Писма УНС-у
13. 04. 2024.
Рава: Владавина права или Владанова права
Као грађанина и корисника јавних буџетских средстава, а и као новинара и социолога, пажњу ми је привукао наслов ,,Води ли пут до колективног уговора новинара кроз колаборацију са компромитованим власницима медија?“. Аутор текста је Бранко М. Жујовић који је још од раније познат и награђиван због упорног писања о корупцији приликом доделе новца за суфинансирање медијских пројеката.
Писање на ову тему је увек добра идеја, јер има све елементе трилера, заплет је загарантован, може да има много наставака, а и крај може да се одлаже. Тема је узбудљива, а текстови, што би се рекло, хваљени и од публике и од жирија. Међутим, проблем је само у томе што ово није фикција, него рефлексија стварне ситуације и свака сличност са догађајима и ликовима из текстова је намерна. Жујовић је раније документовао коруптивне радње Владана Стефановића, власника неколико медија и особе која је, према подацима тих истраживачких текстова, контролисала медијске комисије у АП Војводини. Стефановић се тада није бранио од поменутих оптужби, па је у јавности остао утисак да ту нечега заиста има. Жујовић је зато сада питао синдикат СИНОС зашто је такву особу сматрао за легитимног саговорника на тему радних права медијских радника. Конкретно питање остало је без одговора, а сви ми ускраћени за расплет приче.
Заправо, Извршни одбор СИНОС-а је одговорио Жујовићу да се залаже за социјални дијалог и да жели да мотивише све послодавце да седну за сто како би се преговарало о бољим условима рада, те да се омогући запосленима да буду обухваћени правима и обавезама из гранског колективног уговора. Шта би се томе могло замерити? Тамо новинари раде и живе од те плате и свакако им треба помоћи. Међутим, како је раније спроведена лоша приватизација медија, којој се управо СИНОС противио, велике су шансе да се за тим столом нађе преговарач са којим не бисте желели да будете ни у истој просторији. Да ли се управо то се десило на ТВ Суботица? Са једне стране СИНОС, а са друге Владан Стефановић, власник поменуте медијске куће и још бар седам других, у чије се поштење, узимајући у обзир информације из Жујевићевих текстова може основано сумњати. Овај синдикат се, како сами кажу, залагао за коректније комисије за доделу средстава, а сада преговара и слика се са особом која је према многобројним наводима можда оличење корумпираних комисија. Кажу и да су се противили управо приватизацији медија и да Владан Стефановић ,,није њихов избор већ реалност проистекла на основу деловања медијских удружења којима припада и Жујовић“. Што би се рекло, обрнули су игрицу. Даље, СИНОС у одговорима каже да се залаже за формирање локалних и регионалних јавних сервиса, јер је то најбољи модел за остваривање јавног интереса на локалу, а у тексту се може наслутити и са ким ће остварити ту сарадњу. Опет уместо одговора имамо ново питање - зашто планирају преговоре са власничким структурама које су углавном корумпиране, у АП Војводини у којој је медијска ситуација потпуно девастирана, а друштво у стању социјалне аномије, са никад нижим степеном поверења у медије? И тако, уместо пред лице правде, неки нови сумњиви преговарачи ће легално и легитимно за преговарачки сто, а све у име права (углавном прекарних) радника и поштеног јавног информисања.
Поставља се питање из колико се углова може гледати на исту ствар? На пример, да ли је у питању владавина права или су посреди Владанова права? Легитимно или легално? Преговарати или не, у овом случају није питање памети, него желуца. Претпоствљам да ће и наставци ове приче бити узбудљиви, јер има ту у најави још контраверзних преговарача, али на такав садржај ипак треба упозорити оне читаоце са слабијим новинарским срцем.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.