Медији и инклузија
16. 01. 2024.
На јавним сервисима програм прилагођен особама са инвалидитетом на нивоу статистичке грешке, на комерцијалним телевизијама ни толико
Нема много помака у повећању удела програма прилагођеног особама са инвалидитетом на јавним сервисима, комерцијални емитери се углавном придржавају препорука о доступности програма током предизборних кампања. Следеће године нови извештај о доступности програмских садржаја особама са инвалидитетом, кажу у РЕМ-у
„По ономе што се конкретно види из годишњих извештаја, нема много помака у уделу програма прилагођеног особама са инвалидитетом у укупном програму“, каже Сања Ремић, пројектни аналитичар РЕМ-а.
Регулатор је до сада објавио два извештаја о овој теми - 2013. и 2019. године који су показали да је удео програма намењених особама са инвалидитетом на јавним сервисима, како кажу у РЕМ-у, „на нивоу статистичке грешке“. Извештај из 2019. године показује да је на Првом програму РТС-а удео ових програма био 2,93 одсто, на Другом 0.49 одсто, а на Првом програму РТВ-а 1,53 одсто.
Ситуација је лошија на комерцијалним телевизијама са националном фреквенцијом за које се у извештају из 2019. године наводи да немају садржаје прилагођене особама са инвалидитетом.
По речима Сање Ремић, закон не предвиђа обавезу да пружаоци комерцијалних медијских услуга имају обавезу да емитују ту врсту програма.
Национална организација особа са инвалидитетом је 2019. године препоручила да се изменама Закона о електронским медијима прошири надлежност Регулаторног тела за електронске медије како би се и комерцијални пружаоци медијских услуга обавезали да своје садржаје и програме учине приступачним особама са инвалидитетом.
Међутим, и у новом закону остала је одредба да “пружалац медијске услуге дужан да, у складу са својим финансијским и техничким могућностима, свој програм и садржај учини доступним особама оштећеног слуха, односно вида”.
„Имали смо ситуацију да је 2013. и 2014. године тадашња телевизија Прва односно Fоx имала неке садржаје који су били приступачни особама са инвалидитетом, мимо централне информативне, то су били неки ријалити програми, а 2018. више ни тога није било“, каже Ремић.
Стевица Смедеревац, начелник Службе РЕМ-а за надзор и анализу каже да када су правилници и закон постављени тако да се може и не мора, онда је остављена могућност да се емитери оправдају тиме да немају техничке, кадровске, финансијске могућности.
На констатацију да емитери који су на конкурсу добили дозволе за националну покривеност морају да испуне и техничке стандарде да би могли да добију фреквенцију, те да техничке могућности не могу да наводе као изговор, Смедеревац каже да та околност нигде није јасно подцртана, ни у правилницима у вези са конкурсом, ни у документацији.
„То се и даље сматра околношћу која би хипотетички, ако пружалац медијске услуге производи такав програм, могла да му иде у корист у смислу смањења месечне накнаде. Али нигде није наведено базично као услов. Односно, наведено је као предност у односу на друге. И није нигде подцртано у императивном смислу - да неко ко нема то или каже да неће имати, буде самим тим дисквалификован, или да на тој ранг листи дебело падне“, наводи Смедеревац.
Избори су чести, преокупирају ресурсе РЕМ-а
Сања Ремић каже да је последњих година одржано неколико избора, а да су се комерцијални емитери углавном придржавали препорука да кампања буде доступна особама са инвалидитетом, односно да постоји титл или превод на српски знаковни језик.
Додаје да су, као што је и препоручено, емитери имали једну централну информативну емисију у којој су изборни блокови били превођени на знаковни језик.
Међутим, примедба организација глувих и наглувих особа која је упућивана РЕМ-у је да није поента да им такви програми буду доступни 30-ак дана у току кампање, већ целе године.
И Стевица Смедеревац, у своје име, тврди да је немогуће у дану у коме они бележе пуно сегмената изборног програма, да на основу једне емисије глуве и наглуве особе стекну увид у понуду политичких опција које ће бити заступљене на изборима.
„Сада смо прошли један изборни период, веома осетљив у смислу стварања могућности да особе са инвалидитетом на тим каналима дођу до информација које ће им користити за опредељивање за неку од политичких опција које учествују у изборној трци“, наводи Смедеревац.
Он као проблем истиче и да се избори последњих година одржавају често и преокупирају ресурсе РЕМ-а, тако да мало времена и ресурса остаје за друге сегменте.
„Из тог разлога многе ствари радимо тек након што завршимо праћење избора. Они јесу политички и друштвени приоритет, али дешавају се буквално на годину и по дана. Нама сваки изборни циклус подразумева припремне радње од пар месеци, па праћење избора, па још пар месеци до затварања читавог изборног процеса у смислу поступања по пријавама, израду извештаја“, каже Смедеревац.
Можда су санкције решење
Пре шест година Савет РЕМ-а донео је нацрт Правилника о доступности програмских садржаја особама са инвалидитетом. Правилником између осталог предвиђено је прогресивно повећавање ове весте програма по годинама.
За јавне сервисе предвиђено је да у првој и другој години, по доношењу Правилника, дневно буде емитовано најмање 15 одсто садржаја доступних овој групацији. У трећој и четвртој години обим ове врсте програма требало би да се дуплира, а у петој и шестој години бар половина укупно емитованог програма требало би да буде доступна особама са инвалидитетом.
Комерцијални емитери стартовали би са 10 одсто овог програма у првој и другој години, потом би у наредне две тај проценат требало да се дуплира, а у петој и шестој години по доношењу Правилника морали би да имају најмање 30 одсто оваквог садржаја.
Нацрт Правилника послат је надлежном министарству, али одговора није било.
Смедеревац каже да регулаторно тело је у обавези да сваки подзаконски акт, у који спада и Правлник донесе по процедури законског акта, а то подразумева и сагласност надлежног министарства.
„Ако ту стане, онда смо ми просто немоћни и немамо алат да било шта предузмемо“, каже он.
По његовом мишљењу овај Правилник је веома радикално предвидео пројекцију повећања ове врсте програма.
„Све и да се донесе овакав правилник, нисам сигуран како би се применио. Вероватно са неким амортизером. Ако неко данас не може да произведе више од једног или два процента, тешко да би због једне законске норме већ сутра био у прилици да произведе 10 или 15 одсто“, каже Смедеревац.
Он сматра да када посежемо за ригидним прописима и санкцијама уводимо ред, онда друштвена свест о потребама особа са иналидитетом мора да је ниска.
„Мада када је тотални неред онда су и санкције негде у првом кораку нешто што може људе да усмери у правом правцу“, сматра Смедеревац.
Ипак, он сматра да је прилагођавање програма особама са инвалидитетом дуготрајан процес у коме треба да се прича о проблемима те групе људи, а „друштво хабитуира на потребу да се односе према таквим особама као равноправним члановима“.
Пружаоци медијских услуга, по новом Закону о електронским медијима, дужни су најкасније до 1. септембра да известе РЕМ да ли и у ком обиму емитују програм доступан особама оштећеног слуха, вида и да ли су доступни преводи на српски знаковни језик, отворени и затворени титлови и звучни описи.
До краја године и РЕМ би требало да објави извештај о доступности програмских садржаја особама са инвалидитетом.
Стевица Смедеравац каже да ћемо тада моћи да говоримо да ли је у протеклих пет година, од претходног извештаја, дошло до побољшања.
|
Можемо да пратимо стране филмове, а домаће серије не У извештају из 2019. године наводи се да програм прилагођен аудио дескрипцији са слепе није емитован. Сања Ремић каже да су некада на Другом програм РТС-а једном месечно емитовани филмови са аудио дескрипцијом, али тога више нема ни на јавном сервису. Такође, тек уназад неколико година РТС је кренуо да преводи титлом домаће серије, да би могле да их прате и глуве и наглуве особе. „То је била једна од апсурдних ситуација и из удружења глувих су то истицали - могу да прате стране филмове, а наше домаће серије нису били у могућности да прате“, каже Ремић. |
___________________________________________________________________________
Рад Удружења новинара Србије (УНС) подржава Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе „Млади и медији за демократски развој“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.