Писма УНС-у
21. 01. 2025.
Новинарка Војислава Црњански Спасојевић: Дан након објављивања фотографије да сам била на протесту добила сам отказ у „Новостима“
Вишеструко награђивана новинарка Војислава Црњански Спасојевић обратила се УНС-у писмом у коме наводи да је дан након објављивања фотографије са протеста испред Уставног суда на свом „Инстаграм“ профилу добила отказ у „Новостима“. Отпуштању је претходила њена јавна критика објављивања личних података студената Лазара и Луке Стојаковића на порталу „Новости“.
У решењу за отказ, како додаје, пише да је "услед технолошких, економских и организационих промена код послодавца престала потреба за обављањем посла".
Менаџмент компаније, односно директорка која је потписала решење, како каже Црњански Спасојевић, није консултовала уреднике о потребама редакције.
Куриозитет је, каже, да је потреба за обављањем посла престала мање од месец дана након што је добила награду Колегијума. Писмо колегинице Црњански Спасојевић преносимо у целости.
Поштовани,
Моје име је Војислава Црњански Спасојевић и три деценије сам новинар, од чега последњих 14 година у "Вечерњим новостима". Тачније, била сам новинар у том дневном листу до 20. јануара. Решење о отказу добила сам 13. јануара, само дан пошто сам објавила у "сторију", на свом приватном "Инстаграм" профилу, фотографију са пријатељицом на протесту испред Уставног суда. И само десет дана пошто сам на истој мрежи објавила своје ограђивање од обелодањивања личних података двојице студената, Лазара и Луке Стојаковића, на порталу "Новости". Мноштво текстова сам током каријере написала о опасностима од злоупотребе личних података, као и последицама тог кривичног дела, те сам истински била шокирана, погођена и бесна када сам видела факсимиле њихових пасоша на порталу куће у којој радим. Због забуне у јавности морам још да истакнем да се ти факсимили нису појавили у штампаном издању "Новости".
Наравно, у решењу о престанку мог радног односа све ово није наведено као разлог за отпуштање. Наводи се да је "услед технолошких, економских и организационих промена код послодавца престала потреба за обављањем посла" који сам радила, тј. да сам технолошки вишак. Технолошки вишак у редакцији која већ дуже време има мањак људи и у рубрици са само три новинара, у којој се једва обезбеђују викенд дежурства у време годишњих одмора!? Такође се наводи да је пре доношења одлуке послодавац "спровео детаљну анализу радног учинка запослених на радном месту рубрике друштво" и утврдио да ја, наводно, остварујем најмање радне резултате. Будући да имам доказе за супротно, односно да су моји радни учинци у тренутку отказа били највећи када је у питању број текстова, као и да сам два пута добила награду Новинар године и више награда Колегијума за појединачне текстове (последњу у децембру), основано сумњам да разлог за отказ није мој учинак.
Ту сумњу додатно поткрепљује чињеница да менаџмент компаније, односно директорка која је потписала решење, није консултовала ни моје уреднике, ни Уреднички колегијум - нити о мом раду, нити о потребама редакције. Са мном пре уручења решења нико није разговарао, нити ме упозорио да постоји било какав проблем у вези са мојим радом. Правилник о новој систематизацији радних места, датиран на 10. јануар, односи се само на моје радно место, односно рубрику "друштво", без било каквих других предвиђених промена у редакцији.
Обраћам вам се јавно јер мислим да ће се са оваквом праксом отпуштања "непожељних" новинара наставити и у другим медијима, као и зато што не желим да прихватим чињеницу да људи који нису новинарски професионалци оцењују рад мене и мојих колега и деградирају нашу професију. Таквим чиновима кажњава се здрав разум, другачији поглед на стварност од оног који је "пожељан", кажњава се потреба да се придржавамо закона и принципа демократског друштва које подржавамо. Уједно се шаље порука да новинар мора да буде послушник, у супротном ће бити на овај или онај начин санкционисан, чак и када се стриктно залаже за поштовање закона и професионалних норми.
Нарочито ме плаши, уколико су моје сумње тачне, могућност да се паре пореских обвезника не одвајају за изградњу стабилних надстрешица, мостова, школа, за лечење оболелих од тешких и ретких болести, за образовање, науку и културу, већ за плаћање појединаца или система који шпијунирају друштвене мреже новинара и других грађана Србије.
Мислим да грађани то морају да знају.
Војислава Црњански Спасојевић, новинарка
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.