Насловна  |  Актуелно  |  Медији и инклузија  |  Комуниколошкиња Марија Милановић: Особе које не виде у медијима не треба представљати као слабе, али ни као суперхероје
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Медији и инклузија

23. 10. 2023.

Аутор: А. Ничић Извор: УНС

Комуниколошкиња Марија Милановић: Особе које не виде у медијима не треба представљати као слабе, али ни као суперхероје

Омогућавање веће интеракције са садржајем у онлајн медијима слепим и слабовидим особама и избегавање извештавања којим се оне приказују као особе са ослабељним способностима или суперхероји, кључни су задаци које новинари морају да испуне у предстојећем периоду, каже за УНС комуниколошкиња Марија Милановић, која и сама не види.

Савез слепих Србије је у саопштењу поводом Светског дана слепих навео да су особама које не виде информације у великој мери неприступачне, а да медији о овим проблемима недовољно извештавају. О начинима на које је медијски садржај прилагођен слепим и слабовидим особама и адекватном начину извештавања о њима разговарали смо са Маријом Милановић.

„Када новинари извештавају о слепим и слабовидим особама, они их представљају као особе којима треба помоћи, позивају на милосрђе, имају патетичан призвук и желе да код читалаца изазову емотивну реакцију, или пак иду у другу крајност и представљају их као суперхероје, који су упркос свему постигли невероватне ствари у животу“, рекла је Милановић за УНС.

Мало је, каже Милановић, објективних новинарских прича у којима се указује на то да слепе и слабoвиде особе имају нормалан и испуњен живот и да се добро носе са различитим изазовима. Зато је, како каже, неопходно извештавати о њиховим вештинама и показати да они могу да буду добри саговорници не само поводом Дана белог штапа, већ и на тему ИТ-а, књиге, спорта.

Иако су, како каже, у медијима актуелизоване теме на које се раније није обраћала пажња, бројне се и даље занемарују.

„Када се извештава о слепим особама, углавном се пажња поклања архитектонским баријерама и звучним семафорима. Важно је, наравно, причати о томе, али треба знати да постоје и друге теме које нису довољно покривене. Ту спада област дигиталне приступачности за слепе, која је врло важна, а којој се мало пише. Рецимо, када купујете нови уређај, а он нема говорни софтвер, слепој особи је тешко да га користи“, рекла је она.

Опција „Читај ми“ је за слепе и слабовиде особе корисна и када прате онлајн медије, али, како каже Милановић, она не допирноси томе да слепа особа остварује интеракцију са садржајем.

„Слепа особа не улази на сајт само да би јој неко нешто ишчитао, већ јој је важно да остварује и интеракцију са садржајем. Битно је да може да напише коментар испод вести, а опција ‘Читај ми’ свакако не помаже у томе“, истакла је она.

Један клик, како додаје Милановић, често дели слепу особу од интеракције, као и од онога што је намеравала. Због тога је, истиче, неопходно омогућити инклузивне услуге на вебу.

 „Није важно само да сајт буде озвучен, већ је битно да буде сарадљив са читачем екрана који особа има на свом рачунару. Да би слепа пустила опцију ‘Читај ми’ која је уграђена у садржај, она најпре мора да уђе у текст. Да би ушла у текст, слепа особа најпре мора да уз помоћ читача екрана који је уграђен у рачунар отвори претраживач, затим да уђе на сајт и претражује вести по насловима тим истим читачем“, каже Милановић.

Зато истиче да је важније да сама структура и садржај сајта буду приступачани за читаче екрана који су слепим особама уграђени у телефоне него да сајт има опцију „Читај ми“.

Програми за прилагођавање, како додаје, нису превише скупи, па их могу приуштити и мање медијске куће.

„Основа је да програмер при самом креирању сајта испоштује правила приступачности односно смернице које постоје. Није неопходно да постоје неки скупи програми већ да за све што је графички приказано постоји словни опис. Не мора нужно све бити озвучено“, истакла је она.

Слепим особама код медијских текстова, како додаје, често може засметати и претерано коришћење акронима и речи у којима су сва слова велика, па је то још један од разлога због којих треба избегавати сензационалистичке написе „ФОТО“, „ВИДЕО“, „НЕЋЕТЕ ВЕРОВАТИ“  и слично.

„Када се у писању у великој мери користе речи са свим великим словима, читач екрана промени висину и почне да сецка и потпуно мења тоналитет“, објаснила је она.

За особе које су слабовиде, додаје Милановић, важно је такође водити рачуна о контрасту и подебљаним словима.

 

 

 

_____________________________________________________________________________

 

Рад Удружења новинара Србије (УНС) подржава Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе „Млади и медији за демократски развој“

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси