Медији и инклузија
24. 11. 2023.
После предизборне, почиње апсолутна тишина за глуве и наглуве
Кључна порука Уједињених нација за Светски дан телевизије била је да је неопходно подићи свест о инклузивности телевизије, јер је приступачност гаранција да овај традиционални медиј може да информише, едукује и забави све, не изостављајући никога.
Ипак, слепе, слабовиде, глуве и наглуве особе у Србији често се осећају изостављено јер знаковни језик и титлови нису довољно присутни, док аудиодескрипција готово да не постоји, сагласни су саговорници УНС-а који не чују и не виде.
Студент француског језика на Филозофском факултету у Београду Алекса Кузмановић, који не види, каже да не само да се садржај ретко прилагођава, већ се ни у медијима не говори довољно о приступачности садржаја особама са хендикепом*.
Разлог за то је, како додаје, што неки новинари, извештавајући уз сажаљив или глорификујући тон, пропуштају да говоре о реалним проблемима.
„Има новинара који се труде да на прави начин известе о проблемима особа са хендикепом, али има и оних који више иду на глорификацију и херојизацију. Када има много патетике, нема времена за извештавање о конкретним проблемима“, додао је он.
Конкретан проблем је, како је за сајт УНС-а рекла новинарка из Ниша чија мајка носи слушни апарат, то што се због неприлагођености телевизије, глуве и наглуве особе некада нехотице окрећу другим медијима.
Праћење видео-садржаја, како каже, за њену мајку изискује велики напор, због чега се окреће штампаним медијима. Лакше је, додаје она, прочитати целовиту вест у штампаним медијима него гледати у кајроне. Са друге стране, крупни натписи који одражавају суштину вести и кајрони често су једина ствар која телевизију чини приступачном, истиче она.
Михаило Гордић, тумач знаковног језика који и сам не чује, рекао је прошле године за УНС да је главни проблем то што се програм прилагођава највише у току изборне кампање, а онда са предизборном тишином, долази и тишина комерцијалних телевизија за глуве и наглуве особе.
"Недовољно је само у току предизборне кампање омогућити да програм буде приступачан. Шта се дешава од момента предизборне тишине до следећих избора и следеће изборне кампање?", рекао је тада Гордић који је додао да се у току избора у највећој мери ангажују тумачи знаковног језика.
И у извештају Регулаторног тела за електорнске медије (РЕМ) из 2019. године место је нашао апел Националне организације особа са инвалидитетом (НООИС) и ресорних савеза да комерцијални медији део програма прилагоде и када није изборна кампања.
ТВ емитери прилагођавају садржај јер желе да допру до ширег гласачког тела
На питање УНС-а зашто се програм највише прилагођава у јеку изборних кампања – зато што телевизије на то обавезују правилници или зато што желе да допру до ширег гласачког тела, публициста и професор на Факултету за масовне комуникације Станко Црнобрња рекао је да сматра да је разлог тежња да се допре до више гласача.
Новим Законом о електронским медијима прописано је да телевизије и радио-станице у складу са својим финансијским и техничким могућностима садржај треба да учине доступним особама оштећеног слуха или вида.
Тако је пружаоцима медијских услуга омогућено да изостанак оваквих програма образложе финансијским и техничким разлозима.
Овакву непрецизну законску формулацију приватни емитери ће, како је рекао професор Црнобрња, користити до крајње мере, док ће јавни сервис нешто мање то чинити и биће инклузивнији.
Ипак, професор Црнобрња сматра да су наше телевизије одувек предњачиле у титловању.
„Немачке телевизије, на пример, никада не титлују већ синхронизују стране програме на немачки језик. Исто раде и Италијани и многи други. Постоје могућности за титловање свега али нема довољно људских и технолошких ресурса да се то и спроведе“, рекао је Црнобрња.
Ни у региону телевизијски садржај није довољно инклузиван
На питање колико је код нас телевизија прилагођена слепим, слабовидим, глувим и наглувим особама у поређењу са светском праксом, Црнобрња је рекао да је немогуће упоредити наше канале са хиљадама ТВ канала.
„У свету постоје примери од потпуне инклузије (Скандинавија) до примера потпуне ексклузије (делови Африке, Азије, Америке)“, рекао је он.
Иначе, албански новинар Роџерт Блошми рекао је за медијску платформу Регионалне канцеларије за сарадњу младих да се у Албанији особе са хендикепом суочавају са сличним проблемима као особе у Србији.
Тамо се, како је рекао, много више времена одваја за прилагођавање информативног садржаја особама са хендикепом, а много мање за прилагођавање серија и филмова.
Аудио дескрипција, како је рекао стручњак за асистивне технологије Градимир Крагић за ову платформу, у потпуности је изостављена и у Босни и Херцеговини.
У Црној Гори аудио-дескрипција такође није устаљена појава, већ се филмови прилагођавају само поверемено, рекао је Горан Мацановић из Савеза слепих Црне Горе.
„У претходним годинама свега неколико филмова је прилагођено кроз аудио-дескрипцију и два до три филма црногорске продукције, али све је то недовољно јер, на пример, особа са оштећеним видом не може одгледати неки страни филм који је прилагођен са аудио дескрипцијом“, рекао је.
Зато није нимало чудно што су из Уједињених нација решили да ставе фокус баш на прилагођавање садржаја слепим и глувим особама. Ако се проблем неприступачности не реши, неке информације ће остати недоступне великом делу светске популације.
|
___________________________________________________________________________
Рад Удружења новинара Србије (УНС) подржава Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе „Млади и медији за демократски развој“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.