Тако барем произилази из емисије ТВ Пинк “Медијско блато”, у којој су пре три ноћи емитовани снимци Корница који у разговору са неидентификованим лицем, уз шмркање нечег белог, износи ове тврдње. Као што је познато, Корниц је крајем новембра прошле године поднео кривичну пријаву против премијера Вучића због наводне „принуде и подстрекивања”. Ту кривичну пријаву „Курир” је без проверавања објавио 29. новембра на насловној страни, а на порталу овог таблоида освануо је и снимак који је требало да докаже да је у присуству премијера и његовог брата, Корниц склопио договор са уредником „Информера” Драганом Ј. Вучићевићем да лажно оптуже Александра Родића.

Читава прича базирана је на снимку на којем се наводно види бивши директор Курира Александар Корниц како шмрче кокаин, као и на снимку начињеном у истом простору, где Корниц саговорнику, којег не видимо (а који по свој прилици снима својим телефоном), отвара душу и признаје: да су му уредник и директор Информера нудили 100 евра како би им „певао о Александру Родићу и Куриру“, да Родић има „претензије неке политичке“, да му је дао 5.000 евра како би изнео своје оптужбе на рачун Александра Вучића и његовог брата и како он за ту услугу очекује много више.

„Ја ћу добити више. Разговараћу с њим да ми да још једну туру, пред Нову годину“, каже Корниц, не баш потпуно фокусиран и стабилан. Због тога није ни јасно шта он заправо жели, очекује и шта би могао да добије. „Платиће он. Да му узмем тих сто сома и виа Дубаи“, констатоваће у једном тренутку.

Осим тога, Корниц у овом снимку прича како се људима намештају афере, како се уцењују они који имају много новца и како је он сам учествовао у неким уценама.

Овај телевизијски урадак у трајању од непуних пола сата гарниран је и коментарима саговорника који се углавном згражавају над оним што су чули, али од којих ниједан ни реч није рекао о теми која овде напросто боде очи: да је емитовање снимка Александра Корница само по себи незапамћен медијски скандал и срамота.

Ружичасто безакоње

Емитовањем филма с исповешћу Александра Корница прекршен је Кривични законик Републике Србије, члан 144, где се наводи:

„Ко неовлашћено начини фотографски, филмски, видео или други снимак неког лица и тиме осетно задре у његов лични живот или ко такав снимак преда или показује трећем лицу или му на други начин омогући да се са њим упозна, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.“

Друга тачка каже да службено лице које учини то дело добија затворску казну од три године.

„Наравно, ово би могло да постоји под претпоставком да је снимак сачињен без сазнања или прећутне сагласности Александра Корница“, каже за Цензоловку адвокатСлободан Кремењак.

По његовим речима, овде је могло да буде и кршења члана 247 Кривичног законика Републике Србије који се односи на омогућавање уживања опојних дрога:

„Ко наводи другог на уживање опојне дроге или му даје опојну дрогу да је ужива, он или друго лице, или стави на располагање просторије ради уживања опојне дроге или на други начин омогућује другом да ужива опојну дрогу, казниће се затвором од шест месеци до пет година.“

Кремењак сматра да би то подразумевало да снимак није начињен у Корницовом стану и да дрога није његова, односно да му „неко даје дрогу да је ужива и неко ставља на располагање просторије – свој стан – ради уживања дроге“, или му на други начин омогућује да ужива опојну дрогу, што би опет могло да буде кривично дело.

Регулаторно ћутање

Пошто Телевизија Пинк користи фреквенцију с националном покривеношћу, све њене активности у надлежности су и под контролом Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ или раније РРА). Но, то тело је и овај пут остало верно традицији ћутања, скривања и бављења ефемерним темама у тренуцима када се буквално пред очима телевизијске публике крши све чиме би РЕМ требало да се бави.

Надлежној служби РЕМ-а Цензоловка је поставила само два питања: 1. Да ли је емитовањем „Медијског блата Србије“ прекршена нека одредба Правилника о заштити људских права у области медијских услуга? и 2. Ако јесте, да ли ће ова емисија на било који начин бити тема расправе пред Саветом регулатора?

Пошто одговора није било, позвали смо и телефоном, када нам је речено да су добили питања и да је „то у процедури“.

Практично, то је значило – нећете их ни добити, иако су питања једноставна, а рок од 24 сата више него довољан да се на њих макар и протоколарно одговори.

Срећом, Правилник о заштити људских права у области медијских услуга ипак је штиво које може да разуме чак и лаик.

Пре свега, члан 7 тог документа налаже да је – уколико се у програму објављује информација о неморалном или незаконитом поступању неке особе, „пружалац медијске услуге дужан да пружи могућност том лицу да одговори на објављену информацију, односно да учествује у расправи на равноправан начин“.

Тога у емисији „Медијско блато Србије“ није било чак ни „у траговима“.

Исти члан истиче да није дозвољено „приказивање једностраних напада на лице, нити вођење дуготрајних или понављаних кампања у вези с појединим лицем без релевантних нових података који би оправдали продужено или поновљено извештавање о истој личности, догађају или појави“.

Телевизија Пинк, иначе позната баш по кршењу овог правила (сетимо се само рата Жељка Митровићапротив професора Чедомира Чупића, Драгана Ђиласа, листа Блиц, Хрватске и Хрвата итд.), засад је од РЕМ-а зарадила само опомену због таквог понашања. Због тога се може очекивати да се ни овај пут неће догодити ништа више од тога, ако се догоди и толико.

Осим тога, Правилник на основу којег може да поступа Савет РЕМ-а забрањује да се објављују информације из приватног живота и лични записи (што укључује видео-снимке) без „пристанка лица чијег се приватног живота информација тиче, односно лице чије речи, лик, односно глас садржи, ако при објављивању може закључити које је то лице“.

Има у том документу још низ тачака о којима би се могло дискутовати у контексту емисије „Медијско блато Србије“, али и ова два члана довољна су да независно тело – какво би Савет РЕМ-а требало да буде – предузме одговарајуће мере.

Једна слободна земља

Шта то беше Кодекс?

Осим закона, Телевизија Пинк прекршила је и одредбе Кодекса новинара Србије – документа који регулише поштовање етичких професионалних норми, о којима надлежни у овој телевизији ни иначе много не размишљају.

Пре свега, прекршена је прва тачка седмог поглавља које се односи на заштиту приватности, а у којој се наводи да „новинар поштује приватност, достојанство и интегритет људи о којима пише“.

Након што су у децембру објављивани лекарски извештаји о Александру Корницу, овај пут опет је грубо прекршено његово право да буде у овом или оном психичком стању и здравственом статусу. Снимак на којем он наводно шмрче кокаин такође спада у нешто чему нема места на националној фреквенцији: најпре није сигурно да је на том снимку уопште особа о којој је реч, а чак и да јесте – његово шмркање кокаина није нешто што спада у домен јавног интереса.

Кодекс новинара Србије још обавезује новинаре да „не злоупотребе емоције других људи, њихово незнање или недовољну способност расуђивања“, што је овде такође случај. У поменутом снимку који су, како се наводи, начинили Корницови пријатељи, који су такође саслушани, особа која с њим разговара, врло циљано поставља питања и провоцира реакцију човека који – по свему судећи – није свестан шта изговара.

Примера ради, кад Корниц каже колико је новца наводно добио од Александра Родића, скривени „испитивач“ констатује како је то мало и како би, по његовом мишљењу, „то коштало сигурно 30.000 евра“. Одговарајући на то, овај почиње  с навођењем износа које би могао да тражи и које очекује.

Коначно, нешто што је можда и најважније, Кодекс новинара Србије налаже да се у прикупљању информација, фотографија, докумената, звучних и видео записа, користе „само часна средства“. У објашњењима појединих одредаба Кодекса – такозваним смерницама – наводи се:

„Новинари и уредници не смеју да објављују материјал прибављен уз помоћ скривених камера, прислушних уређаја, односно неовлашћеним прислушкивањем, изузев када се тиме штити јавни интерес (нпр. објављивање информација о угрожености живота и здравља становништва, корупцији, злоупотреби положаја и слично).“

Прича Александра Корница јесте прича о корупцији, али је истовремено нешто што је могло да се докаже и другим средствима и свакако не од особе која у тренутку снимања није била у потпуности свесна.

Један од највећих проблема у овом случају свакако је обавеза објективног извештавања, којом се баве не само Правилник и Кодекс новинара Србије већ пре и изнад свега медијски закони ове државе.

У емисији „Медијско блато Србије“, наиме, превазиђен је чак и уобичајени, очекивани и иначе тешко подношљив ниво необјективности Телевизије Пинк.

Емисија је за циљ имала искључиво сатанизацију Курира и Александра Родића, односно одбрану лика и дела Александра Вучића којег су баш Курир, Родић и Корниц наводно неосновано напали пре више од месец дана. Све што је виђено, било је ту само и искључиво због тога: Курир је оптужен за медијско рекетирање, а човек због којег је Вучић ономад ишао и на полиграф, означен је као наркоман и приказан као не баш претерано урачунљива особа.

У више наврата, аутори емисије не могу да се одупру својим поривима, па пристрасност, острашћеност и пропаганду и не покушавају да прикрију наводном борбом за професионалнију штампу. Врхунац је тренутак када се на екрану види човек који шмрче кокаин, док глас из офа драматично саопштава:

„Ово је човек који је оптужио премијера!“

Готово надреална необјективност и једностраност приказане су и у делу емисије у којем саговорници коментаришу шта су видели.

Тако се, рецимо, Миломир Марић силно насекирао због тога што Србија не може да се извуче из блата јер и најбољи Србин „може бити сатанизован и представљен као морална наказа“. И баш је Марић, од свих људи, ту стао на страну сатанизованих и констатовао:

„А моралне судије су углавном људи који треба да се стиде сами себе.“

Ништа мање антологијске изјаве није дао ни политички аналитичар Дејан Вук Станковић који је Александру Родићу поручио да своје политичке амбиције задовољи тако што ће ући на „политичку арену“ уместо што злоупотребљава медије:

„Ако неко има амбицију у политици, слободно може у њу да уђе. У крајњој линији, не бисмо имали сто странака да је забрањено бити против власти или бити за власт. Србија је у том погледу слободна земља. Али, није баш препоручљиво ни за саму политичку каријеру да злоупотребљавате медије и правите читав низ скандала.“

Осим мучнине гледалаца, ова емисија имала је и неке друге ефекте: како јавља Тањуг, Више јавно тужилаштво затражило је од ТВ Пинк „снимак разговора Александра Корница и још једне особе“ приказан у ударном термину, Драган Ј. Вучићевић поново је добио прилику да у емисији „Тешка реч“ испољи свој бес и огорченост, а Студио Б најавио је да ће због силног интересовања публике и они емитовати поменуту „Тешку реч“.

Иако је незванично најављивана и друга епизода, она још није емитована. Ваљда су надлежни закључили да је првим делом испуњена редовна недељна доза онога што превазилази границе медија, а дубоко залази у сферу медицине.

Но, без бриге. Биће тога још.

Желим да кажем истину пред целокупном јавношћу: део медија у Србији изложен је великим притисцима, и део људи изложен је истим таквим притисцима, управо због таквих као што је Александар Родић. Својим гадостима, прљавштинама, лажима и бескрупулозним фалсификатима уништио је животе хиљада људи у Србији, а слушао је, сем оних од којих је успешно рекет наплаћивао, и иностране политичке газде, за које је мислио, у сваком тренутку, да су одлучујући и једини фактор. 

Родић отворено каже да је учествовао у пројекту улепшавања стварности, а ја кажем да је он стварност свакодневно претварао у фекалије, да за њега никада ни једна добра вест није била вест, а да ни лоше вести нису биле вести уколико му се за то добро плати.  Политика канализације и септичких јама за свакога и све, једина је политика Александра Родића, који чак ни писмо није умео да састави, него му га је саставио исти аутор једног Мишковићевог обраћања. 

Шеф свих политичих септичких јама Александар Родић каже да је радио са нама у изборном штабу Александра Вучића. У чијем изборном штабу данас ради, или је то некакав други  штаб, а не изборни, или је проблем у томе што му Вучић није исплатио ни Политику, ни Новости, ни четири милиона евра за његове тобожње услуге, онако како су му Тадић и његови сатрапи обећали. 

Ја, Жељко Митровић, извињавам се поштовани грађани Србије, што сам са Александром Родићем ишта радио, јер ми је јасно да он никаква уверења није ни имао, сем уверења о потхрањивању сопствених бисага. Уосталом, Александар Родић је познат по томе да је патентирао дзубокс новинарство, а то је оно кад новац убациш горе, а нешто изађе доле. 

Критикује Александар Родић данас и Фарму, а цела његова новина гора је од најгоре Фарме, а његова династија живи од продаје вести о ономе што се на Фарми збива. 

И тако је рекеташ и криминалац, Александар Родић, решио да постане политичар. Само пре три дана рекао је да не говорим истину о политичким аспирацијама династије Родић, а дан касније сам је објавио  политичку платформу свога оца Раје Родића. Извини Србијо што те нисам на време упозорио о каквом лажову и преваранту је реч. 

Александар Родић данас нас ослобадја  страха. А ,ни писма која потписује није ни смео, ни умео сам да напише, већ му их је писао криминалац који се лажно представљао као новинар, а у ствари је, оптужен, или осудјен, свеједно, за крадју вештачког дјубрива у Панчевакој азотари. 

Ја, Жељко Митровић, позивам  све часне људе и колеге да се супротставе криминалцима из наше бранше, који, како сами кажу, никада нису говорили истину, а којима је добра само она држава која толерише, хвали и подстиче њихов криминал. Извини Србијо што ти на време нисам рекао колико таквих лопова, рекеташа и криминалаца има. 

Тамо где престаје страх од криминалаца, почиње истина.
Хвала Србијо!

Шта је написао Александар Родић?

Поштоване колеге, власници, уредници, новинари медија и грађани Србије,

Сигуран сам да сте очекивали да се на овим страницама обратим демантујући све оно што су Информер и ТВ Пинк током претходних дана ужасне, прљаве кампање рекли о мени.

Нећу, него ћу да саопштим оно што вероватно и ви осећате и знате. Зашто се све ово дешава...

... Желим да кажем истину пред целокупном јавношћу: медији у Србији нису слободни и изложени су великим притисцима.
Отворено кажем - и сам сам учествовао у пројекту улепшавања стварности, заједно са 80 одсто других власника медија, међу којима су и Жељко Митровић и Драган Вучићевић...

... И разумем да Жељко Митровић и друге колеге из медија осећају страх, страх за свој посао, страх за своју породицу и своју будућност.

Нека први баци камен онај који не би искористио свој положај да спасе сина из затвора и избрише грижу савести због једне ноћи у хотелу. Сваки човек има нешто што би желео да заштити, што му је дубоко у срцу и важно у животу, и тешко је и болно то ризиковати. Али крајње је нељудски да се на тај начин влада и врши притисак да би се остварили лични циљеви.
...

Радисав Родић, још ђеведесетих година нашао се на удару ЈУЛ и Мире Марковић јер су се у штампарији „АВС графика", чији је био власник, штампале независне новине попут Блиса, Данаса, Времена, НИН, Нашеборбе и Демократије.

Прогон породице се наставио нападом на Глас јавности 1999. године, када је по Вучићевом закону о информисању донето преко 50 пресуда против овог листа у покушају да се угаси. Исти образац у још драстичнијем облику применио је 2005. године Млађан Динкић, тадашњи министар финансија, који је злоупотребио Пореску управу, која је била у надлежности министарства које је водио. Фирмама породице Родић тада је издато више од 1.370 решења о наводно не плаћеном порезу и на тај начин је блокирано пословање фирме.

Циљ је било отимање компаније издавача Курира од стране највиших државних функционера и дела медија. У овој изнуди су директно учествовали уредник Драган Ј. Вучићевић и Дамир Драгић, данашњи директор Информера, који су на Александра Родића вршили притисак да Курии препусти Драгану Ђиласу, тадашњем градоначелнику 1 скривеном сувласнику Преса, у којем је Вучићевић био главни уредник.

- Све се дешавало тако да морам да будем задржан у затвору док Ђилас не преузме Курир - рекао је раније Радисав Родић, који је хапшен 2009. године.

Иначе, против Вућићевича и Драгића поднета је темељна кривична пријава поткрепљена обимном документацијом и изјавама сведока, а која до дана данашњег није процесуирана.

Послеђњи у низу покушаја дискредитације породице Родић је јучерашњи текст у Информеру, који се базира на кривичним пријавама које су одбачене као неосноване.

На МЕТИ и ЦИНС, БИРН и КРИК

 Драган Ј. Вучићевић, преко Информера, није нападао само Курир већ све слободне медије који су објављивати критичке текстове о власти. Његова мета су били и телевизија Н1, као и истраживачки новинарски портали КРИК, БИРН и ЦИНС, које је у Информеру називао евроунијатским лобистима и плаћеницима Европ ске уније.

Хапшење је увођење диктатуре

Године 2009, кад је Радисав Родић ухапшен због Динкићевог монтираног процеса, Александар Вучић је поручио да је уверен да разлог није неплаћање пореза: - Хапшење Радисава Родића, сасвим сам уверен, нема никакве везе с тим да ли је плаћао порез. Хапшење власника Курира је увођење диктатуре и медијског мрака у Србији.

Претпостављам да ту има различитих врста неправилности, али је интересантно да то никоме из власти, Г17, ДС, СПС, није сметало ни пре шест, ни седам, ни пет, ни четири, ни три, ни две године, већје засметало онда кад су схватили да, ако Курир опстане, настави да пише на исти начин, да могу глатко да изгубе изборе - говорио је тада Александар Вучић.

Грубо кршећи Закон о медијима, поменути лист је тако створио атмосферу линча, у којој је, ако уопште може бити горе, најгоре то што држава на све то не реагује већ само ћути.

Штавише, Телевизија Пинк и дневни лист Информер готово свакодневно објављују низ неистина о животу и раду Александра Родића и његове породице, као и о пословању компанија које су у његовом власништву, чиме је створена атмосфера за линч, то јест за напад на живот Александра Родића, чланова породице Родић и запослених у Куриру и "Адриа медији".

Подсећамо да је у Србији и Црној Гори у последњих година било више убистава новинара и власника медија. Околност да медији у власништву Александра Родића разоткривају незаконите радње појединаца из Србије и Црне Горе ризик угрожавања безбедности Александра Родића, његове породице и запослених у "Адрија медија групи" чини екстремно великим.

Обавестили смо званично о претњама МУП и директора полиције Милорада Вељовића.

У допису је хитно затражено да се спречи било ко ји покушај угрожавања живота чланова породице Родић, као и уредника и новинара Курира и „Адрија медија групе“. У захтеву стоји да, поред претњи, подносилац захтева трпи и константне притиске других медија.

Пинк и Информер готово свакодневно објављују низ неистинитих информација о животу и раду Александра Родића, као и о пословању компанија које су у његовом власништву, чиме се доприноси стварању атмосфере за линч, то јест за напад на живот Александра Родића и њему блиских и запослених у Куриру и „Адрија медији". МУП и Вељовић су обавештени да су новинари Курира у дужем временском периоду изложени претњама. 

Подсећамо да је у Србији и Црној Гори последњих година би-: ло више убистава новинара и власника медија. Околност да медији у власништву Александра Родића разоткривају незаконите радње појединаца из Србије и Црне Горе ризик угрожавања безбедности Александра Родића, његове породице и запослених у „Адрија медија групи“ чини екстремно великим.

Протеклих дана више високих државних функционера на ТВ Пинк допринело је атмосфери линча, износећи неистините информације о Александру Родићу као некоме ко жели да сруши Владу Александра Вучића. Министар за рад Александар Вулин изјавио је на Пинку да Курир води хајку против Вучића.

Сматрамо да су својим изјавама ставили мету на чело Александру Родићу и њему блиским. Захтевамо од нађлежних државних институција да заштите Александра Родића, његову породицу и све запослене у Куриру и „Адријамедији“ од даљег застрашива-. ња и претњи, као и стварања атмосфере линча, и да тиме омогуће нормалан рад и извештавање.

Ацо мој драги, да се сви ви лепо скупите испред Дома синдиката да заиграте козарачко коло и отпевате ми „Зумба, зумба, бакалар" нећете ме спречити да искористим своје уставно право на слободу говора и да ти пишем колумне или писма сваки дан и да то објављујем у различитим медијима, јер грађани Србије, а и Црне Цоре имају право да знају истину о династији Родић. 

Данас нећу писати о твојим бескрупулозним, криминалним радњама које су побројане у Захтеву за проширење истраге Вишег јавног тужилаштва од 22. јануара 2009. године по коме си државу и повериоце оштетио за више од 900 милиона.

Овим ћу се бавити у неком од наредних писама, а данас бих желео да се ти и ја расправимо о питањима везаним за нашу професију.

Ацо мој драги, не сме новинар, а ни власник медија да буде палачинка и да га сви окрећу нон-стоп како не би изгорео, а успут да тражи да га сви подмазују, како не би загорео и тако угљенисан почео да шири задах септичке јаме чија санација кошта и грађане и друштво, али и поштене новинаре и пристојне власнике медија.

Да си се намастио и подмазао више пута, то није тајна. Чак и наши заједнички пријатељи су то често чинили, посебно онај са бугарским презименом. Али ми опет није јасно како си успео да истовремено на толико различитих места узмеш лоја, вазелина и масти као да ниси човек, већ као некакав октопус. Чак да си поред руку користио и ноге опет није јасно како си стигао до Јагодине, да од оног препоштеногн човека узмеш 50 хиљада, за шта?

Па наравно не за писање већ за ћутање о Миши Банани. Немам ништа против Мише, напротив, многи моји познаници говоре лепо о њему, али имам против узимања пара за такве намене, и притом неплаћања пореза на ту врсту услуге.

Ових дана Србији представљаш Кристијаново гостовање на „Фарми" и одлагањењеговог издржавања казне за три месецакаоглавнипроблем у држави и поред тога што сам ти лично објаснио пре почетка „Фарме"да је такав захтев за одлагање издржавања казне примењен стотину пута ако за то постоје ваљани разлози.

Ти си се са тим сложио и наравно, као и све друге и мене си преварио, и то не због Кристијана, већ због тога што ја нисам подложан твојим уценама и мафијашким изнудама. 

Али како год, ти си изабрао пут. 

И поред тога што ја нисам никакав бранитељ Кристијановог лика и дела, надам се да ће моја писма поткрепљена доказима учинити да целокупна јавност и надлежне институције уоче да су Кристијанове криминалне активности занемарљиве у поређењу са криминалним активностима династије Родић. У нади да ће Више тужилаштво наставити процес од 22. јануара 2009. године, који је волшебно завршио у некој фиоци. 

Брижно,
Жељко Митровић

Независно удружење новинара Србије (НУНС) поново је јуче позвало представнике власти и политичких партија да на информације које медији преносе не реагују оптужбама на рачун медија, него изношењем другачијих и убедљивијих чињеница и ставова. Да подсетимо, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић оптужио је медије да воде кампању против владајућег блока, посебно апострофирајући лист Курир и ТВ Н1.

Он је само један од оних који су осудили прљаву кампању коју телевизија Пинк последњих дана води против „ Адрија медија групе“ (АМГ) и њеног власника Александра Родића. Наиме,ова телевизија са националном фреквенцијом у власништву Жељка Митровића свакодневно на сваких сат времена у својим вестима води најстрашнију хајку против власника АМГ.

Гостујући јуче у јутарњем програму телевизије Н1 „Нови дан“, Рајковић је изјавио да је медијски рат против Курира злоупотреба медија у приватне сврхе, као и да ово није први пут да се такве ствари догађају.

- 0 овоме ће бити речи на предстојећем заседању Савета РЕМ, већ се догодило да приватна телевизија с националном фреквенцијом уђе у сукоб са једним политичарем из претходне власти и јасам одмах предложио мониторинг. Власници медија никако не смеју да буду политички опредељени - рекао је Рајковић и додао да РЕМ врши мониторинг националних емитера 24 сата, али да не може да делује изван законске регулативе и овлашћења.

Председник РЕМ Горан Караџић у изјави за Курир најављује да ће Жељко Митровић морати да одговара за садржај који емитује.

- Сви морају да поштују закон, и грађани и власници апсолутно свих медија. Добили смо пријаву од Александра Родића против Пинка због емитовања одређеног садржаја и покренули поступак изрицања мера емитеру. У оквиру тога, Жељко Митровић ће морати да се изјасни о наводима који му се стављају на терет пред саветом РЕМ - каже Караџић.

Поводом бруталних напада огласио се и рукометаш Влада Мандић.

- Курир је једини објективно извештавао о дешавањима у Црној Гори и зато се нашао на мети Информера и Пинка, али Курир је увек дирао где други не смеју и надам се да ће истрајати - поручује Мандић и додаје: - Мислим да је Курир објективан лист који никога не штеди и није ни наједној страни, а такав медиј и треба Србији. Све ово се догађа због Курирове подршке протестимау Црној Гори.

На телефон Жељка Митровића јуче се јавио мушкарац који се представио као његов „сарадник“, који је саопштио да господин Митровић „данас није ту“ те да га позовемо сутра, као и да му упутимо питања на мејл. Међутим, до закључењаброја наша питања остала су без одговора. 

Оптужбе власти су притисак на медије!

Независно удружење новинара Србије (НУНС) поново је јуче позвало представнике власти и политичких партија да на информације које медији преносе не реагују оптужбама на рачун медија, него изношењем другачијих и убедљивијих чињеница и ставова.

Да подсетимо, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић оптужио је медије да воде кампању против владајућег блока, посебно апострофирајући лист Курир и ТВ Н1.

Без вређања

Радујем се, јер сам твоју једначину први препознао. Једначину састављену из претњи, уцена, рекета, изнуда и што је најгоре комбинација криминалних активности компензованим ућуткивањем надлежних органа који се и дан данас јако плаше твојих насловних страна. Као што ти је вероватно познато, ја сам вакцинисан и потпуно имун на твоје претње и насловне стране и као такав бићу у прилици да широкој јавности испричам бајку о династији Родић, од којих ће (а чини ми се да то већ предосећаш) Александар Велики недвосмислено бити главни јунак.

Александром Великим сам те звао само ја, јер као што знаш, увек сам те бранио од оних твојих многобројних познаника који су те називали погрдним именима као што су: кратконоги пацов, фићфирић и ретардирани пигмеј. Ја не мислим да вредање треба да буде наш облик комуникације, већ аргументована расправа: од кога си и када добијао кеш и за које намене и зашто за ту врсту прихода никад ниси платио порез?!

Али полако, једно по једно да оставимо довољно садржаја за наредних 100 писама. Твоја осионост и бруталност не би имале никакву снагу да по граду не идеш и не претиш америчком амбасадом, као да си у најмању руку амерички потпредседник. Америка је најмоћнија сила на планети, демократска, цивилизована и уређена земља и зато је тешко поверовати да би ти добио мандат да уцењујеш српске политичаре и привреднике и претиш им, позивајући се на Америку и њихову амбасаду. Као што знаш, ја не спадам у људе који су лоше информисани, тако да твоје измишљотине и лажна представљања нити ме могу уплашити, нити пацификовати, напротив.

Александре Родићу, твој обиман криминални фајл спреман сам да поделим са широком јавношћу и веома ме занима ко може стати у заштиту једног паланачког ђилкоша, који не зна да пише, али зато одлично зна да уцењује, прети и рекетира. За писменост није довољно имати дигитрон, диктафон и компромитујући наслов, већ је потребно имати карактер, интегритетиталенат. Читај као лектиру

Видиш, нисам поменуо Амфилохија, мада би он сигурно могао да ти разјасни зашто те је Бог скратио и зашкртарио на овим веома значајним особинама. Није лоше да ово моје писмо читаш као лектиру и то пред спавање или у твојој кафани где си шуровао са бившим полицијским главешинама о теми како се може владати без избора.

Како је ово уводно писмо у нашој маратонској расправи, да подсетим да си ме јуче назвао Миловим јањичарем. Ево признајем, ја сам Милов пријатељ, а ти никад нећеш разумети шта та реч заправо значи. Али како год, можда ја јесам јањичар, али ти, драги Ацо, мораћеш јавно или пред надлежним органима да објасниш и даш одговоре искључиво на она моја питања која се односе на криминал, уцене и рекет.

До следећег писма мимо спавајући,

Жељко Митровић

Родићу, објави уговор о преузимању 'Политике' и 'Новости'

Александар Родић и даље одбија да објасни зашто је пре месец дана објавио да је купио потраживања ВАЦ од „Политике" и „Новости", а до данас та потраживања није ни покушао да реализује.

Информер је, подсетимо, на основу изјава учесника у „досистичкој купопродаји" ова два листа и документације до које смо дошли објавио сазнања према којима Родич обмањује јавност да је нови газда „Политике" и „Новости".

Позивамо га зато још једном да објави уговор о преузимању потраживања од ВАЦ уколико такав уговор заиста постоји и објављујемо чињенице до којих смо дошли:

• Александар Родић и његов тадашњи најближи пословни сарадник Душан Бјелопетровић током 2011. контактирали су с Немцима из ВАЦ, који су се пре тога повукли из управљања „Политиком" и „Новостима" и започели преговоре о куповини власничких удела.

• Када су схватили да немају дово-Ијно пара за куповину, Родић и Бјелопетровић су контактирали с Микијем Ракићем, сада покојним шефом кабинета ондашњег председника Србије Бориса Тадића. Понудили су Ракићу и Тадићу да им уступе с Немцима уговорену купопродају „Политике" и „Новости", а да заузврат добију шест милиона евра.

• Врх власти је наложио власнику „Фармакома" Мирославу Богићевићу да од Немаца откупи те дневне новине, а с Родићем и Бјелопетровићем је постигнут договор да им се исплати 5,4 милиона евра.

• Богићевић је прекофирми на Кипру и у Русији започео куповину „Политике" и „Новости" од ВАЦ. Исплатио је прву рату од око четири милиона евра. Родићу је исплатио око два милиона евра и дао му менице „Фармакома" на остатак дуга.

• После промене власти 2012. тајни посао преузимања медија је пропао. Богићевић до данас није исплатио остатак цене ВАЦ-у, а Родић није успео да наплати гаранције од „Фармакома" који је у међувремену пропао.

• Иако је пре месец дана објавио да је купио потраживања од ВАЦ према „Политици" и „Новостима", Родић до данас никоме није показао уговор о тој куповини.

- Лаж бомбастично пласира Информер Црна Гора, а затим иду вести „Минут-два“, у којима Пинк М целог дана разрађује оно што је узео од Информера. Мислим да такво лагање, подметање и измишљање није забележено у новинарству. Једино што ије зањинбитноје воља њиховог и шефа Бетје Поповића, који ради за Мила Ђукановића - објашњава за Курир лидер Демократског фронта Андрија Мандић. Он каже да је, као и други, гајио наде да ће Информер бити глас српске мањине.

Милу дражи Тачи

 - Вучићевић и даље лаже јавност да је велики патриота, док заједно с Бебом Поповићем у Црној Гори пружа подршку Ђукановићу, коме су Хашим Тачи и албански политичари дражи од интереса Србије. То је показао и кад је Црна Гора дала подршку Косову за Унеско. Колико је спреман да оде далеко у својој прљавој поданичкој улози, говори и чињеница да је његов Информер ЦГ напао и Српску православну цркву - рекао је Мандић и додао:

- Нажалост, схватили смо веома брзо да је Информер приручно средство Ђукановићевог режима, којим је требало обезбедити снажну рампу за лансирање најбруталнијих лажи и клевета против оних које је доживљавао као своје противнике. То се не односи само на политичаре већ и на припаднике НВО сектора, интелектуалце... - наводи Мандић.

Он је раније за Курир рекао:

- Србе у Црној Гори више боли батина којом бије власник Информера Драган Ј. Вучићевић радећи за Мила Ђукановића најпрљавији посао него батина коју добијамо од Милових пендрекаша.

Лидер Демократске народне партије Црне Горе Милан Кнежевић истиче да му није јасно зашто се Драган  Ј. Вучићевић представља као, како каже, „српско-рускипатриота".

Шовинистички медији

- Он је лажни патриота јер у Србији промовише управо оне вредности које у Црној Гори напада, промовише вредности и угроженост Срба на Косову, Русију, док у Црној Гори ради све дијаметрално супротно. Ми у Демократском фронту и већина црногорских грађана апсолутно смо уверени да смо у медијском мраку, који је ескалирао у комбинацији државне телевизије Црне Горе, Пинка и Информера. Све то се претворило у таблоидни талог с морбидним конструкцијама, јер је сваког дана по један од лидера Демократског фронта нападнут најбизарнијим конструкцијама - каже Кнежевић и наставља: Јасна је комбинација договора између њега и Бебе Поповића, који су зацртани у неким режимским подрумима и салонима као дневна или месечна доза црногорске политике.

Владимир Добросављевић, дугогодишњи саветник Андрије Мандића, такође је био мета Информера.

- Беба Поповић је лично тврдио да црногорска влада има утицај на Информер и Пинк Монтенегро. Реч је о два шовинистичка медија потпуно окренута најтврђим антисрпским позицијама, које могу да се замисле. Дакле, то није никаква тајна. Поменути медији се у Србији представљају као високопатриотски, окренути пре свега националним интересима, а у суседној Црној Гори, где је трећина нашег становништва, ради се управо супротно. Шовинистичке новине Информер вређају све што има везе са српством - рекао је он.

Да Милови медијски батинаши не бирају начин како би дискредитовали противника, показује и то што је у српском издању Информера Курир означен као проамерички лист, а у црногорском као проруски. Напади на нашу медијску кућу, да подсетимо, почели су након што смо објективно писали о нападима на грађане и опозицију током протеста широм Црне Горе прошлог месеца. Осим што смо означени и као мски и као амерички медиј, како је Вучићевићу у ком тренутку одговарало, пласиране су и бескрупулозне лажи да власник „Адрија медије“ Александар Родић планира да постане нови премијер. Удара и на интелектуалце.

Одмазде Ђукановићевог режима нису били поштеђени ни црногорски интелектуалци, а најпознатији је напад на Вању Ћаловић, која се суочила са оптужбама Информера да је актер порнографског снимка. Онаје нападнута по истој матрици због деловања њене НВО МАНС, која је на протеклим локалним изборима успела да спречи изборну крађу ДПС.

Коментаре Бебе Поповића, Митровића и Вучићевића нисмо добили до закључења броја.

Митрополит Амфилохије

Пинк и Информер нападају СПЦ!

Ђукановићеве медијске батине није поштеђена ни Српска православна црква, а митрополит црногорско- приморски Амфилохије за Курир каже да су напади Вучићевића и Митровића само наставак државне политике.

- То што раде Информер и телевизија Пинк није ништа друго него наставак нездравог односа који траје од 2000. па наовамо, а посебно од проглашења независности Црне Горе, према Српској православној цркви. То је систематски у свим сегментима државне политике, они буквално игноришу постојање СПЦ, и све што се ради, ради се у том духу - рекао је Радовић.