сада сам ту – где сам!
Са Драганом Бујошевићем сам после око три године имао још један разговор телефоном, када сам намеравао да га предложим за сведока. Назвао сам га и, наравно, представио се. Културно ми је узвратио: Изволите! Питао сам га откад смо то ми на Ви, подсетио на наш претходни сусрет и рекао да ћу га предложити за сведока, да понови разговор са нашег сусрета у његовом кабинету... Одговорио ми је да га не мешам у све то, да је већ био на суду и да му је свега око тога доста... Могли смо се видети и на једном од мојих рочишта, али сам ја, после свега, одустао да га предложим за сведока. Зашто бих га оптерећивао, кад му је већ свега доста...
У целом овом мом случају покушали су да ми помогну само двојица колега из „Политике” који су били на уредничким местима (Озрен Милановић и Жарко Ракић), иначе такође и другови са факултета. Кад се ништа више у мом случају није могло учинити, од тада до данас увек ми се на помоћи нађе Удружење новинара Србије, „Политика” АД за чије часописе још увек умем да пишем, као и сви који ме знају из „Политике НМ” кад год их за нешто замолим... Више од тога нисам ни очекивао, јер из мог досадшњег искуства уверио сам се да новинаре уопште – никада није ни красила нарочита солидарност.
Ако би ова моја „исповест” послужила новинарима, уредницима и ауторима РТС-а (са већином од њих сам радио) да доласком новог директора „збију редове”, буду обазриви и припреме се на време – био бих задовољан! Не бих волео да неки од њих прођу као њихове колеге из „Политике”. Јер, прва реченица коју је новопостављени директор јавног сервиса Србије изговорио била је: РТС нема новца... А шта то значи, нека се њему подређени, или можда будући претплатници – запитају? У сваком случају, не би ме изненадило да „победа” мог колеге и директора РТС–а прерасте – у „врућ кромпир”. Зато бих му другарски препоручио, ако га већ нема, да набави апарат за мерење притиска... Јер, моје колеге у спору и ја – од те справе не одвајамо се већ пет лета.
Коментари (5)
Остави коментар14.05.
2015.
Neistina
Ovaj covek je dobio otkaz zato sto je tezak alkoholicar koji nije bio sposoban za rad. Otpusten je kao tehnoloski visak da bi ipak dobio neku otpremninu i da koliko toliko ne bude izbacen kako zasluzuje na ulicu
Одговори14.05.
2015.
Удрите се
Написах у прошлом Билтену да ће бити, како рече овај госпопдин, "збијање редова". Избор Бујошевића је велики промашај. Био је и са Тијанићем. Поновићу још једном : за генералног директора не би требало постављати новинара. Али ко ће послушати мене. Неће нико да саслуша, да прочита, да се осврне на овај мој став. Разлога да генерални директор не би требало да буде новинар, има хиљаду и један. Годину и по дана се чекало док се није доказао да ће бити послушник ове власти и ових вођа. Нема Србији спаса док се не укину партије (партитократијкска борба је опсанија од фашизма, јер се против фашизма може борити антифашизмом, док против партитократијске борбе се не можемо борити, нема тога начина) и Праламент 5 година, за које вријеме би се пречистила сва пошаст нарасла у Србији у свим порама живота. Масмедији су у катастрофалном стању. Оваква цензура и самоцезура није постојала ни у комунизму. Драге колеге, пробудите се. Ви освртачи напишите име и презиме. Зашто уредниче Билтена УНС-а објављујете анонимусе.
Одговори13.05.
2015.
(ne)solidarnost
sustina ovog teksta je u konstatacija da novianre nije ni krasila narocita solidarnost. posebno ako se zna da je vec godinama rec o neizvesnom bioloskom opstanku vecine koji jedu novinbarski hleb, bilo u radnom, bilo u honorarnom odnosu sa redakcinama.nema ni (redovnih) plata, niti honorara. a od necega se mora ziveti. onda se ljudi spustaju na najnize grane, postaju ulizice, podrepasi i beskicmenjaci, ali to isto vazi i za njihove sefove u redakcijama. jedino sto oni to rade za znatno vece i sigurnije plate.a politickim strukturama je potaman. niti ima kriticnog stava u medijima, niti bilo kakve profersionalne volje za kvalitet u informisanju.novinari su se srozali do dna esnafske etike i iluzorno je ocekivati solidarnost onih koji sutra nemaju sta da jedu, ako danas kazu sta iskreno i realno misle. nisu oni tu da misle, nego da budu poslusnici (savremeni Kinta Kunte, ako se secate tog lika iz davnog filma o robovima Afrike...)
Одговори13.05.
2015.
pitanje Smajlovicki
Sto ga Smajlovicka ne vrati na posao, umesto da prenosi srcedrapateljne tekstove. Sad moze sve, pa izvolte.
Одговори12.05.
2015.
TO JE TO!
Eto prave priče koga su delegirani izabrali. Odiseja čoveka koji je izbačen na ulicu zahvaljujući aparatčicima koji služe svakoj vlasti radi svog blagoutrobija. Našta se svelo jadno srpsko novinarstvo. Hvala UNS što pokreće ovakve teme i ne miri se sa progonom koje je, priznajte, ranije rukovodsvo organizacije zdušno podržavalo. Obratite, molim Vas, pažnju na to ko su, iz kakvog političkog i ideološkog miljea, ti svemogući članovi UO RTS. Ranije je dominirala Dem. stranka, sad su isti ili sličan bućkuriš bez stvarnog kredibiliteta da određuju put značajne kuće. Dovoljna im je apanaža, a kome će da daju glas, kao što su Bujoševiću,nikoga nije briga. I Vučića, takođe. Zar nije rekao?
Одговори