Насловна  |  Актуелно  |  Медији и инклузија  |  Особа „са инвалидитетом“ или „са хендикепом“ – који је термин примеренији
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Медији и инклузија

26. 10. 2023.

Аутор: А. Ничић Извор: УНС

Особа „са инвалидитетом“ или „са хендикепом“ – који је термин примеренији

„Особе са инвалидитетом“ – термин који је у највећој мери прихваћен у законској регулативи Србије, Академска инклузивна асоцијација сматра неадекватним јер садржи корен речи ‘invalidus’ који означава онеспособљеност. Са друге стране, новинари на обукама које организују бројне НВО уче да је синтагма „особе са хендикепом“ увредљива и да је треба избегавати. Саговорници УНС-а покушали су да разјасне дилему и укажу на адекватну терминологију.

Извршни директор и тим менаџер Академске инклузивне асоцијације Милан Јанковић, који се залаже за коришћење термина „особе са хендикепом“, који подразумева тежњу ка сузбијању неједнакости, каже да је важно користити речи које нису етикетирајуће, пежоративне и дискриминаторне, као и оне које доносе информацију.

Укрштањем те две димензије се, како објашњава, долази до исправних термина.

„Сваки термин који садржи неку медицинску дијагнозу или одредницу попут ‘дијабетичар' и 'параплегичар' је етикетирајући, иако је можда информативан за особе које раде у здравству.  Постоје бројни термини који нису такви, али су крајње неинформативни. Такав је термин ‘особе ометене у развоју'. Непримерено је рећи да је ометена у развоју особа која има 40 година, а њен развој је, као и код сваке особе, завршен са 25 година“, објаснио је он.

Код нас је, наводи Милан Јанковић, културолошки најприсутнија квалификација „инвалид“ , која етикетира особу и одузима њен вредносни аспект. Овај термин, како каже, значи „безвредан“, „онеспособљен“, „штетан“. 

Зато је за Академску инклузивну асоцијацију, како истиче, неадекватан не само термин „инвалид“ већ и „особе са инвалидитетом“, који је препознат у свим законима и конвенцијама .

"Термин особе са инвалидитетом је неадекватан и није у складу са људским правима јер не обухвата све особе којима је потребан неки вид подршке", наводи он.

За академску инклузивну асоцијацију је зато свеобухватнији и бољи термин „особе са хендикепом“.

Термин „особа са хендикепом“ је најсличнији термину disability који се користи на међународном нивоу, који се користи и у европским земљама. Концептом хендикепа се најбоље изједначава неједнакост на друштвеном нивоу. Овај термин, истиче Јанковић, указује да на то да је у питању особа на првом месту, а да је тој особи потребан неки вид подршке у функцинисању.

„Нажалост, људи који су се крајем деведесетих и почетком 21. века бавили званичним терминима нису довољно истраживали семантику. Због недовољног познавања семиологије људи избегавају термин 'хендикеп' . Имајте на уму да је у нашем законодавству до 2004 године постојао термин ‘инвалид' који је обезвређујући за сваку особу“, додаје Јанковић.

Термин „особе са инвалидитетом“ заступљен и у међународним конвенцијама

Ипак, повереница за равноправност Бранкица Јанковић каже да се терминологија коју користимо када говоримо о особама са инвалидитетом мења кроз време у односу на приступ. Зато су сада квалификације „инвалид“ или „хендикепиран“, које су некада биле заступљене у српском законодавству, како додаје, не само превазиђене већ и увредљиве.

„Термини као што су инвалид или хендикепиран су превазиђени, али и увредљиви јер не посматрају целу особу као људско биће већ само једну од њених карактеристика. Када користимо термин особа са инвалидитетом, на првом месту истичемо да је то особа, а да је инвалидитет само још једна од карактеристика те особе“.

Оваква терминологија је, како каже, у Србији потврђена бројним прописима чији је циљ побољшање положаја особа са инвалидитетом. Поред домаћих, положај особа са инвалидитетом уређен је, објашњава она, и међународним конвенцијама које је наша земља ратификовала

„Тиме су оне постале део унутрашњег права или унутрашњих позитивних прописа и као такве се могу непосредно примењивати“, каже она.

Србија је, како истиче, једна од 40 земаља које су усвојиле Стандардна правила УН-а о изједначавању могућности за особе са инвалидитетом, у чијем, се тексту доследно употребљава термин „person with disabilities“, који Јанковић преводи као „особа са инвалидитетом“.

Овај термин присутан је, како наводи, и у Конвенцији УН-а о правима особа са инвалидитетом, коју је наша земља међу првима потврдила, као и Стратегијом унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији, која је донета ради забране дискриминације и побољшања положаја особа са инвалидитетом, почетком 2007. године.

Пошто је настајала у време усвајања Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом, оба документа почивају на идентичним начелима, али и идентичној терминологији, додаје она.

Бошковић: „Хендикеп“ далеко праведнији термин

                                                Фото: Прес центар УНС-а/ А. Васиљевић

Активиста за људска права Живко Бошковић, који је слабовид, каже да законодавство препознаје термин особе са инвалидитетом као валидан јер се везује за све што се односи на ту популацију.

„На пример, запошљавање особа са инвалидитетом, образовање особа са инвалидитетом. Било који социјални контекст интеракције особа са инвалидитетом обухваћен је овим термином“, рекао је он.

Ипак, Бошковић подсећа да Академска инклузивна асоцијација пропагира да се користи термин „хендикеп“, који је адекватнији због тежње ка једнаким могућностима.

„У корену речи ‘особа са инвалидитетом' налази се реч 'invalidus - инвалид', која подразумева да особа на коју се односи има неку грешку у себи. У ситуацији хендикепа је на пример и нови радник на послу у односу на старе јер му нису познате процедуре на раду. Не ставља се, дакле, акценат на медицински модел“, каже Бошковић.

Иако законска регулатива каже другачије, термин „особе са хендикепом“ је, сматра Живковић, за особе које су обухваћене тим термином далеко праведнији.

 

 

_____________________________________________________________________

 

Рад Удружења новинара Србије (УНС) подржава Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе „Млади и медији за демократски развој“

Коментари (3)

Остави коментар
пон

30.10.

2023.

anonymous [нерегистровани] у 11:08

izvinite ali

Posbne potrebe nisu za fizičke invalide, nego psihičke.

Одговори
пон

30.10.

2023.

anonymous [нерегистровани] у 11:07

sve je pogrešno

Osoba ne živi pored invaliditeta, nego je invalid. Znači, invalid. Glupost neverovatna ovo "sa invaliditetom". Potpuno nepismeno, tojest loše prevedeno sa engleskog.

Одговори
пет

27.10.

2023.

anonymous [нерегистровани] у 18:53

Kaza

Zašto ne osoba sa posebnim potrebama!?

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси