Медији и инклузија
04. 04. 2024.
Јанковић: У Србији око 1,3 милиона особа у ситуацији хендикепа, много више него што је показао попис
У Србији, према проценама на основу међународно прихваћених критеријума, живи више од 1,3 милиона људи у ситуацији хендикепа, док је попис становништва из 2022. године показао да је тај број четири до пет пута мањи, изјавио је извршни директор Академске инклузивне асоцијације Милан Јанковић.
Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС) из пописа становништва 2022. године, у Србији живе 356.404 особе са инвалидитетом, а Јанковић за агенцију Бета наводи да због ограничавања термином "инвалидитет", велики број особа у ситуацији хендикепа остаје непримећен јер их систем не препознаје на прави начин.
Објаснио је да је према проценама, на основу тих међународних критеријума, у ситуацији хендикепа у свету препознато између 20 и 25 одсто људи, док је у Србији тај број око пет одсто.
"Заиста је парадоксално да је то четири до пет пута мање од онога што је стабилнa статистика. Наша је процена, на основу тих стабилних статистика, да објективно у Србији живи више од 1,3 милиона људи у ситуацији хендикепа, којима је у неком тренутку или свакодневном функционисању потребан неки вид подршке", навео је Јанковић.
Према његовим речима, у Србији је највећа инциденца од канцера, где особе и након лечења имају ограниченост у ангажовању у различитим активностима, а постоји и значајан број војних и цивилних жртава ратова у последњих 30 година.
"Ако би се применили критеријуми који су стандард за развијена друштва и друштва која су одговорна према особама са хендикепом, онда би наш систем морао да препозна све особе којима је у функционисању потребан неки вид подршке, а не овако како је то у оквиру самог упитника (у попису) и кроз низ законских решења дефинисано ко је све особа са инвалидитеом, јер ту долазимо до велике замене теза", нагласио је Јанковић.
Додао је да је податак из пописа становништва резултат неколико фактора - са једне стране системских решења и законских дефиниција, а са друге стране и недовољне информисаности великог броја људи да на основу свог стања спадају у категорију особа са хендикепом.
"Код нас ограничено уоквирено тим термином инвалидитет. Није проблематично да се користи тај термин, колико је сам концепт инвалидитета, који почива на комисијским налазима и медицинским дијагнозама, а заиста редукује права великог броја људи", навео је Јанковић.
Резултат на попису је, према његовим речима, показатељ погрешног приступа особама са хендикепом из угла самог система и како и кога држава перципира као особе са хендикепом.
"Последица је и што се суштински Србија не бави на прави начин проблемима особа са хендикепом, већ се ослања на неки вид конформизма, у смислу да се ослања на особе код којих је највидљивија ситуација хендикепа. Ослања се на организације које заступају своје чланове са одређеним врстама инвалидитета", додао је он.
Јанковић је оценио и да због тога што не постоје системска решења, те особе нису свесне да спадају у категорију особа са хендикепом, али и да због културолошких образаца имају страх од етикетирања.
"На жалост, код великог броја тих људи долази до појаве синдрома 'гурања ствари под тепих', тако да тиме што правовремено избегавају да затраже подршку и да се декларишу као особе са хендикепом, оне заправо гомилају своје проблеме у функционисању и на крају ти проблеми ескалирају са много већим последицама по њих саме", навео је Јанковић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.