Преписка Курира и Информера (2016)
05. 12. 2015.
Закони таблоида против новинарског кодекса
Да ли се медијско-политички рат који бесни јавном сценом у Србији може назвати критиком власти, како сматра Корнелија Абел, регионална координаторка за југоисточну Европу из „Транспаренси интернешнал”? Она је у изјави за агенцију „Бета” изразила „забринутост због притиска на медије у Србији”.
– Ако желите да уђете у Европску унију морате да поштујете европске вредности, а слобода медија је високо на листи. Ако власт не може да поднесе критику то показује да Србија није демократска земља, јер критички глас помаже да се поправите и развијете – поручила је Абел.
Огласила се и Дуња Мијатовић, представница ОЕБС-а за слободу медија, која је стала у одбрану Александра Родића. Из њене изјаве „Куриру” могло би се закључити да је овај лист последњи бастион медијске слободе у Србији. На власт у Србији апеловала је да „престану напади на Родића“.
И „Политика“ је јуче покушала да ступи у контакт са представницом ОЕБС-а за слободу медија, али госпођа Мијатовић нам је преко посредника поручила да због целодневних састанака не може да одговори на наша питања.
Хтели смо да знамо да ли јој се чини да Родићи користе своје медије како би нападали, уцењивали или рекетирали оне који им се нађу на пословном или неком другу путу, и да ли то доприноси новинарској етици.
Једно од питања односило се и на поимање слободе изражавања као простора резервисаног само за истомишљенике, али нам је из кабинета госпође Мијатовић поручено да је она, говорећи о „Куриру”, „заправо говорила о сигурности свих новинара“, а Родића је само навела као пример, уз Бранкицу Станковић и Ненада Михајловића.
У међувремену је дошло до још једног „бруталног притиска власти” на Александара Родића, како је „Курир” назвао његово јучерашње полицијско саслушање због изазивања нереда и панике.
Представници овог таблоида су обећали да их све ово „ неће спречити да се и даље баве истраживачким новинарством, поштујући све стандарде новинарске професије, као и све законе”.
Остаје нејасно на које су новинарске стандарде мислили, с обзиром на то да извештавање овог таблоида представља уџбенички пример кршења новинарских и етичких норми.
Извесно је да у случају објављивања кривичне пријаве некадашњег директора „Курира“ Александра Корница у недељном броју овог таблоида није било ни трага никаквом истраживачком новинарству, као ни „критици власти“ о којој је говорила Корнелија Абел.
За тврдњу да су премијер Србије и његов брат учествовали у „монтирању афера” против Родића „Курир” је искористио Корницову пријаву против Драгана Ј. Вучићевића и Дамира Драгића, директора „Информера”.
У тој пријави, која је у тужилаштву у међувремену одбачена, наведено је да се Корниц састао са Александром и Андрејем Вучићем и примио мито од 120 евра за лажно сведочење против Родића.
Све ове наводе он је напрасно заборавио током саслушања у полицији, а „Курир“ није ни покушао да набави барем још један од најмање два независна извора које Кодекс новинара Србије помиње као нужне приликом изношења крупних оптужби без материјалних доказа.
Новинарска удружења с правом су критиковала и изношење приватних података о здравственом стању Александра Корница, али чини се да је, осим етичких начела, у случају објављивања његове пријаве прекршено и елементарно новинарско правило о томе да сваки текст мора да одговори барем на шест питања: ко, шта, кад, где, како и зашто. Ту ни о каквом новинарском истраживачком раду не може бити ни речи.
Тешко је и побројати све одредбе Кодекса новинара Србије које су прекршене ових дана.
У новинарској професији забрањено је ширење неоправданог страха као и објављивање текстова заснованих на тврдњама једне особе, спорног интегритета која нема доказе за своје речи.
Кодекс налаже да новинар не може слепо да верује извору информација. Током истраживања теме мора да консултује што више релевантних извора или да наведе да су информације непотврђене. Осим тога, новинар је дужан да поштује приватност, достојанство и интегритет људи о којима говори.
„Информер”, „Курир” и „Пинк” као да се утркују ко ће више да подигне температуру у јавности, не размишљајући притом колико блате новинарску професију.
Разлику између коментара, чињеница, претпоставки и нагађања одавно су избрисали, али тренутно посебно промовишу застрашујуће, готово криминалне, технике таблоидног новинарства.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.