Писма УНС-у
29. 04. 2015.
Подршка главног уредника Радија 103 из Суботице Међународном радију Србија: Краткоталасна битка
Оснивач и главни и одговорни уредник Радија 103 из Суботице Небојша Њагујевић послао је данас УНС-у писмо којим изражава подршку Радио Југославији (Међународном радију Србија) и запосленима у овом медију. Писмо преносимо у целости.
Постоји, наравно америчка, теорија да ће новинарство изумрети прво у САД а затим у остатку света и да је то заправо „решење“ за проблем неплаћања или недовољног плаћања новинара. Ствари, су као и обично, представљене да забашуре истину јер „проблем“ са зарадама и тиме и опстанком новинара није пао с неба него је последица смишљених економских потеза геостратешке природе. Нестанком новинара, или макар губљењем њихове друштвене улоге, отвара се простор да корумпирани политичари преко уцењених или економски зависних власника и уредника харају без последица а да велике корпорације у тишини прождиру своје потрошачке жртве. Јер, за њих, све је роба и интерес. Па и новинари и медији. И државе и нације.
Радио Југославија (Међународни радио Србија) је поново суочен са својим нестанком а Србија са нестанком информационог пласирања и одбране својих интереса. Интерес, та магична реч која живот значи била је повод да овај стратешки важан медиј настане пре непуних 80 година. Председник Владе Краљевине Југославије Милан Стојадиновић је, у име заштите националних интереса информисањем и пропагандом, Радио као медиј назвао „првокласним средством за пропаганду“ а за потребу оснивања Радија навео да је „национална пропаганда која се помаже свим средствима у далеко моћнијим државама потребна и код нас“. Почетком марта 1936. године створена је Краткоталасна радио „Станица Београд два“, касније Радио Југославија (Међународни радио Србија).
Осам деценија касније Србија се ћутке дистанцира Стојадиновићеве давно зацементиране идеологије равноправности са „далеко моћнијим државама“ и тиме демантује актуелне похвале о успешности, угледу, положају и јачини Србије и равноправности са својим пријатељима у свету. Србија очито не жели, или не сме, да буде у равни са моћнијим државама. Чак ни по битисању на кратким таласима.
Радију Југославија (Међународном радију Србија) прети судбина око 1.000 електронских медија угашених за само четири године у име „рационализације“, „професионализације“, „демократије“... Неко ће рећи, како су настали тако су и нестали. Настали су, као и у другим деловима света, из геостратешки наметнутих јачања националних претензија које неминовно воде у сукобе а без којих нема разбијања државе. Под плаштом разних „нових вредности“ Србија је деведесетих година била притиснута да дозволи постојање приватних (недржавних) медија, познато као „излазак државе из медија“ а јавности мање познато као „слабљење државе“. До краја деценије у функцији је било стотинак недржавних електронских медија.
Почетак новог миленијума на крилима демократије донео је стављање ван снаге многих „лоших Милошевићевих“ закона а међу првима медијске. Анархијом је отворена могућност за медијску каубојштину која је за само пар година излегла преко 1.000 нових електронских медија. Иако је (де)регулаторно тело за медије „оштро“ најављивало да сви ти нови неће имати могућност учествовања на предстојећим конкурсима за доделу права на коришћење фреквенција резултати спроведених конкурса показали су да је то тело, та „четврта грана власти“ демократије и Глобализма, једнако „оштро“ повредило своје најаве и националне прописе али и конкурсне услове и критеријуме које је само прописало. Међу тим медијима највише је било програмског кукоља али су у неколико (де)регулативних кошења највише страдали одлични изданци жита који су медијски хранили Србију и јачали је. Јавност је запазила да су од тада из доделе права на даље постојање изузети електронски медији који негују програмске садржаје и вредности националног карактера.
Данас Радију Југославија (Међународном радију Србија) прети судбина Трећег канала и Радија 101 Радио телевизије Србије, НС Плус-а Радио телевизије Војводине, БК телевизије и осталих великих и мање великих електронских медија гушених и гашених често противправно и противуставно, чак и силом, у име разних „нових вредности“. Хоће ли још један национални и интернационални радио бити следећа жртва и ко је још све у агенди за одстрел? Која је коначна цифра уклоњених новинара и медија која ће задовољити глобалистички „СБ затвара круг“? Запослени у Радију, удружења новинара, синдикати новинара и, нажалост, мали број медија и појединаца, подржавају Радио, институцију националног значаја, у одбрани интереса Србије. Остали ћуте! Ћуте „пријатељи“ Србије и делима негирају своју вербалну подршку развоју Србије, њеној јачини и њеном значају за регион и свет. Ако је толико значајна за регион и свет зашто се онда дешава супротно, зашто се слаби и гаси јер управо се тамо налази Глас Србије на кратким таласима. Зашто ћуте „пријатељи“ Србије? У чије име тако гласно ћуте? У име „Глобалног села“ које подразумева информативно-политички и медијски али и обавештајни, финансијски, производни и трговачк монопол и, зашто не рећи, денационализацију Србије?
Књига је, по свој прилици, спала на два слова. Професија, домаћа и страна, говори своје а у Србији и ван ње где се ретко ко меша у свој посао биће да је опет Вучићева пресудна. Да ли ћемо од њега, поводом стихијског гашења (интер)националног Радија, чути: „Тишина тамо! Глупљи предлог нисам чуо. Не дам Радио Југославију! Не дам Међународни радио моје Србије!“.
Небојша Њагујевић
оснивач и гл. и одг. уредник Радија 103, Суботица, прве приватне радио станице у СФРЈ
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.