Медији и инклузија
30. 05. 2024.
Од обука до промена у формалном образовању- млади о начинима на које се може унапредити извештавање о особама са хендикепом
О начинима на које се може унапредити извештавање о особама са хендикепом ставови младих су опречни. Док су једни мишљења да су обуке, радионице и други видови неформалног образовања кључни за усвајање знања о одговарајућем медијском представљању особа са хендикепом, други сматрају да је кључно да се на факултетима за новинарство чешће дискутује о овој теми.
Новинарка сајта Удружења новинара Србије (УНС) Анђела Момчиловић неформално образовање Момчиловић види као најбољу шансу да за едуковање о овој теми.
„Сматрам да је потребно да се одржавају радионице и семинари на којима ће се новинари образовати о професионалном извештавању о особама са хендикепом“, додаје она.
Супротно томе, за новинара Алексу Анђелића најбољи начин за стицање нових знања о овој теми је управо формално образовање.
„Мислим да је потребно да се, пошто сам завршио новинарство, на департманима за новинарство одреди неки предмет на коме ће се говорити о начину информисања о осетљивим или дискриминисаним групама, као што су особе са инвалидитетом, ЛГБТ популација, Роми, жене…“, додаје Анђелић.
Видео: УНС
Новинарка агенције “Бета” Јелена Чоловић, с друге стране, сматра да је за новинаре који први пут извештавају о особама са инвалидитетом најважнија темељна припрема која подразумева консултацију са искуснијим колегама, претраживање доступног материјала о саговорницима и о самој теми.
Са њом је сагласан и новинар Живко Бошковић који сматра да је сваки од ових фактора важан. Да би новинари извештавали о особама са инвалидитетом на одговарајући начин, неопходно је, додаје Бошковић, да се информишу о томе које су праксе пожељне, а које не.
Видео: УНС
„Мислим да је суштински проблем непознавање материје. Често новинари и новинарке не познају неку особу са хендикепом. Живи смо људи и када се са нечим не суочавамо довољно, често можемо имати предрасуде“, каже Бошковић за УНС.
Новинари се, додаје Бошковић, свакодневно суочавају са притиском да произведу што више прилога и текстова, који ће постати вирални и донети што више интеракције. Још један од изазова за новинаре приликом извештавања о особама са инвалидитетом је одговарајућа терминологија.
„За сваког новинара и новинарку је изазовно то што готово свако удружење и сваки савез има своју реторику коју заступа. Зашто је то тако? Вероватно због тога што се, као и за свако друго питање у Србији, ставови мимоилазе“, навео је он.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.