Писма УНС-у
20. 08. 2013.
Писмо Павла Ћосића медијима
Кад сам писао роман "Лепосава" крајем 2006. године, и који је изашао у јануару 2007. године (издавач "Корнет"), имао сам на уму више ствари, али сам се углавном забављао пишући га и објављајући га у деловима на блогу, који је у то време био одличан медиј за тако нешто јер сам имао непрестану интеракцију са својим читаоцима.
Кад је роман објављен, наишао је на прилично велику заинтересованост међу новим читаоцима, највише захваљујући препоруци "од уста до уста", све док нису почели да се појављују озбиљни прикази у новинама.
Најпре у "Политици" (Анђелка Цвијић) па затим у "Попбоxу" (Марко Николић), па онда тако редом скоро сви медији који су се иоле бавили културом и књижевношћу у то време. У једном моменту је и Теофил Панчић за "Време" написао приказ, отприлике двадесети објављени по реду, у ком ме као писца назвао фашистом (сви ови подаци и даље су видљиви на интернтету). То је означило почетак хајке на мене као грађанина Србије који је ових дана кулминирао.
"Лепосава" је тада ушла у избор за Нинову награду, али шири. Будући да сам сплетом околности лично познавао троје од петоро чланова тадашњег жирија, знам и да је стигло "наређење" да "Лепосава" никако не може и не сме да победи, па чак ни да уђе у ужи круг.
"Лепосава" је антиутопистички роман у којем се описује Београд из незнане будућности (ја сам имао на уму неку далеку будућност, али је намерно нисам одредио).
Међутим, оно што је заиста страшно је да се "Лепосава", упркос томе што је требао да буде један само сатирично-хумористично-забавни роман, због чега је и доживео тај поприличан успех за једног дебитанта (три издања од по 1000 примерака), нарочито упркос саплитању, отео и мојој контроли и почео да се у великом делу већ одавно остварује.
Атниглобализам којим "Лепосава" одише, у последње време ми се на најневероватнији и најнеочекиваниј начин обија о главу.
Стварност је буквално превазишла моју машту.
Глупи европски и амерички закони који су у тој књизи највише били на мети спрдње, данас се показују још глупљим и репресивнијим, тако да сам данас у ситуацији да због једног бенигног статуса на Фејсбуку (који у то време није постојао) морам на све начине да се браним како не бих био приведен и осуђен на вишегодишњу робију.
Или да ме на неке друге начине онемогуће у раду као лингвисту, научника, писца и сатиричара, а имам све наговештаје да би то могло да се догоди ти или уобичајеним алтернативним путем - разним новчаним казнама које је немогуће платити.
Кафкијански процес којем сам подвргнут је још увек у току. Медијска блокада и једноумље владају у Србији више него што сам у том роману у шали предвидео.
И заиста, на бројним промоцијама овог романа широм Србије, управо сам то и говорио: "Не верујем да ће се ово што сам написао заиста и остварити, него сам само желео да екстремизујем тренутно стање у држави и да на шаљив начин прикажем шта би теоријски могло да нам се догоди".
Ни сам не могу да верујем да нам се то нешто потпно измаштано и сулудо заиста догађа, а поготово мени.
За крај, желим да се извиним и држави Србији и Александру Вучићу због свог заиста несмотреног статуса на Фејсбуку, али исто тако морам да приметим да човек заиста мора да буде сужене свести (као што сам ја био у моменту кад сам га писао - понајвише бесан), да поверује да сам заиста имао на уму да преко Фејсбука наручим убиство једног политичара и за то понудим 20.000 евра.
Да се "Лепосава" великим делом остварује, доказује и чињеница да немам могућности да се у медијима који су све те силне клевете о мени објавили у последња 2-3 дана демантујем.
По Закону о информисању, они би ово моје писмо морали да објаве, али поучен искуством од пре само месец дана у вези са исто тако "одбеглим сатиричним текстом" везаним за Наташу Кандић, знам да ниједан медиј, осим можда неког мањег портала, неће ово моје писмо пренети. Другим речима, ми живимо у језивом медијском мраку и у све више нарастајућој диктатури.
Павле Ћосић, лингвиста и писац
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.