Медији и инклузија

17. 05. 2024.

Аутор: К. Ковач Настасић Извор: УНС

„Ухвати филм“ – уметношћу против предрасуда о особама са инвалидитетом

„Саткани смо на вредностима поштовања људских права. На спајању и повезивању свих различитости. На развијању емпатије и друштвене одговорности. На жељи да променимо устаљена гледања на свет. Да подстакнемо на преиспитивање себе и друштва у којем живимо. И на концу, на подстицају на акцију – како бисмо заједничким снагама изградили праведнији свет за све“, кажу организатори фестивала „Ухвати филм“.

„Ухвати филм“ је међународни филмски фестивал на тему инвалидитета, а по вишегодишњој традицији, сваке године у октобру одржава се најпре у Новом Саду, а затим и у Ријеци, Бањалуци и Котору.

Како за УНС каже портпаролка фестивала у Новом Саду Маријана Рамић, циљ је да кроз уметност мењају стереотипе и предсрасуде о особама са инвалидитетом, али и да афирмишу њихове уметничке потенцијале.

Програм фестивала чине пројекције краткометражних филмова, уметнички програм, дискусије, радиоцнице. У Новом Саду се фестивал, традиционално, одржава у биоскопу Културног центра Новог Сада.

„'Ухвати филм' траје пет дана, од среде до недеље. У току фестивала прикаже се око 30-ак филмова који су прошли селекцију. Фестивали у Ријеци, Бањалуци и Котору трају краће, па се на њима прикаже мањи број филмова“, каже Рамић.

Један део фестивала увек је посвећен и уметничким талентима особа са инвалидитетом.  

„Трудимо се да афирмишемо уметничке таленте особа са инвалидитетом, да и на тај начин, кроз уметност мењамо стереотипе и предрасуде. Кроз перформансе, музичке и сценске наступе, промоцију књига и друге облике уметности, 'Ухвати филм' постаје инклузивна спона међу уметницима са инвалидитетом дуж региона“, кажу организатори.

Инвалидност као различитост, а не као болест или сензација

Сваке године у фебруару, организатори фестивала расписују конкурс за филмове, а ове године, из целог света, пристигло је њих 385.

„Селекторка и жири кроз селекцију одаберу 30-ак и они буду приказани у току фестивала. Филмови су документарни, играни, анимирани… и веома су квалитетно урађени“, каже Рамић.

Она истиче да је за одабир филмова који ће бити приказани важно да одговарају теми и да не приказују особе са инвалидитетом на стереотипан и дискриминаторски начин.

„Иако је у конкурсу за филмове јасно наглашено да филмови који промовишу инвалидност као болест/трагедију/казну од Бога односно стереотипе неће ући у селекцију, ипак се дешава да стигну и филмови пуни (очигледних или мање очигледних) стереотипа“, каже Рамић.

„Верујем да је то најчешће из незнања и без лоше намере, али то је резултат пре свега начин на који се у медијима свакодневно извештава о особама са инвалидитетом - стереотипно. Такође, на друштвеним мрежама имамо поплаву дискриминаторског односа према овим особама, што је такође последица неинформисаности читавог друштва, али и недовољне интеракције са особама са инвалидитетом“, истиче она.

Рамић наводи да се у медијима особе са инвалидитетом углавном приказују у две крајности, или као болесни, беспомоћни људи којима треба помоћ, или као суперхероји.

„У случају друге крајности, стиче се утисак да су особе са инвалидитетом особе које ништа не могу, што није тачно, па је ето супер што су нешто успеле, како често пишу медији, 'упркос' инвалидитету“, а није проблем инвалидитет, већ системске и друштвене препреке“, каже Рамић.

Она истиче да приказивање нечега што неко ради на другачији начин од оног на који то ради неко други не сме да буде сензационалистичко.

„Особе са инвалидитетом само можда нешто раде на другачији начин и то не треба приказивати као сензацију, већ као различитост“, рекла је она.

У супротном се, како наводи, поспешује ширење стереотипа.

 „Суштина је да свако друштво има обавезу и одговорност да буде приступачно свима. Друштвене препреке и системски проблеми су изазови које сви треба да рушимо“, рекла је Рамић.

Филмови су емотивни и дирљиви, али не и патетични

„Када у дискусијама после пројекција питамо публику какав је филм, они често кажу – емотиван, дирљив. На наше питање да ли је и патетичан одговоре негативно. И то је наш циљ. Да покажемо да емпатија и солидарност могу да иду без патетике“, прича Рамић за УНС.

Сваког дана приказује се око два сата филмова, односно укупно седам сати у току четири дана фестивала.

Након сваке пројекције организовани су разговори, дискусије са публиком. Оне су тематски повезане са приказаним филмом или стављају у фокус теме о којима се не говори често у јавности.

„Теме филмова су универзалне“, каже Маријана, о љубави, пријатељству, подршци, породичним вредностима, борби са системом…

„Ипак, сваке године имамо и нешто ново са чиме се, као темом, сусрећемо први пут. На пример, једне године је приказан филм о особи која не препознаје и не памти лица, или о особама које немају чуло мириса и укуса и томе како они функционишу. Заиста најшири могући спектар тема и на то смо поносни“, каже Рамић.

На фестивалу буде и фимова који говоре о вишеструкој маргинализацији особа са инвалидитетом, о онима који су трансродни, припадници ЛГБТ популације, онима који су у ситуацијама рата, сиромаштва…

„Постоји један филм који приказујемо често у оквиру каравана и едукација – пројеката који су део 'Ухвати филм' бренда, зове се 'Мис Роналдо'. Говори о девојчици из Сирије која је остала без ноге када је пала бомба док је играла фудбал. Одличан филм који тера на размишљање, па дискусије о овом филму буду увек 'живе'“, каже Рамић.

Она подсећа да и по пропозицијама конкурса, особе са инвалидитетом не морају увек бити главна тема филма.

„Филм може бити о некој сасвим другој теми, а инвалидитет само провучен кроз причу“, каже Рамић и наводи пример филма који је приказан прошле године о средњошколки чија је најбоља другарица у филму особа са инвалидитетом.

Филмови, фотографије, објаве приступачне свима

Сви филмови који се прикажу на фестивалу, буду максимално могуће прилагођени особама са инвaлидитетом.

„Водимо рачуна о приступачности свих наших садржаја у највећој могућој мери. Новосадски ’Ухвати филм’ одржава се у максимално постојећем физички приступачном простору (приступачан биоскопски простор и тоалет за особе са инвалидетом). Сви програми фестивала су приступачни и глувим и наглувим особама, филмови су описно титловани на српски језик, говорни сегменти преводе се на знаковни језик. Филмски програм је аудиоописан и  синхронизован и тиме доступан и слепим и слабовидим особама. Улаз на Фестивал је бесплатан за све како би квалитетан културни садржај који нудимо био што доступнији свима“, каже Рамић.

Она додаје да о приступачности воде рачуна у сваком сегменту свог рада, па тако и у промоцији фестивала, као и на друштвеним мрежама.  

„Трудимо се да нам и друштвеним мрежама објаве буду приступачне особама са инвалидитетом. Свака фотографија је описана алтернативним текстом, сваки видео аудиоописан и синхронизован, титлован или преведен на српски знаковни језик. И сама промоција фестивала је таква. Нормално је да ако говорите о приступачности и наступ треба да вам буде такав“, каже она.

Често се деси, прича, да догађаји који се организују и намењени су особама са инвалидитетом њима не буду прилагођени.

„То је апсурд, организујете конференцију, а простор вам, на пример, није прилагођен. Или направите позив за слепе и слабовиде особе и немате аудио опис… Важно је, и увек апелујемо и на медије, и на цивилни сектор - брините о приступачности, то ће, осим што ћете испоштовати Устав, законе и не нарушити људска права, побољшати и ваш догађај, имаћете различиту и богату публику“, каже Рамић.

Волонтери су неизоставни део „Ухвати филм-а“

Већ седам година, осим конкурса за филмове, организатори „Ухвати филм“ фестивала расписују и конкурсе за волонтере.

Конкурс за волонтере преводиоце је управо завршен, а како наводе у организацији, пред сам почетак фестивала, биће расписан још један позив – за волонтере који ће помагати у току фестивала.

„Ове године стигло нам је 25 пријава за волонтере преводиоце. Они имају веома захтеван задатак да преведу филмове на српски, а  преводе и синопсисе филмова, разговоре на самом фестивалу и друго. Веома смо захвални и срећни јер имамо један број волонтера који нам се сваке године враћа“, каже Маријана.

Поруке са фестивала намењене широј публици

И публика која долази на фестивал је сваке године све бројнија. Долазе често и организовано из различитих градова Србије и региона.

„Фестивал је намењен широј јавности, не само особама са инвалидитетом. Заправо, највећи број порука у филмовима је намењен управо широј публици и радујемо се што се наша публика сваке године повећава“, рекла је Рамић за УНС.

Она истиче и да је управо због своје приступачности овај фестивал јединствен и да због тога што су филмови аудио-описани и синхронизовани на српски језик, описно титловани, а сви говорни садржаји преведени на српски знаковни језик, глуве и наглуве и слепе особе могу овде доживети нешто што иначе немају често прилике у Србији и региону да доживе. 

„Ухвати филм” настао је као међународна филмска манифестација „Ухвати са мном овај дан” 2003. године, у организацији Новосадског удружења студената са инвалидитетом у Новом Саду. Манифестација је постала фестивал који од 2011. носи назив „Ухвати филм”, када је одржан и први Ријечки део Фестивала. Бањалучки Филмски фестивал о особама са инвалидитетом је постао део „Ухвати филм“ мреже 2017. године, а први „Ухвати филм” у Котору одржан је 2019. године. Новосадски Фестивал организује екипа Креативно афирмативне организације Парнас (КАО „Парнас”) који су основали бивши чланови/це и волонтери/ке Новосадског удружења студената са инвалидитетом (НСУСИ). КАО Парнас је, како наводе на свом сајту, „група ентузијаста и ентузијасткиња који/е су се са својим знањем, искуством, интересовањима, мотивацијом и уверењима окупили око заједничких идеја“.

 

__________________________________________________________________________

Рад Удружења новинара Србије (УНС) подржава Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе „Млади и медији за демократски развој“